Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Занимљивости

Страница: 1 2 3 4 5 ... 277

Први пут је у Конгресу Сједињених Америчких Држава приказан један српски филм - „Хероји Халијарда“ редитеља Радоша Бајића, који показује пријатељство Срба и Американаца у Другом светском рату. 

„Указана нам је велика част. Вероватно је Халијард једини српски, вероватно и југословенски филм који ће бити приказан на једном таквом значајном месту у Америци. Веома је важно што ће само приказивање нашег филма, које ће видети конгресмени и сенатори оба Дома америчког Конгреса, угледни, културни, јавни, радници америчког друштва, што ће отворити једну нову етапу, реко бих, у разумевању нечега што је основа будућности српског народа, а то је, да тако кажем, поцртавање пријатељских веза између америчке нације и малог, а поносног нашег српског народа“, сматра Радош Бајић.

Амбасадор Републике Србије у Вашингтону, Марко Ђурић, поздравио је представнике филма Хероји Халијарда, госте из Србије и Америке на пријему у амбасади вече пре изузетног догађаја. У ноћи између уторка и среде по времену у Србији, филм Хероји Халијарда, редитеља Радоша Бајића, биће приказан у сали Конгреса Сједињених Америчких Држава на Капитол Хилу.

Реч је о истинитом догађају, када су Срби спасили преко 500 америчких пилота у Другом светском рату. Назив скупа на Капитол Хилу је „Америчко-српско одбрамбено савезништво од операције Халијард до садашњице“. Биће одржана и панел дискусија, а после филма гледаоци ће моћи да постављају питања редитељу и глумцима.

„Велика ствар за Србију је чињеница да ће хероизам, јунаштво, пожртвованост и доброта српског човека бити видљиви у Конгресу САД, где организујемо пројекцију филма Хероји Халијарда. Веома ретко се дешава да се неки филм приказује у згради Конгреса на Капитол Хилу. То је само по себи велики изузетак и велико достигнуће и успех Србије“, наглашава амбасадор Марко Ђурић.

Наставак...

Учили смо да је Земљи потребно 365 дана да направи пун круг, али то путовање траје око 365 и још четврт дана. Преступне године постоје и помажу да се календар од 12 месеци усклади са кретањем Земље око Сунца.

Ова година је преступна, јер уместо 365 има 366 дана. Значи да фебруар месец има 29. дана. Преступна је свака четврта година према грегоријанском календару који користи већина света.

Преступне године веома су важне за планету и без њих наше године изгледале би другачије.

Двадесетдевети фебруар назива се и преступним даном, а многи га везују за различита сујеверја и необичне обичаје. Сваке четврте године преостали сати се сабирају.

Преступне године постоје јер је једна година у грегоријанском календару нешто краћа од соларне, због времена које је потребно да Земља обиђе круг око Сунца.

Календарска година има тачно 365 дана, а соларна отприлике 365,24 дана, односно 365 дана, пет сати, 48 минута и 56 секунди.

Идеја о преступним годинама датира још из периода Рима, када је календар имао 355 дана, уместо 365, а он је био направљен на основу месечевих циклуса и фаза.

Римљани су приметили да њихов календар није у складу са годишњим добима, па су почели да додају додатни месец, који су назвали Марцедонијус, сваке две године како би надокнадили дане који недостају.

Наставак...

Недавно је квебечка министарка туризма Керолајн Пру саопштила да се процењује да би рушење олимпијског стадиона у Монтреалу могло коштати две милијарде долара.

Стадион је подигнут за потребе Олимпијских игара које су у Монтреалу одржане 1976. године. Кров је сада нестабилан и представља опасност, па се не може користити пола године, кад год се прогнозира да ће бити више од три сантиметара снега. Годинама уназад политичари су инсистирали да стадион не треба да се руши, већ да треба да настави да се одржава, чак иако кров, завршен 1987. године, никада није функционисао како треба.

Стручњаке изненађује процена коштања рушења стадиона, и наводе податке из САД-а који се много другачији. Примера ради, фудбалски стадион са куполом у Атланти срушен је и поново изграђен за 1,6 милијарди америчких долара, 2017. године.

Сасвим је сигурно да цене увелико варирају, па се помиње и да је пре седам година онтаријска компанија за 2,1 милиона долара срушила фудбалски стадион са тридесетак хиљада места у Риџајни, док су у САД-у слични послови коштали око двадесет милиона долара.

Што се тиче монтреалског стадиона, један од фактора који повећавају цену његовог рушења је што је направљен од напрегнутог бетона, па се не могу користити контролисане експлозије. Експлозије би могле одбацити бетонске блокове стотине метара далеко, што би могло доћи до ударног таласа који би могао да оштети суседни затворени зоолошки врт и тунел подземне железнице који се налази испод, као и да подигне облак прашине.

Наставак...

Да је сазидана 6938. године?

Зашто на кули Смедеревске тврђаве пише да је сазидана 6938. године? Како то да неки историчари наводе да се Косовска битка одиграла 6897. године? А зашто постоје записи да је чувени законик цара Душана донет 6857. године? Одговор на ова и још многа друга питања лежи у календару који су Срби користили од оснивања државе, па све до прихватања јулијанског календара у 19. веку.

Реч је о најстаријем календару познатом историји. По њему, године су се бројале од Великог потопа тј. „постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса”. Према њему, ово није 2024. него 7532. година.

Није „Српски календар” једини који мисли да ово није 2024. година. И други народи су у неком периоду своје историје користили другачије календаре од оних данас. Ово су неки од њих: Јеврејски календар - 5784, Кинески календар - 4721, Исламски календар - 1442, Лунарни календар (користе га у Мијанмару) - 1386.

Овај календар су користили многи народи, а пре свега Византијци. Ипак, српска „варијанта”, осим што има индиција да је старија од насељавања Словена на ове просторе, посебна је још по томе што једина датум бележи у формацији - година-месец-дан и има само два годишња доба - лето и зиму (или по народном веровању - Ђурђевдан и Митровдан).

Срби су време овим календаром званично мерили од времена Светог Саве када је ово постао званични календар Српске православне цркве. Од тада, сви документи, надгробни споменици, повеље, данашњи споменици културе… временски су одређивани према њему.

Наставак...

На Сретење, на дан када је 1804. године почео Први српски устанак, испред споменика Јанку Катићу, једном од покретача устанка, и ове године биће положени венци. У овој, већ традиционалној свечаности, учествоваће представници општине Сопот, месне заједнице Рогача одакле је Јанко родом, али и представници СУБНОР-а (Савез удружења бораца Народноослободилачког рата - удружење које гаји традиције свих ослободилачких ратова) из Београда, Сопота, Младеновца, Барајева, Смедеревске Паланке, Аранђеловца…

Војвода Јанко Катић био је и један од малобројних који су избегли чувену Сечу кнезова коју су организовале дахије како би спречиле побуну Срба. На позив вожда Карађорђа да дође у Орашац отишао је из Рогаче пешке. Кажу да је био најближи Вожду и да без разговора са њим Карађорђе није ни започињао ни завршавао дан.

Њих двојица су заједно учествовали у борбама на Руднику, у Баточини, Јагодини, Топчидеру, у опсади Београда, освајању Пожаревца, Смедерева...

Од осталих војвода издвајао се разборитошћу и тежњом за правичном и паметном управом. Био је и један од малобројних писмених устаника, добар говорник и вешт преговарач. Перфектно је говорио турски. Омиљен и поштован у српском народу, али и међу виђенијим личностима турске, руске и аустријске управе. Пре неколико година могло се прочитати у медијима да је војвода Јанко Катић био члан масонске ложе. На њеном челу био је тада Мустафа-паша, кога су због благонаклоног става према Србима звали још и „српска мајка”.

Наставак...

А пре него што стигне, ваља се ошишати и опростити дугове

Низом манифестација широм света дочекује се Кинеска Нова година. Стиже година дрвеног змаја. Према кинеском хороскопу, свака година је повезана са једном од дванаест животиња и једним од пет елемената.

„Година змаја је једна од 12 година у тим циклусима које иду по кинеском зодијаку. Ја сам срећан што могу да кажем да је то добра година, биће добра година. Јер змај има, колико год нама деловао страшно у нашој митологији, змај је у ствари симбол просперитета. Змај у ствари воли стабилност јер он је чувар блага. У свим кинеским предањима и у осталим азијским предањима змај чува благо и обезбеђује просперитет“, објаснио је симболику која прати овај догађај, јапанолог Драган Миленковић. Каже да је у питању државни празник и велики - народни празник.

„Они га зову, у ствари, Пролећни фестивал, који траје од десетог, па онда до двадесет четвртог фебруара траје, када почиње тај, опет, Фестивал лампиона, који се пуштају низ реку. Значи, имају читав низ свечаности и имају много ствари које треба и не треба радити у Новој години“, додао је.

Објаснио је да, према кинеској традицији, све почиње тако што се куће најпре темељно чисте и припрема храна унапред за три дана. Каже да се то поштује и у Јапану, и у Кореји, и у Кини. На менију су посебне намирнице, међу њима су и врсте кифлица које су пуњене месом и ваљушци.

Наставак...

"Кост за испуњавање жеља" тј. јадац користи се код Срба од памтивека. Овај обичај био је популаран још у старој ери, а главна сврха му је било призивање среће.

Временом је достигао толику популарност да су одломљене делове кости поједини носили око врата као амајлије. Упоредо, почињу и да се праве од племенитих метала и продају по златарама као накит. Где се и како појавио овај интересантан обичај?

Према древним етрурским веровањима кокошјим костима су приписиване изванредне моћи, па су обавезно коришћене у ритуалима и прорицањима. Колико је познато, управо у Етрурци први водили "борбу“ за јадац при чему је освојени део кости чуван јер обезбеђује срећу.

Ако би кост освојило млађе лице, сакрило би је негде унутар куће, а прва особа супротног пола која би је пронашла би наводно представљала будућег брачног друга. Такође, остатке оваквих костију после оброка никада нису спаљивали јер су веровали да ће им то проузроковати костобољу.

Јадац је имао сличну улогу и у старом Риму. Доносио је срећу, али је коришћен и у разноврсним обредима. Познато је да су кости живине и птица користили у прорицању судбине. Насумице би их побацали по земљи, а из њиховог положаја видовњаци су читали будућност.

Сличан обичај задржао се и до данашњих дана широм света. У САД је 1999. године једна Американац дошао на занимљиву идеју. Будући да је јадац и тамо стекао огромну популарност, решио је да почне са их производи од пластике. Тако су приликом заједничких обеда сви присутни имали прилику да ломе јадац уместо уобичајених двоје гостију.

Наставак...

У Руском дому у Београду вечерас је приказан документарни филм руске ауторке Анжелике Кареткине "Свети Сава. Руска боја на српској застави" који, заснован на житију првог архиепископа Српске православне цркве и српског просветитеља, обрађује тему вишевековних веза српског и руског народа.

Историчар Милош Ковић истакао је да је у филму реч о најдубљим, древним слојевима руске и српске културе, о њиховом међусобном утицају, као и утицају Светог Саве на Русију, где Законоправило Светог Саве постаје један од кључних правних докумената руског духовног и политичког живота.

- У првим тренуцима филма види се плетиља која плете ткање у бојама наших застава које су чврсто сплетене. Касније је у целом филму реч о томе да смо ми једно. Ми јесмо једно ткиво. То плетење је тема, у њему ћете видети цео низ тренутака, сећања, освешћења, додирних тачака у којима су Срби помагали Русима и у којима су, наравно, Руси помагали Србима - рекао је Ковић.

Ковић је нагласио да је филм необично леп, пун светла и радости, и да се у сваком тренутку осећа да је снимљен са великом љубављу према Светом Сави и српском народу.

Ауторка филма, руска новинарка Анжелика Кареткина рекла је да је филм потврда узајамне љубави Срба и Руса, народа које обједињује Свети Сава, и испричала колико ју је изненадила љубав према руском народу коју је осетила када је присуствовала чувеним литијама српског народа у Црној Гори.

Наставак...

У Бечу је одржан 25. Светосавски бал - у организацији удружења „Српски центар“. Традиционално окупља српску дијаспору, али и бројне госте. Први пут је међу званицама био и аустријски канцелар Карл Нехамер.

Тачно у поноћ, српски кадрил оживео је традицију дугу готово 180 година. Тада је кнез Милош Обреновић, инспирисан бечким баловима, од Јохана Штрауса Млађег поручио композицију за Славенски бал.

Окупљање Срба који живе и раде у Аустрији после стогодишње паузе наставило се 1998. године под новим именом у част првог српског архиепископа.

„Светосавски бал је најважнији догађај српске дијаспоре и драго нам је да и данас смо поздравили 2.000 људи јер је то број који је бал имао средином 19. века када га је организовао кнез Милош Обреновић“, наводи председник организације „Српски центар“, Милан Видовић.

Бал је окупио госте из света културе, привреде, политике. Међу најважнијима - аустријски канцелар који је дошао први пут у историји манифестације.

У Бечу се током године одржава више од 450 балова, међу њима је и Светосавски. Другу годину заредом сместио се у Хофбург - резиденцију Хабзбуршког царства. А правило је да се у дворском комплексу одржавају само најважнији балови.

Светосавски бал у Хофбургу заслуга је истрајности организатора, али и бројности српске дијаспоре у Аустрији од око 300.000 људи.

Наставак...

Погледајте где је Србија на листи

С обзиром на све проблеме, стрес и уништену животну средину, и не очекујемо да је животни век у Србији међу бољима у Европи, али да је баш оваква катастрофа, то нисмо очекивали.

Друштвеним мрежама се дели мапа Европе у којој је уписан просечни животни век сваког становника државе, а чије испитивање је урађено од стране ОЕЦД.

На мапи Европе се види да највећи животни век у просеку имају скандинавске земље, али и Француска, Шпанија и Италија, али оно што нас ипак највише интересује је дно табеле.

Ово је просечни животни век у Србији:

Ми се налазимо на претпоследњем месту (или трећем од позади ако рачунате Косово као што су ови са мапе). На последњем месту је Молдавија са 72,4 године, да би онда ишла Србија са 74,2. Бугари су одмах иза нас са 74,3. Летонија је на месту број четири са 74,8 а Румунија пета 75,3.

Наравно, овај списак је изазавао низ коментара:

„Отрован ваздух, лоша исхрана, непостојеће здравство, масовно, зависничко конзумирање цигарета… реално треба да буде и нижи, и биће нижи“.

„Много већи проблем је бедно лоша исхрана и пушење“

„С обзиром да Босна, Црна Гора и Албанија имају виши животни век од Србије, а можемо рећи да је стање здравственог система, загађење ваздуха и проценат пушача мање више исти у свим тим земљама, онда долазимо до закључка да је квалитет хране у Србији много гори него у споменутим земљама“ само су неки од коментара на ово заиста поражавајуће истраживање.

CityMagazine

Страница: 1 2 3 4 5 ... 277