Занимљивости

Бивши извршни директор компаније "Fibrebonda" из Луизијане исплатио је запосленима бонусе у укупном износу од 240 милиона долара, пошто је компанију продао за 1,7 милијарди, објавио је "Волстрит џорнал”.

Грејем Вокер, тадашњи извршни директор "Fibrebonda", обезбедио је да 15 одсто вредности продаје буде намењено запосленима, иако они нису поседовали акције компаније. Споразум је постигнут раније ове године, када је компанију "Fibrebonda" купила фирма "Eaton".

Бонус је подељен међу 540 запослених са пуним радним временом, у просеку око $443.000  по раднику, који ће бити исплаћени током наредних пет година.

Према писању листа, запослени са дужим радним стажом добили су знатно веће износе.

Запослени су у јуну почели да добијају запечаћена писма са детаљима о појединачним бонусима.

Компанију "Fibrebonda" основао је 1982. године Вокеров отац, Клод Вокер, а током деценија пословања фирма је прошла кроз период снажног раста, али и озбиљне кризе, укључујући велики пожар 1998. године и пад потражње након пуцања дот-ком балона почетком 2000-их.

Медији

У једној ноћи посети сву децу на свету

Деда Мраз може у току само једног дана да обиђе сву хришћанску децу и подели им пакетиће, како се то наводи у причама и филмовима, саопштио је дортмундски физичар Метин Толан, позивајући се на принципе квантне физике.

Толан у својој књизи "Тиха ноћ, света ноћ" наводи да би Деда Мраз морао да обави 2.708 посета у секунди, да би током 24 сата доставио пакетиће у 234 милиона домаћинстава, с тим што би, ако би летео у смеру супротном од Земљине ротације, имао укупно 32 сата и самим тим "само" око 2.000 посета у секунди, преноси Шпигл.

У том случају, Деда Мраз би морао да пређе укупну раздаљину од приближно 82 милиона километара, и то са санкама тешким преко 200.000 тона, под претпоставком да свако дете добије поклон тежак само око један килограм.

Толан је израчунао да би Деда Мразу било потребно шест пута више енергије него што се у Немачкој потроши током целе године, да би убрзао санке до потребне брзине, као и да би под тим условима један ирвас за другим, а затим и Деда Мраз и његове санке, испарили у делићу секунде. Он је навео да је преживљавање могуће ако квантна теорија, која тврди да материја има својства таласа, укључујући такозвани принцип неодређености енергије и времена, дође до изражаја.

"За Деда Мраза, то значи, на пример, да га мора заменити талас материје присутан у целом простору, који истовремено описује сва стања која он може да преузме", казао је Толан.

Ових седам традиција из различитих делова света приказују другачију страну празничне сезоне. Ону која слави заједништво, која је промишљенија и далеко мање материјалистичка. Ако имате осећај да је право значење новогодишњих празника и Божића затрпано гомилама украсног папира, поглед на то како се празник слави у другим земљама може деловати изненађујуће приземљујуће.

Како пише BBC, традиције се драстично разликују од места до места, обликоване пејзажом, историјом, вредностима и климом. Иако се у многим земљама размењују поклони, ритуали који их прате веома су различити. Ови дуго неговани обичаји показују да Божић не мора бити трансакцијски. Он може бити креативан или усмерен на заједницу, од певања у црквама обасјаним свећама до тихог одавања почасти породици. Или чак уважавања паукова.

Од сећања на преминуле вољене до укључивања у вишегенерацијску игру, ово је седам божићних традиција које можете усвојити где год да се налазите.

Исланд: Читање уз свеће после божићне вечере

На Исланду издавачи уочи Божића објављују велики број нових књига - сезонски феномен познат као „божићна поплава књига“. Ова традиција потиче из Другог светског рата, када су књиге биле најпрактичнији божићни поклон. Данас она помаже опстанку специјализоване исландске издавачке индустрије. Јача љубав према исландском језику, који је у опасности од изумирања, и радује љубитеље књига широм земље.

На Божић породице размењују поклоне, вечерају божићну вечеру, а затим проводе вече читајући нове књиге уз светлост свећа. Често уз кутију чоколада и пиће при руци. То је ритуал који делује изразито исландски, али је и један од најлакших за примену било где.

Oсумњичен и за друге "провале"

Ракун који се прошле недеље онесвестио након што је направио неред у продавници алкохолних пића у Ашланду у Вирџинији осумњичен је и за још најмање две раније "провале", саопштили су локални званичници за заштиту животиња.

Снимци разбијених флаша и ракуна који лежи на поду поред тоалета у продавници АBC остали су вирални, али службеница за заштиту животиња Саманта Мартин каже да је реч о "познатом преступнику", преноси Скај њуз.

"Ово му није први пут. Ово је трећа провала коју је имао", рекла је Мартин, наводећи да је ракун раније улазио у карате студио и у зграду Одељења за моторна возила, где је, према њеним речима, појео грицкалице запослених.

Мартин је додала да су сви објекти у истом комплексу и да је животиња више пута уклањана, али се стално враћала.

"Не премештамо га јер је то често смртна казна за ракуне, али он некако увек пронађе пут назад", рекла је она у локалном подкасту.

Почетком месеца ракун је у току ноћи упао у затворену продавницу алкохола и разбио флаше вискија на доњим полицама, а сутрадан ујутру пронађен је како лежи "пијан" на поду тоалета.

Ракун је после неколико сати сна, без повреда, осим "могућег мамурлука", пуштен назад у дивљину, а прихватилиште је нагласило да се надају да је ракун научио да "провала није решење".

Oбори рекорд на аукцији

Потенцијално ускоро се може догодити да чак ни највећи светски богаташи неће моћи да купе једно од Фабержеових легендарних царских јаја. Једноставно их неће бити на приватном тржишту.

Позната кућа накита из Санкт Петербурга произвела је само 50 јединствених украсних јаја за руске цареве Александра III и Николаја II, који су их наручили као ускршње поклоне између 1885. и 1916. године.

Седам недостаје, од којих нека нису виђена још од пре Октобарске револуције. Остала су углавном у институцијама или музејима, од Москве до Вирџиније, а само седам је у приватном власништву. Од њих, нека су у „прилично светим“ колекцијама, према речима Киране Макарти, стручњака за Фабержеове уметнине, што значи да су само три остала, у „заиста приватним“ рукама, како их она назива, и да би могла да се појаве на аукцији.

„Невероватно су ретка“, наглашава Макартијева, која је ко-извршна директорка компаније "Wartski", британског продавца антиквитетног накита специјализованог за дела Петера Карла Фабержеа. „И постају још ређа.“

Први пут за више од две деценије, једно од та три јајета је на аукцији. А реткост је, делимично, разлог зашто аукцијска кућа „Кристи“ процењује да ће Зимско јаје из 1913. године у Лондону следећег месеца достићи цену од „преко“ 26 милиона долара.

Уколико се ово догоди, овај антиквитет стар 112 година не само да би поставио аукцијски рекорд за Фабержеово јаје - већ би оборио и рекорд који је само Зимско јаје поставило 2002. године.

Ако оставимо понуду и потражњу на страну, кућа „Кристи“ верује да његова астрономска процена одражава јединствене уметничке квалитете предмета.

Довољно је само проћи улицом да се види како готово да не постоји излог у граду без залепеног постера „Black Friday“, „-50%“ или „Акција“. Црни петак је данас синоним за шопинг грозницу, хаос по продавницама и огромне редове пред кабинама за пробу.

Прича о Црном петку, међутим, није нимало гламурозна.

Иако га данас доживљавамо као дан „лудила” у тржним центрима, Црни петак је настао далеко пре него што су портали и друштвене мреже почеле да претрпавају купце „невероватним попустима” и акцијским понудама. Иза тог термина крије се једна сасвим другачија, готово филмска прича, која нема никакве везе с данашњим шопинг ритуалима, већ са хаосом на улицама америчких градова, нервозним полицајцима и једном утакмицом која је преокренула читав маркетинг света.

Хаос у Филаделфији

Корени Црног петка воде у шездесете године прошлог века, у Филаделфију, град у којем је дан после Дана захвалности био све осим празничан.

Сваке године Black Friday се широм света одржава четвртог петка у новембру. Тог дана, традиционално, почињу божићне и новогодишње распродаје, па полиција има највише посла. Тада је велики број људи из предграђа долазио у центар града да обави своју новогодишњу куповину, а тог петка би улице биле потпуно закрчене и људима који су хрлили на чувену фудбалску Армy-Навy утакмицу између војске и морнарице, док су се аутомобили гомилали у непрегледним колонама. Настајале су огромне гужве које су биле проблематичне за полицију која је радила интензивне, дуге смене, како би се носила са сукобима, крађама и саобраћајним колапсом.

На бизарним местима око куће

Један Канађанин је изгубио 16-годишњу правну битку којом је покушавао да врати више од 1,2 милиона канадских долара које је чувао на бизарним локацијама око своје куће.

Првог децембра 2009. године, полиција је посетила сеоско имање Марсела Бретона на ободу Тандер Беја, града на северозападу Онтарија, тражећи илегални пиштољ, према судским документима.

Међутим, тамо су открили нешто необично: новчанице у вредности од 15.000 канадских долара у каналима за подно грејање у дневној соби, око 32.000 долара сакривеним на различитим локацијама око гараже и преко 1,2 милиона канадских новчаница у гуменој кади закопаној у земљи испод гараже.

Пронађена и дрога

Укупно, залиха је 2009. године вредела 1,19 милиона америчких долара.

Полиција је такође пронашла разне врсте дроге, укључујући кокаин, марихуану и екстази, и тада су канадским медијима из полиције рекли да су били „запањени“.

Бретон је оптужен за разне прекршаје, укључујући поседовање имовине стечене криминалом, и првобитно је осуђен. Али у поновљеном суђењу, успешно је тврдио да претрес његове имовине није био законит и ослобођен је, пише CNN.

Али, онда је дошло до питања шта да се ради са свим новцем.

У понедељак, Апелациони суд Онтарија потврдио је пресуду из 2023. године којом је одлучено да велики део новца треба да иде влади. Апелациони суд је приметио да је судија првог степена Брус Фицпатрик напоменуо да је „необично да просечна особа има тако велику количину новца закопану у кадама испод своје имовине“.

Рибарску замку из воде

Научници у Канади су посматрали понашање вукова који су конопцем извлачили рибарске замке из воде и установили да би то могао да буде први случај да ове животиње свесно користе неки алат, објављено је у најновијој студији.

Припадници староседелачког народа Хеилтсук у Британској Колумбији поставили су замке за инвазивну врсту зелених краба које уништавају станишта јегуља, као и шкољке, харинге и лососе, којима се ово племе храни, пренео је NBC њуз. Када су се, међутим, вратили да провере замке видели су да су неке од њих потпуно покидане, наводи се у студији објављеној у часопису „Ecology and Evolution”.

За то су окривљени најпре медведи и вукови, иако су неки посумњали да су замке покидали морски сисари јер су се оне све време налазиле потопљене дубоко у води.

Тим истраживача предвођен професором са SUNY Колеџа за екологију и шумарство у Сиракузи у држави Њујорк, Кајлом Артелом и канадским професором Полом Пакеом одлучио је да реши мистерију. 

Истраживачи су поставили камере, а на видео снимцима могли су да виде како вучица улази у воду да ухвати плутајућу бову за коју је замка конопцем причвршћена и затим је извлачи на обалу и више пута повлачи конопац све док не извуче замку на површину.

Затим је вучица покидала замку и појела уловљену рибу.

Овај дан су авио карте најјефтиније

Приближава се време годишњих одмора и вероватно је већина људи већ резервисала превоз и смештај за жељену летњу дестинацију, иако увек има оних који чекају последњи тренутак надајући се да ће ухватити неку „ласт минуте“ понуду. Ако планирате путовање у иностранство и авионом, јасно је да се за таква путовања ипак треба мало раније и боље припремити.

Према Google-овим подацима, који обухватају анализу летова између 2021. и 2025. године, најјефтиније је путовати уторком, док понедељак и среда такође нуде ниже цене у односу на дане око викенда. Разлика у цени може бити од 13 до 20 процената, док је недеља најскупљи дан за летове.

За оне који не морају да путују тачно викендом, планирање лета усред недеље може донети значајну уштеду, нарочито током празничне сезоне када цене обично расту.

Време куповине је пресудно

Гоогле наводи да се карте најповољније купују између три и седам недеља пре поласка, док је просечно најнижа цена забележена око 38 дана пре датума пута. Код међународних дестинација најбоље је куповати још раније, између 50 и 100 дана унапред, јер су касније цене у просеку знатно више.

Још један користан алат је праћење цена у оквиру Google Flights service. Када одаберете руту и датуме, систем вас аутоматски обавештава ако дође до пада цене карте, па можете реаговати на време.

Пронађен чувени фирентински дијамант 

Потомци последњег аустроугарског цара Карла I саопштили су да ће јавно изложити колекцију царских драгуља који су од Другог светског рата били сакривени у Канади, укључујући и чувени фирентински дијамант за који се веровало да је заувек изгубљен.

Ову колекцију накита царска породица је од Другог светског рата тајно чувала у трезору канадске банке, преноси мађарски портал hirado.hu.

После Првог светског рата, 1919. године, када је Аустрија постала република, царска породица је протерана из земље, а већи део породичне имовине је конфискован.

Само је неколико личних ствари, укључујући и приватни накит царске породице проглашено приватним власништвом и пренет је у Швајцарску, док је званични царски накит остао у Бечу, где је и данас изложен.

Последњи аустроугарски цар Карло I, наредио је својим потомцима да из безбедносних разлога чувају породичне драгуље у тајности најмање сто година.

Карлова супруга царица Зита је после мужевљеве смрти трпела прогон нацистичког режима јер је отворено критиковала и пружала отпор Хитлеровој диктатури због чега је цела царска породица побегла у Канаду непосредно пре него што је на самом почетку рата њихов дом у Белгији бомбардовао немачки Луфтвафе.

У приватној царској колекцији накита је и чувени фирентински жути дијамант, драгуљ величине ораха који је некада био један од највећих полираних драгуља на свету, некадашње власништво великог војводе Тоскане у Фиренци, због чега је назван фирентински дијамант.

Међутим, после смрти последњег члана породице Медичи која је управљала Фиренцом, дошао у посед Хабзбурговаца.

Колекцијом тренутно управља канадска фондација чији су корисници потомци породице Хабзбург, а накит ће остати у Канади и биће доступан јавности у блиској будућности.Погледајте видео - The 100 Year Secret of the Hidden Florentine Diamond