Занимљивости

Инжењери у Кини и САД демонстрирали су 6Г чип који може да обезбеди брзину интернета већу од 100 гигабита у секунди. То је 10 пута брже од теоријског лимита 5Г - и скоро 500 пута брже од његове просечне брзине.

Иако се не очекује да ће 6Г комуникационе мреже почети да се уводе пре 2030-их, темељи морају бити постављени много раније.

До сада смо већ видели неколико прототипова који достижу овакве брзине, али обично не толико ефикасно као нови чип, који су развили научници са Пекиншког универзитета и Градског универзитета у Хонгконгу, као и са Универзитета Калифорније у Санта Барбари.

Једна од предности је величина чипа - свега 11 са 1,7 милиметара. Упркос малој димензији, он ради у „ултрашироком“ опсегу фреквенција, од 0,5 до 115 гигахерца. Покривање овог спектра захтева девет различитих радио опсега, што обично изискује више различитих компоненти.

То је омогућено уз помоћ електро-оптичког модула који претвара радио сигнале у оптичке. У супротном смеру, чип користи оптоелектронске осцилаторе да генерише радио фреквенције унутар ултрашироког појаса.

Ово омогућава новом чипу да достигне брзине веће од 100 гигабајта по секунди. За поређење, 5Г технологија достиже максимум од 10 гигабајта по секунди, али је у пракси много спорија - провајдери у САД, на пример, обично нуде просечне брзине између 150 и 300 мегабајта по секунди.

Ево колико пажње губите због само једне нотификације

Паметни телефони постали су централни део нашег дана, али последња студија открива да нотификације са друштвених мрежа директно утичу на концентрацију.

Истраживачи са Универзитета 'Лијон 2' пратили су 180 студената док су радили задатке на екранима величине телефона. Током тестирања појављивала су се обавештења са друштвених мрежа која нису могла да се отворе.

Резултат је био јасан - учесници који су веровали да су нотификације њихове имали су приметно лошије резултате. Просечно су реаговали 7 секунди спорије у поређењу са периодима када обавештења није било. То је нарочито погодило оне који често проверавају телефон, што је потврђено подацима о коришћењу уређаја у претходне три недеље.

Неуролог Дин Бернет објашњава да велики број нотификација "одузима простор" мозгу за размишљање. Наш ум користи свесну пажњу, али и ону инстинктивну која реагује на сваки сигнал из околине. Када се појави обавештење које доживљавамо лично, инстинктивни део преузима и прекида фокус који нам је потребан за посао или учење.

Како да вратиш контролу над пажњом

Истраживачи саветују да искључиш нотификације и провераваш друштвене мреже само у тачно одређеним терминима. Претходне студије показале су да овакав приступ доноси осећај веће контроле над сопственим временом и концентрацијом.

У свету у којем нас телефони стално прекидају, питање је колико губимо времена и фокуса, а да тога нисмо ни свесни.

Директно.рс

Већина нас мисли да је паста за зубе намењена искључиво одржавању блиставог осмеха, али захваљујући благим абразивним честицама и средствима за полирање, може да уклони мрље, огреботине и нечистоће са различитих површина.

Уклањање тврдокорних мрља

Према препоруци магазина Better Homes and Gardens, паста за зубе је брзо решење за флеке на тепиху и тканинама. Када се проспе храна или пиће, нанесите обилнију количину пасте директно на мрљу и оставите да се потпуно осуши. После тога, пребришите површину крпом натопљеном топлом водом, а остатке уклоните усисивачем.

Исто тако, мрље од кафе и чаја на шољама лако нестају ако их истрљате влажном сунђером премазаном пастом, а затим исперете водом. За масне флеке у пластичним посудама, намажите унутрашњост слојем пасте и оставите преко ноћи - ујутру довољно је само опрати судове сапуном и водом.

Превенција замагљивања огледала

Ако вам се огледала замагле после врућег туша, испробајте овај трик: утрљајте танки слој пасте за зубе по стаклу и обришите је непосредно пре уласка у кабину. Филм који остане спречиће кондензацију паре и одржати површину чистом.

Алтернатива је пена за бријање - нанесите је на огледало, размажите меканим пешкиром или крпом од микровлакана и обришите. Овај слој делује као баријера против влажног ваздуха и држи стакло бистрим.

17 нових покрета непознатих науци

Нагон за плесом није искључиво својствен приматима, јер је познато да папагаји играју уз музику када се нађу у затвореном простору.

Недавна истраживања открила су да какаду (Cacatuidae) има чак 30 различитих плесних покрета, укључујући ударање главом, бочно кретање, окретање телом, полуокрете и јединствен птичји покрет назван „пахуљање“.

Нови покрети су идентификовани на основу 45 видео-снимака плеса какадуа који се појављују на друштвеним мрежама. Истраживање је било усмерено на шест какадуа који су живели у зоо-врту Вага Вага у Аустралији. Какадуима из зоолошког врта, који су представници три врсте, пуштана је музика, аудио-подкаст и без звука, али су сви изводили неке покрете без обзира на избор ди-џеја.

На основу овога истраживачи су закључили да су вештине игре код ове врсте папагаја богате различитим покретима и да би будућа истраживања била корисна јер би утврдила да ли музика може да покрене плес код птица у кавезима“, рекла је Наташа Лупке, зоолог са Универзитета „Чарлс Стурт“.

Једна од проучаваних птица имала је посебно авангардни стил, са 17 покрета које ниједна друга птица није изводила. Остале птице су изразиле таленат кроз различите комбинације ових 30 покрета.

Још није јасно зашто какадуи плешу, али исто би се могло рећи и за људе.

Истраживачи сматрају да би плесне способности папагаја у заточеништву могле да буду део давног ритуала удварања, које сада те птице изводе како би забавиле своје власнике и себе.

Светска конференција о роботима (WRC) 2025. која се одржава у Пекингу почев од 8. августа фокусирана је на хуманоидне роботе који имају све шире поље примене - од индустријске производње до комерцијалних услуга, али нуди и нетипичне производе као што су бионичке птице и „роботски њух”.

Петодневни скуп окупио је више од 200 компанија из целог света са више од 1.500 изложених производа, укључујући више од 100 светских премијера.

Чак 50 произвођача хуманоидних робота представило је своја најновија решења, што је највећи број до сада на оваквом догађају, преноси Синхуа.

Кинеске компаније, међу којима су Јунитри, Акселарејтед еволушн и Јубтех, показале су роботе способне за аутономну навигацију, прецизну манипулацију и чак самосталну замену батерија, чиме се отвара могућност за непрекидан индустријски рад.

У фокусу су и роботи са напредним „бионичким рукама”, попут модела Сајборг роботикс и Тора, способних за деликатне задатке које традиционални индустријски роботи не могу да обаве.

Поред хуманоида, пажњу су привукли „нетипични” роботи - бионичке птице фирме Ханванг технолоџи, чија реалистична појава и лет омогућавају примену у едукацији, безбедности и извиђању. Развија се и „роботски њух”, намењен детекцији наркотика и потрази за одбеглим особама.

Три проверена начина да изаберете најбољу

Годинама уназад се распредају легенде, научне теорије и животне лекције о томе како и на који начин треба изабрати праву лубеницу.

Наравно, једини и прави начин је да отворимо, уверимо се колико је месната, црвена и слатка, али то наравно није увек могуће. Зато су се људи трудили да годинама нађу праве савете како проверити слаткоћу и зрелост овог попуалрног летњег воћа.

Ако сте приметили мрљу на површини лубенице, то је добар знак. Она представља место на којој је лубеница лежала на земљи током дозревања. Најзрелије лубенице имају жућкасту мрљу, док оне које су беле или светлозелене боје треба избегавати јер су убране пре него што су дозреле. Немојте куповати лубеницу која нема никакву мрљу на површини.

Површина лубенице би требала да буде тамнозелене боје, тврда на додир, глатка и без видљивих оштећења. Мекана површина поуздан је знак да је плод почео да трули, а избегавајте и ону осушене површине која је изгубила сву сочност и слаткоћу. Плод би требало да буде асиметричан, а оне с необичним грбама препустите неком другоме.

Можда вам није најомиљнеија активност да тешку лубеницу носите кући из продавнице, али управо би најтежем плоду требало давати највише пажње. Чак 92 одсто лубенице чини вода, па су најсочнији плодови уједно и најтежи. Подигните неколико лубеница исте величине, а кући однесите ону која је најтежа. Та ће бити најслађа и најсочнија!

CityMagazine

Од Тексаса до Канзаса

Светска метеоролошка организација (WМО) саопштила је данас да је прогласила нови светски рекорд за најдужи бљесак муње, који се простирао дуж 829 километара у Сједињеним Америчким Државама, од источног Тексаса до Канзас Ситија, а догодио се у октобру 2017. године.

Комитет WМО за временске и климатске екстреме, који води званичне евиденције о глобалним, хемисферским и регионалним екстремима, признао је нови рекорд уз помоћ најновијих сателитских технологија, а резултати су објављени у Билтену Америчког метеоролошког друштва.

Аутомобилу би требало око осам до девет сати, а комерцијалном авиону најмање 90 минута да пређе удаљеност колико је износио званично најдужи светски бљесак муње. „Муња је извор чуда, али и велика опасност која сваке године односи много живота широм света и стога је један од приоритета међународне иницијативе 'Рана упозорења за све'. Ова нова открића истичу важне забринутости јавне безбедности у вези са електрификованим облацима који могу да произведу бљескове који путују на изузетно велике удаљености и имају велики утицај на сектор авијације и могу да изазову шумске пожаре”, рекла је генерална секретарка WМО Селест Сауло.

Догађај из 2017. године је значајан по томе што је била једна од првих олуја где је најновији геостационарни оперативни сателит за заштиту животне средине (ГОЕС-16) америчке Националне управе за океане и атмосферу (НОАА) документовао изузетно дуготрајне и удаљене „мегабљескове” муња.

Танјуг

World's Longest Lightning Strike Crossed 515 Miles From Texas to Kansas

Глобализација омогућава производњу аутомобила широм света без обзира на географско порекло бренда.

Бројеви и ознаке на које морате да обратите пажњу показаће тачно где је ауто направљен.

"Да ли си знао да је ова 'Хонда' направљена у Индији?", питао ме је технички инспектор, а ја нисам могао да верујем својим ушима. Како је мој јапански мотоцикл могао бити произведен у Индији", овако је започео причу Немац који је остао затечен истином о свом аутомобилу.

Знамо већ дуго да данас више није важно одакле потиче бренд - аутомобили из далекоисточних земаља могу се производити у Европи, баш као што европски брендови премештају производњу у Азију. Пример за то је највише "мађарски" јапански аутомобил, 'Сузуки', чији се бројни модели склапају у Острогому, а многи 'Аудији' праве се у Ђеру.

Ипак, волимо да верујемо да је наш аутомобил или мотоцикл оригинално јапански, немачки или кинески. Али, ако не желимо да се заваравамо, можемо сами проверити где је возило произведено - све што треба да урадимо је да анализирамо број шасије.

Број шасије је најважнији идентификациони број возила: регистарска таблица, број мотора или код мотора се могу променити, али број шасије остаје исти - или ако се промени, возило више није легално за продају.

Неписана правила о напојници разликују се широм света, а данас се све чешће очекује или чак захтева више. Како притом да се понашају муштерије и гости?

Многи без размишљања дају напојницу конобару, фризеру, бармену или носачу кофера. У многим земљама постоје јасне норме. Али, шта је са шанкерима, особљем у продавницама брзе хране или у киосцима? Дати напојницу или не?

Историја напојница или бакшиша

Већина историчара сматра да је давање напојница почело у средњем веку у Европи, када су аристократе награђивале слуге и раднике. У 19. веку обичај је нестао из Европе, али се проширио у САД - и одатле се вратио назад.

Данас људи дају напојнице из разних разлога: да би се осећали боље, импресионирали друге, надокнадили ниске плате или зато што се то очекује.

Напојница је често израз захвалности за добру услугу, каже Мајкл Лин, професор са Универзитета Корнел. Неки то раде из осећаја обавезе, други из личне користи - да би били боље услужени или стекли признање.

Лин тренутно пише књигу Психологија давања напојница.

Дигиталне напојнице

Технологија мења и културу напојница. Некада су се остављале кованице на столу, данас су ту картице, апликације и екрани на додир - што је многе збунило

Никола Тесла, чудесни ум, изумитељ чији су проналасци преобразили човечанство, рођен је на данашњи дан 10. јула 1856, а његов рођендан у Србији се од 2011. године обележава као национални Дан науке. Влада Србије је крајем августа 2010. на предлог Министарства за науку, донела одлуку да се дан рођења великог српско-америчког научника прогласи Даном науке у Србији, са намером да то буде прилика како за подсећање на великог сународника, тако и за промоцију науке и иноваторства у Србији.

Тесла је пресудно допринео науци и технолошком прогресу света изумима односно применом обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне електричне енергије, одговарајућег трансформатора, што је омогућило производњу и дистрибуцију електричне енергије с неупоредиво мањим губицима. Био је пионир и на низу других поља, попут радио технике, што му је признато тек постхумно. Патентирао је око 300 изума.

О стогодишњици његовог рођења 1956. по Тесли је названа јединица мере за магнетну индукцију.

Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, Лика, на простору ондашње Војне границе у склопу Аустријског царства, преобликованог 1867. у двојну Аустроугарску монархију. Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве, односно православне Kарловачке митрополије, и Георгине, Ђуке, која је исто тако била из свештеничке куће. Била је кћи проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић.