Једна јабука на дан тера доктора из куће ван. Још док смо били деца, то су нам говориле баке. Да ли има истине у овој изреци?
Било да је сирова, кувана, печена, црвена, зелена или жута, јабука је, тврде нутриционисти, прави чувар здравља. Зашто? Зато што се у само једној јабуци налазе бројни витамини и минерали, а они утичу позитивно на наше срце, крвне судове, плућа, мозак...
„Јабука је богата и споља и изнутра с обзиром на то да она у свом саставу садржи највише воде и витамина Ц, А и Е. Кора је јако драгоцена с обзиром на то да обилује пектинима, који убрзавају наш метаболизам и перисталтику“, објашњава нутриционисткиња Ана Тодоровић.
За почетак, јабука чува наше срце и крвне судове.
„Јабука садржи доста растворљивих дијетних влакана, који у нашим цревима праве један гел, који упија вишак масноће из хране и самим тим се то рефлектује на снижење нивоа холестерола у нашој крви, што је протективно за срце и крвне судове“, истакла је нутриционисткиња Јована Срејић Ферлуга.
Ово воће храни наш мозак и стабилизује цревну флору.
... без неких омиљених намирница
Када се говори о климатским променама, нагласак је обично на учесталим временским екстремима, топлотних таласа, снажних олуја и орканских ветрова...
Међутим, раст глобалне температуре снажно ће се одразити и на глобалну производњу хране. При том ће на удару бити и неке од наших омиљених намирница. Научници већ дуго састављају попис намирница које би у будућности многима могле постати недоступне, а међу њима су и чоколада, кафа, вино, банане, кикирики, јаворов сируп и други.
Чоколада
Према неким нутриционистима, чоколада је најсавршенија храна на свету, која уз чаробан окус има и низ благотворних учинака на здравље, наравно, ако се не претерује са конзумацијом. Највише чоколаде поједе се у Швајцарској, више од осам килограма по становнику годишње, а европског просека је око 5,5 килограма на годину. Глад за чоколадом расте и у Кини и Индији, где је потражња у последњих пет година порасла за 50 одсто.
Но научници већ годинама упозоравају да би чоколада већ 2030. године могла да постане недоступна и скупа, својеврсни луксуз - као кавијар. Разлог тога су климатске промене те гљивична и вирусна обољења која погађају какаовац, стабло из чијих се зрна добија чоколада.
Када се пију антибитиотици, како, са којим напицима? Зашто не смемо да их пијемо на своју руку?
Кашљете, кијете, боли вас грло. Док вас лекар не прегледа, размишљате шта да узмете од терапије и помогнете себи. Многи виде спас у антибиотицима. Ту најчешће грешимо. Често заборављамо да су антибиотици добри само против бактерија.
Доктор Бранко Анђелковић наглашава да се само бактеријске инфекције лече антибиотицима, а не вирусне.
„Посебно је важно истаћи да нарочито у ово доба климатских промена, никако не смемо лечити алергијске реакције антибиотицима“, додаје др Анђелковић.
Доцент др Јанко Самарџић, клинички фармаколог са Медицинског факултета, инсистира да се антибиотици користе само када је доказана бактеријска инфекција, изолован узрочник и да је ипитана осетљивост на одређени лек. Тек у том случају се може применити антибиотска терапија. Свака друга примена је неоправдана наглашава др Самарџић.
Зато је важно да антибиотике не узимамо као бомбоне, на своју руку и у било које доба.
Медицина дефинише јасне аксиоме на који начин се лечи одређена болест.
„Морамо да партимо оно што је препоручено од стране лекара, а то значи да пратимо ритам терапије“, каже др Анђелковић.
Често се јавља и други проблем, јер чим се осећамо мало боље, прекидамо са терапијом или је не пијемо у тачно одређено време.
Истраживања показују да начин живота који подразумева доста седења, може озбиљно да наруши здравље. Резултати испитивања навели су неке стручњаке да упореде негативне ефекте таквог начина живота са последицама које за здравље изазива пушење.
Тимови истраживача са универзитета у Белфасту и Улстеру открили су да се превише седења може повезати са скоро 70.000 смртних случајева у Британији, уз годишњи трошак од 700 милиона фунти.
Поремећаји које су повезани са праксом дугог седења су кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2, одређени облици рака (као што је рак плућа), ментални поремећаји, промене у финкционисању мишића и повећани холестерол.
Ипак, у студији које је рађена крајем 2018. године а објављена је у часопису "American Journal of Public Health", наводи се да, иако је седење често било изједначено са пушењем, а неки извори чак и сугеришу да је пушење сигурније од седења – седење и пушење нису за упоређивање.
Како старимо - све више седимо
Према подацима британске Националне службе за здравство, велики број одраслих у Великој Британији проводи више од седам сати дневно седећи или лежећи, што се обично повећава с годинама на десет сати или више.
Туга заиста може да оштети људско срце, тврде швајцарски стручњаци.
Они су истраживали редак и необичан „синдром сломљеног срца“.
У стресним ситуацијама - као што је губитак вољене особе - срце често застане.
Магазин European Heart Journal објавио је истраживање које указује на то да одговор ума на стрес може да буде слабији рад срца.
Бол и губљење даха
Синдром сломљеног срца познат је и под називом Такуцубо синдром, по називу јапанске вазе која је сличног облика као и срчани мишић који реагује на стрес.
Ово стање се разликује од срчаног удара који настаје услед зачепљења крвних судова. Симптоми су исти - губљење даха и бол у грудима.
Непријатни догађаји чест су окидач за овај синдром, али то могу да буду и добијање новог посла или венчање.
У неким случајевима окидач није био конкретан догађај.
Стање може да буде привремено, па се срце опорави за неколико дана. Некада, међутим, може да траје недељама и месецима или чак буде и смртоносно.
У Великој Британији годишње 2.500 људи има проблем са овим синдромом.
Према најновијим истраживањима, код људи који свакодневно користе марихуану постоји три пута већа вероватноћа да ће доћи до развоја психотичних поремећаја у односу на оне који је не користе.
Легализација марихуане, како за медицинску, тако и за слободну употребу, наставља да се шири светом иако могући здравствени ризици или користи нису у потпуности познати.
Резултати најновијег истраживања објављени у часопису Лансет сајкајатри (Lancet Psychiatry), потпуно су у складу с претходним експериментима који указују да честа употреба марихуане са високом концентрацијом ТХЦ може бити штетна по ментално здравље.
„Говоримо о људима који испуњавају дијагностичке критеријуме и који се јављају службама за ментално здравље како би добили адекватан третман у лечењу психозе. Дакле, имали су симптоме психозе ширег спектра, укључујући и халуцинације које су трајале најмање седам дана“, нагласила је Марта Ди Форти, руководилац ове студије.
Да би се разумело да ли постоји веза између коришћења марихуане и психозе, Ди Форти и њени сарадници су прегледали податке добијене из 10 европских и једног бразилског града.
Истраживачи су анализирали податке више од 1.200 људи без психозе и упоређивали их са 900 људи који су у том петогодишњем периоду имали прве знаке психозе.
Широм планете обележава се „Светски дан спавања“. Људски организам може да издржи око три недеље без хране, три дана без воде и око три минута без ваздуха. Међутим, између воде и хране постоји нешто што је и те како важно за наш организам: сан.
Док смо будни, трошимо енергију, а спавање је најбољи начин да напунимо батерије. Сан утиче на наше физичко и ментално здравље.
„Од доброг сна зависи наш имуни систем, хормонални статус, такође последних година истраживања кажу да је важан за регулацију емоција и памћење“, каже др Александра Дутина, психијатар Клинике „Лаза Лазаревић“.
„Људи морају да спавају зато што морају да обнове своје енергетске изворе и морају да одморе организам од напорног дана. Опорављање и успостављање нових веза, што је значајно за учење, памћење и стицање нових вештина“, истиче доц. др Драган Хрнчић са Медицинског факултета у Београду.
А шта се дешава са нашим телом када нема довољно сна?
„Просечно време спавања за одраслог човека је од шест до осам сати, за неке мање или више. Свака особа треба да се наспава, јер хронична несаница доводи до разних тегоба. Не можемо да се фокусирамо на посао, на вожњу, имамо сметње у памћењу. Несаницу прате анксиозност и депресија“, каже др Дутина.
Обратите пажњу како га уносите у организам!
Да бисте имали добро здравље, расположење и елан, избегли актуелне прехладе и грип, доживели срећно позније доба, сваког дана би требало да организам почастите супеном кашиком меда, и то на празан желудац. Најмлађима треба дати половину ове мере, саветују стручњаци.
Мед не треба прогутати одмах, већ га полако отапати на језику. Само тако ослобађа све своје корисне састојке.
Мед је погодан и за особе које имају проблема са желуцем, односно пате од гастритиса. Оне мед треба да конзумирају после јела. Уколико се мед узима уз чај или млеко, увек га треба потапати у топао, а никако у врео напитак.
Главни састојци меда су шећери фруктоза, глукоза и сахароза. Ту су и ензими, киселине и минерали. Од витамина, највише су присутни витамини Б групе - Б1, Б2, Б3, Б6, као и витамин Ц. Свеукупно, мед садржи више од 70 драгоцених састојака.
Колико мед заиста вреди, можда најбоље показује податак о томе да килограми овог пчелињег производа има хранљиву вредност као 3 килограма рибе, 6 килограма поморанџи, 50 јаја, од 10 до 12 килограма поврћа.
Вести
Васкршњи или Часни пост је почео, завршава се 28. априла. Проверите да ли знате како се правилно пости.
Циљ поста није само уздржавање од одређних намирница, већ пре свега да у миру и тишини, уз праштање и покајање дочекамо Васкрс. Пост представља и уздизање духа над телом, победу духовне стране над чулима.
Часни пост је име добио по Часном крсту на којем је страдао Исус, установљен је по узору на његов подвиг - после крштења отишао је у пустињу и постио 40 дана и ноћи, након чега је изашао као победник из искушња која му је поставио Сотона.
Ако сте решили да постите, треба да знате следеће:
- Не једемо месо, јаја сир, млеко и све млечне производе.
- Уље и вино су дозвољени свим данима, осим средом и петком, када би требало јести храну спремљену на води.
- Риба се може конзумирати сваке суботе и недеље, као и на празнике.
- Уколико не можете, из здравствених разлога, да испоштујете правила поста, посаветујете се са својим духовником како у том случају да постите.
Најважније у вези са сваким постом је следеће:
Професора Куртиса Сатла са канадског Универзитета Бритиш Колумбија деценијама је мучило исто питање: како то да се потпуно идентични вируси појављују на различитим и истовремено веома удаљеним деловима света?
Сатл, који предаје имунологију, микробиологију и ботанику, а чији се истраживачки рад највише фокусира на вирусе и њихов утицај на околину, недавно је окупио тим научника и повео их у Шпанију, на планински венац Сијера Невада. Тамо су поставили кофе - и чекали да изброје вирусе који падају са неба. Они су, испоставиће се тачно, претпоставили да струје вируса циркулишу планетом, и то изнад такозваних земљиних временских система, али испод линије лета авиона.
Резултати, који су у фебруару објављени у часопису International Society for Microbial Biology Journal, били су, у најмању руку, запањујући. Наиме, свакога дана, негде око 800 милиона вируса пада на сваки квадратни метар планете Земље!
Ово необично откриће објашњава загонетку која је опседала Сатла - како то да се идентични вируси појављују на међусобно удаљеним деловима света.
„Сасвим је могуће да вирус оде у атмосферу на једном континенту, а онда се депонује на други“, каже Сатл.
Ауторска права Радио Оаза 2026