Каковац или Theobroma cacao стабло је тропских шума плитког корења које расте на влажном и топлом тлу, на температурама око 20 Целзијевих степени на уском подручју северно и јужно од екватора. Највећи произвођачи какаа данас су Обала Слоноваче и Гана (држе 60 одсто) и Индонезија и Нигерија. Међутим, пораст температуре за 2,1 Целзијев степен до 2050. године, који се предвиђа ако емисије стакленичких плинова наставе да расту као до сада, могао би у наредних 30 година готово да уништи ову биљку, а самим тим и индустрију чоколаде, саопштила је америчка Агенција за оцеане и атмосферу (НОАА).

Надаље, какаовац је јако осетљив на болести, посебно на гљивична обољења. Тако се 1988. године у Бразилу појавило гљивично обољење названо вештичја метла, које је у годину дана уништило 80 одсто плантажа. Та је катастрофа померила Бразил са трона водећег светског произвођача какаа и изазвала политичке и социјалне тензије у земљи јер је већина узгајивача са породицама, углавном из покрајине Бахиа, напустила плантаже.

Кафа

Више од половице врста дивље кафе угрожено је и прети им изумирање, упозорили су почетком ове године британски научници. Од 124 врсте дивље кафе, 75 врста је угрожено због сече шума, климатских промена као и ширења болести и штетних врста. Даље, од тих 75 угрожених врсти, 13 је критично угрожених, 40 је угрожених и 22 је осетљивих. Данас се кафа гаји у 70 земаља света, а 60 одсто зрна потиче од сорте Coffea arabica, чија су стабла пре 1400 година из Етиопије пресађена у Јемен. Зрна арабике имају благ и префињен укус уз који се свакога дана разбуђују стотине милиона људи, а њихов највећи произвођач је Бразил.

Међутим, глобално загревање постално је озбиљна претња арабики. Биљка арабика воли благе температуре које се у просеку крећу између 18 и 22 степени. Зато та биљка добро успева у планинским деловима тропских подручја на надморским висинама између 1000 и 2000 метара. Али, како глобална температура расте, тако расте и доња граница на којој се кафа гаји. На пример, у Колумбији се кафа некад гајила на 1000 метара надморске висине, а сада испод 1200 метара надморске висине има врло мало биљака арабике. Угрожена је и Coffea robusta, на којој почива 40 одсто светске производње кафе, а чији је највећи светски произвођач Вијетнам. Користи се као јефтинија замена за арабику, али има горко-кисео укус који се многима не свиђа. Зато се често меша са арабиком.

Осим директне претње арабики и робусти, дивље подврсте од којих зависи побољшање њихових семена такође су у опасности.

Произвођачима су потребне дивље подврсте јер имају потребне гене за развој кафа отпорних на болести и климатске промене.

У свету постоји 100 милиона узгајивача кафе и ако они изгубе могућност гајења кафе или остваривања зараде, то ће створити огромне проблеме.

Банане

Да су банане - најомиљеније воће и четврта најважнија прехрамбена намирница на свету - опасно угрожене, научници упозоравају већ петнаестак година. Са једне стране и бананама прете климатске промене, а с друге стране, оне су јако осетљиве на гљивична обољења. Разлог велике осетљивости банана на болести њихова је генетска једноличност: то воће, које често буди сексуалне асоцијације, у ствари је стерилни мутант без семена. Комерцијалне банане се зато размножавају клонирањем, а одсутност сексуалне репродукције, која даје генетску разноликост и живахност, чини је рањивом на бројне болести. Тако главној светској комерцијалној сорти Cavendish прети тзв. Панамска болест, изазвана гљивицом рода Фусариум. Cavendish је постала примарна сорта банана 1960-их година када је дотад доминантна варијанта Gros Michel дословце избрисана, такође због гљивичног обољења. Они који су пробали обе сорте кажу да је Gros Michel био укуснији.

Али научници последњих година покушавају да примене генетски инжењеринг како би спасили банане. Тако је тим научника са Технолошког универзитета у Queenslandu пре две године генетски модификовао сорту Cavenendish како би била отпорна на гљивицу Фусариум. Даље, млади јужнокорејски научник Jae-Young Yun из Института за темељну науку у Даејеону и његов тим раде на примени нове технологије CRISPR-Cas9.

– Креираћемо банану тако да буде отпорна на гљивицу Фусариум пре него што сорта Cavenendish ишчезне – утврдио је Jae-Young Yun за Technology Review.

Вино

Климатске ће промене значајно утицати на производњу вина, упозоравају научници. Иако је глобани пораст температуре за око један степен у последњих сто година позитивно утицао на винску индустрију у Европи и резултирао бољим квалитетом убраног грожђа, таква се ситуација неће задржати наредних деценија.

- Досад је добра година била врућа година. Међутим најтоплије године у Француској, 2003. године, берба грожђа била је чак месец дана раније него што је то уобичајено и резултати нису били добри. То би могао да буде добар показатељ смера којим идемо. Ако температура настави да расте, виногради то неће моћи да издрже - рекла је Elizabeth Wolkovich сa Харварда. Она је 2014. године организовала конференцију на којој је, између осталог, речено да би се идућих деценија производња вина из јужне Европе могла да се пресели на север, а из Калифорније на подручје канадско-америчке границе. Надаље, студија Elizabeth Wolkovich и њених сарадника, објављена у Nature Communications прошле године, показала је да од 1100 постојећих сорти винове лозе, њих само 12 - што је око један одсто - чине већину наших омиљених вина.

Баш ће се те сорте наћи на удару климатских промена јер расту на подручјима која ће наредних деценија погодити суше. Али, научници сматрају да би се индустрија вина могла да се одупре глобалном загревању ако виноградари почну искориштавати разноликост осталих 1088 сорти винове лозе.

Данас