Председник Србије Томислав Николић изјавио је на отварању научног скупа "Срби и Први светски рат" да се Србија и Срби данас за истину о Великом рату морају борити речима и делима и да не сму дозволити да им се због ћутања и равнодушности наметне кривица.
Он је обраћајући се еминентним учесницима скупа у Српској академији наука и уметности у Београду, међу којима је и председник Републике Српске Милорад Додик, поручио да ће Срби, уколико прихвате да завлада неистина о узроцима и кривцима за рат који је однио више од десет милиона људских живота да се ставе у раван са оним који су истински криви.
"Тврдим да су ћутање и равнодушност једнако саучешће у кривици као и њено прихватање. Да ли смо у том случају достојни потомци оних које су опевали највећи умови тог времена",упитао је Николић. Он је нагласио да до помирења неће доћи негирањем кривице и устврдио да је Србија данас баш као и некада на раскршћу светских интереса и колач који велике силе желе међусобно да деле.
"Ако прихватимо да завлада неистина да би нама сутра можда било боље, како то да ставимо у раван са крвљу предака, која је натопила српске земље. Да ли ће мо онда бити једнако криви као они који су убијали наше претке и ту кривицу показивали и покушавају показати као правду", упитао се српски председник.
Он је нагласио да и поред различитих тумачења главнина чињеница указује да су највећи кривци за Велики рат Немачка и Аустрија и додао да су интерпретације појединих савремених књижевника који се баве овом темом условиле да се истина искриви и да Србија уместо истинске жртве постане кривац.
У контексту тога навео је дело "Месечари" енглеског историчара Кристофера Кларка, у ком се отишло толико далеко да је Сарајевски атентат повезан са догађајима у Сребреници 1995. године.
Кларк наводи да је Велики рат почео 28. јуна тако што је `босански` Србин убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Он чак атентат повезује са Сребреницом па му је тешко да Србију види као жртву, рекао је Николић. Он је упозорио да у политици није истина оно што постоји него оно у што свет верује и нагласио да намера да се Срби означе као кривци за почетак првог масовног светског сукоба мора бити осујећена, јер је он био увертира за Други светски рат, а по том се наставио преко Хладног рата и низа других сукоба.
"Док год једно столеће предаје другом традиције, споменике и камење неће бити могуће нешто ново да се сагради", закључио је Николић.
Додик: Немојте бити наивни у уверењу да можете Сарајеву да наметнете било коју истину
Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је у обраћању учесницима међународног научног скупа "Срби и Први светски рат" у Београду да је Велики рат имао несумњив утицај на сва данашња кретања, пре свега у БиХ. Он је у обраћању у Српској академији наука и уметности указао да је БиХ "покушавала да се изгради на циљевима које су увек постављали велики" и да су БиХ, и тада потпуно администрираној од Аустроугарске, наметане вредности које народ тада није могао да прихвати.
"Покушаји да се уведе посебан језик и створи посебна нација завршили су неуспехом јер то народ није могао, нити желио да прихвати, а оно што се десило у Сарајеву само је одраз народног бунта који није желио да трпи туђу власт земље која је правила пруге, али за експлоатацију, а не за бољи живот народа", рекао је Додик. Он је указао да је та нова власт преузела скоро све исте елементе владања на простору БиХ и да нису испуњена очекивања Срба на почетку доласка Аустроугарске да ће се то променити.
"Увек је важно да са овим посебним освртом посматрамо те догађаје, јер ево и сада као председник Републике Српске могу да кажем да на многим местима срећем те давне идеје као лајтмотив многих политичких процеса на простору БиХ. Од тога да се избрише национална припадност, створи или направи посебна атмосфера за промоцију нове нације и језика на простору БиХ", рекао је Додик. Он је указао да чињеница да је промовисан "босански језик", а да за то није било консензуса научних кругова, говори о томе да идеје које су некада владале никада нису заборављене.
"Зато наш одговор мора да буде суочавање са истином, оном која је у сваком свом чињеничном елементу на страни онога што тврди српски народ", поручио је Додик. Он је истакао да је данас, када многи покушавају да поново рехабилитују кривицу српског народа, важан овај скуп и захвалио организатору што ће са научног нивоа дати осврт на догађаје, али и његове последице.
"Велики рат битно је утицао на дешавања после њега, а догађаји из процеса распада бивше Југославије најбоље говоре да српски народ није престао да буде страдалачки. Треба приметити да је српски народ страдао од Словеније, Хрватске, БиХ, али и у Црној Гори, на Косову и Македонији, па и у самој Србији", рекао је Додик.
Никад нам нису дозволили, каже Додик, да се бавимо тим питањем и посматрамо Србе у целини, поручујући да су неодрживе крилатице као "босански Србин".
"То што живим и рођен сам у Бањалуци не одређује моју припадност у националном смислу. Ја сам Србин и долазим из Републике Српске, а у широј конотацији БиХ, која је неодржива као заједница, јер не промовише интересе српског народа у целини", нагласио је Додик. Он је рекао да ће у БиХ бити организоване две различите прославе обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, од којих је једна у Сарајеву.
Додик је указао да прослава у Сарајеву покушава да наметне слику да је Принцип када је пуцао мaлтеене "поробио све нас" и указао да та монструозност сплетке која се покушава наметнути говори о политичким мотивима обележавања овог јубилеја. Додик је поручио да, стога, нико од важних имена из Републике Српске неће да присуствује том обележавању.
"Знам да има неких који мисле да се можда треба тамо појавити. Рекао бих им: `немојте бити наивни у уверењу да можете Сарајеву да наметнете било коју истину. Бићете само прихваћени ако говорите оно што се очекује од вас и ако аплаудирате`. То је матрица у којој живимо", рекао је Додик. Он подсећа да је БиХ простор који никада није имао самосталност, истичући да је долазак Отоманске империје уништио било коју причу о самосталности.
"Наметнули су нам БиХ зато што нису желели да виде реалност. Брзо признање од велких сила, пре свега од Америке, као да је предодредило њено опстајање. БиХ је направљена као широка конфедерална заједница са упорним настојањем високих представника који су покушали да буду реална власт, доносили законе, смењивали људе и прекрајали Устав", рекао је Додик.
Подсећајући на то да је Република Српска стално проглашавана кривцем за покушаје ревизије Дејтонског споразума, Додик је указао на то да је у стварности сталну ревизију чинила међународна заједница посредством високих представника. Он је приметио да су два висока представника дошла из Аустрије и да су се у њиховим подступцима могли препознати поступци из времена Аустро-Угарске.
Председник Српске поручио је да се Срби не сму да уморе доказујући истину, јер "кад год устукну, појаве се неки други који говоре своју истину и зато морају да остану упорни у том настојању".
Додик је навео да тема Великог рата отвара проблем покушаја ревизије Другог светског рата, а посебно питање НДХ и Јасеновца, и опоменуо на опасност да приликом обележавања 100 година од почетка тог рата Срби буду доведени у позицију да се боре против релативизације Јасеновца и НДХ.
РТРС
Ауторска права Радио Оаза 2026