Јуче и данас

Како је настала чувена песма?

Верници данас празнују Ђурђевдан, који је једна од најчешћих слава код Срба. Уз обележавање народних обичаја, традиција је постала и песма "Ђурђевдан", коју је обрадио музичар Горан Бреговић, а отпевала сарајевска група "Бијело дугме". 

Чувена песма "Ђурђевдан" настала је у "возу смрти", који је путовао из Сарајева за Јасеновац, открио је једном приликом професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године. Наиме, према сведочењу овог историчара, Србе су 1942. године на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на "ђурђевдански уранак".

Видовић је био у затворима до 1942. године, и то прво у немачком, па у усташком. У "Великом транспорту" пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Према његовим речима, на путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности.

У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске "Слоге", у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, први пут је запевао "Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени - Ђурђевдан је!".

Ни после 22 године Ваљево не заборавља пилота Миленка Павловића, који је храбро бранио отаџбину борећи се са НАТО авионима на небу изнад Ваљева. Сваке године, а тако и ове, пригодним програмима код спомен-обележја у Ваљеву и у селу Бујачићу, где су пали остаци авиона Миг 29, обележава се сећање на пилота Миленка Павловића.

Командант 204. ваздухопловне бригаде пуковник Миленко Павловић 4. маја пре 22 године херојски се борио без радара са 16 НАТО авиона.

Успомену на славног пилота, са посебном пажњом, негују у његовом родном селу Горње Црниљево код Осечине.

"Спомен комплекс, у оквиру кога се налази спомен-дом посвећен пилоту пуковнику Миленку Павловићу изградили су добровољним прилозима и бесплатним радом мештани Горњег Црниљева и мештани Подгорине који се радо сећају свог хероја и желе да сачувају вечну успомену на нашег Давида који је свој живот дао у борби против Голијата", каже кустос музеја Милан Петровић.

Бргадни генерал 204. ваздухопловне бригаде Жељко Билић истиче да је Миленко био ратник и витез и да је јуначким срцем одлетео у легенду, знајући да ће својим животом штитити младе пилоте.

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Порфирије истакао је у Васкршњој посланици да су Косово и Метохија "символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима", а "верујућим синовима и кћерима поносне Црне Горе" је пожелео да благослови свих светих буду са њима у борби за победу добра над злом.

"Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави", нагласио је патријарх Порфирије, у посланици коју први пут упућује као поглавар СПЦ.

Како је навео, "распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије", "са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи".

"Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, симбол достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: ’с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог’".

Давне 1938. године, 30. априла, емитован је цртани филм у коме несташни зец поставља сопствена правила у шуми.

Душко Дугоушко данас прославља 83. рођендан. Рођен у Бруклину, омиљен широм света, овај зец цртана је верзија станд-уп комичара. Највећи је цртани лик свих времена и поседује звезду на Холивудској стази славних.

- Народе, да ли он стварно мисли да мене може да превари? - реченица је којом се Душко Дугоушко обраћа публици кад год се надмудрује са осталим актерима, најчешће Патком Дачом или Елмером.

Карактер лика направљен је тако да садржи особине својствене обичном човеку. Не натрпросечно интелигентан већ сналажљив и враголаст, и иако често намћораст истовремено и духовит.

- Као карактер лик Душка Дугоушка прецизно је дефинисан као једна врста безобразног, самосвесног шерета и духовитог човека који одговара у традиционалном смислу, архетипу преваранта, варалице, тј. симпатичног преваранта и варалице који је у ствари херој народних прича - наглашава за Данас социолошкиња Милена Драгићевић Шешић. 
Од самог почетка своје каријере, лик Душка Дугоушка низао је успехе. Његов званичан првенац "Дивљи зец" номинован је за најбољи анимирани филм године. Ту престижну награду, Оскара, осваја 1959. године филмом "Knighty Knight Bugs", односно "Витез Душко Дугоушко".

Православни верници који поштују Јулијански календар обележавају Велики петак, страдање Исуса Христа, дан када је осуђен и разапет на Голготи жртвујући се за све људе и спасење света.

За хришћане то је најтужнији дан, када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу.

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и „једнониче” - цео дан ништа не једу нити пију, већ тек увече узму мало хлеба и воде.

У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју да звоне црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се на богослужења позива дрвеним клепеталима.

На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају „Царски часови”.

Велики петак је дан када је Исус Христ осуђен на смрт од стране Римљана, а на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.

„Царским часовима” се на јутрењу подсећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан после скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб. Она се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Тог 21. септембра 1904. године крунисан је краљ Петар I Карађорђевић, један од највољенијих српских владара, "народни краљ", "чика Пера" и човек за чију се владавину везује и настанак првих демократских институција у Србији. Иако је о њему доста тога познато, ипак, постоје и мање познате приче и чињенице. Ово су неке од њих.

Краљ Петар је крунисан је 21. септембра 1904. године после Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Био је веома вољен у народу. Важио је за поштеног и доброг човека благе нарави. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, такође познат и као Стари краљ.

Време његове владавине обележио је и настанак првих демократских институција у Србији, јер је краљ Петар био познат по својој либералној политици и залагању за уставно уређење земље. Преминуо је 16. августа 1921. у 77. години и сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.

Иако је живот краља Петра добро проучен и познат, ипак постоје неке мање познате чињенице. Представљамо вам неке од њих:

У младости се представљао као Петар Мркоњић.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, владара који је био присиљен да абдицира после Светоандрејске скупштине. 

За њу су говорили да је била најлепша принцеза Европе. Имала је све што доликује дами њеног педигреа: плаву крв, широко образовање и доброту којом је пленила све око себе. Порекло је никада није спречавало да се приближи обичном свету, а он јој је узвраћао приврженошћу и поштовањем.

Оно што је Марија Карађорђевић представљала у очима народа био је идеал: достојанствена владарка, пожртвована супруга и мајка, али и жена чија је префињеност ретко кога остављала равнодушним. Упркос томе, околности су се побринуле за то да њена животна прича крене другачијим током. Краљица која је по много чему била узор нацији, била је принуђена да половину живота проведе у изгнанству.

Слатка девојка плаве крви и префињеног укуса

Марија фон Хоенцолерн била је друго од шесторо деце румунског краља Фердинанда. Рођена је 1900. године у немачком граду Гота, а најраније године провела је на румунском двору.

Као ћерка краљице Марије од Единбурга понела је мајчино име. Убрзо је добила и слатки надимак, Мињон. За девојчицу њене лепоте цела породица је говорила да је слатка као мињон, али надимак је, како се верује, могла да понесе и по истоименој опери коју је њена мајка гледала непосредно пре Маријиног рођења. 
Може бити да је због тога гајила и велику љубав према музици. Али Марија је, сходно свом пореклу, добила и широко образовање: најпре на румунском двору, а затим и у енглеској школи "Хилфилд" коју су похађала деца енглеске краљевске породице. 

Једна од највећих акција, коју је заједно са Удружењем новинара Србије иницирали РТС и Јутарњи програм, је изградња Авалског торња. Нови Авалски торањ, један од симбола Београда, свечано је отворен на данашњи дан 21. априла 2010. године, на истом месту где је био стари, срушен у НАТО бомбардовању 1999. године

Тог 29. априла 1999. око 22.40, телевизије и радио-станице остале су неме. НАТО је са два пројектила срушио торањ на Авали, кога су сматрали једним од најлепших ТВ репетитора у Европи и свету.

Био је једини торањ који је за пресек имао једнакостранични троугао, симбол српског троношца за седење. Рашчишћавање рушевина почело је у лето 2005. године, а радови на новој грађевини десет месеци касније.

У новембру 2009.године Авала и Београд опет су добили симбол препознавања. Нови торањ је изграђен по савременим стандардима, према сеизмолошким прописима, уз поштовање архитектонског дизајна претходног, који су пројектволи Угљеша Богуновић, Слободан Јањић и Милан Крстић. 

Са висином од 204,5 метара, највиша је грађевина на Балкану. Његова конструкција може да издржи земљотрес до 9,2 степена Меркалијеве скале, а врх антене направљен је од несагоривих материјала.

Патак Дача је био предводник нове врсте цртаних ликова који су изронили тридесетих година прошлог века. Такође, Дача је један од ликова кога је најтеже дефинисати и коме је сваки аниматор Ворнер броса (Warner Bros Entertainment) дао неки другачији епитет. 

Први пут се појавио 17. априла 1937. године и до дан-данас представља једну од главних асоцијација на детињство свих генерација. Први цртаћ у ком се појавио, режирао је Текс Ејвери и звао се Гицин велики лов.

Није био ништа иновативно, већ класична ловац/лов прича, по којој је студио Ворнер брос и познат, али је новопечени лик био право освежење за свет цртаћа. Рана верзија нашег драгог Патка није била привлачна. Био је кратак и здепаст, са здепастим ногама и кљуном.

Глас му је позајмљивао Мел Бланк и то ће остати једина особина коју му аниматори никада неће променити.

Поставши атракција, шармантни Патак је био мета разних креативних промена.

Клампетов Дача

Аниматор Боб Клампет га је одмах узео под своје и убацио га у низ цртаћа током тридесетих и четрдесетих година. Његова верзија Даче представила га је као веселог лудака, који константно скакуће. Такође, Клампет га је издужио, учинивши га вишим и тањим.

Војвода Живојин Мишић био је најистакнутији и најуспешнији српски војсковођа у Првом светском рату, а његов разговор са престолонаследником Александром Карађорђевићем, уочи стварања Краљевине СХС, и данас одјекује моћним речима славног српског војводе и његовим искусним саветима.

Александар: Живојине Мишићу, када ћете се одљутити? Докле ћете бити љути на мене, вашег краља?

Мишић: Ваше височанство, неумесно је да себе проглашавате краљем поред живог краља, ваљда се и принц Ђорђе за нешто пита?

Александар: Живојине седите! Немојте, молим вас, опет да почињете, седите и слушајте! Има разлике између Вашег, добро и мог, гледишта на „уједињење“ српских земаља, од оног које заговарају и подржавају Париз, Лондон, Рим… Они хоће да у заједничку државу са Србијом гурну и Хрватску и Словенију. Дакле, Европа жели да створи Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца по сваку цену, јер јој се чини да ће заједничка држава Словена бити најбоље решење за мир на Балкану.

Живојин: Височанство, зашто да нам Европа кроји државу?! Кад неко нешто од нас прави, сутра ће узети за право да то и растури. Кад ти неко нешто да, кад-тад ће тражити да му то платиш. И то са каматом, на интерес! У државним пословима нико ништа не дарива, а да притом не мисли на уздарје. Данас дар, сутра дар-мар! Ако данас дозволимо да нам Европа скроји државу како она хоће, док смо живи, узимаће нам меру по својој жељи, по својој потреби и задовољству!