Занимљивости

Једном Американцу гајење кукуруза исплатило се вишеструко. У пољу је пронашао трап са више од 800 златника за које се процењује да су из доба Грађанског рата и да вреде више милиона долара.

Више од 800 златника, који датирају из периода између 1840. до 1863. године, пронађени су у кукурузном пољу у Кентакију. Вредност хрпе новчића је вишемилионска, а процењује се да су можда закопани као резултат државне декларације о неутралности током америчког Грађанског рата.

Кућа специјализована за продају новчића, "GovMint" објавила је снимак овог изузетног открића. На снимку се може чути како неидентификовани мушкарац из земље вади златнике од 1, 10 и 20 долара.

Осим новчића у наведеним апоенима, на истом месту пронађено је и неколико изузетно ретких златних кованица из 1863. године.

„Најневероватније откриће у овој подземној остави је око осамнаест златника из 1863. године од 20 долара. Ово је новчић који често на аукцијама достиже шестоцифрену цену“, наводи се на сајту GovMint.com.

Веродостојност кованица, које су у добром и одличном стању, сертификована је од стране надлежног тела "Numismatic Guaranty Company". После сертификације новчића, стручњаци су навели и да су они  можда закопани као резултат декларације о неутралности Кентакија током Грађанског рата.

Амерички произвођач аутомобила 'Тесла' саопштио је да је први примерак електричног пикапа "сајбертрак" (Cybertruck) сишао са производне линије нове "Мега Гига-фабрике" у Тексасу.

"То је први Сајбертрак произведен у Тексасу", саопштила је компанија на Твитеру.

Компанија је у априлу најавила производњу тог пикапа.

У новембру 2019. године, Тесла је представио модел тог пикапа футуристичког, спљоштеног изгледа, налик на шкољку са необичним, оштрим линијама. То представљање је постало сензација јер је један Масков сарадник, желећи да похвали чврстоћу кабине пикапа, бацио чекић на блиндирани прозор и - пробио га. Уследио је други покушај и - оштетио је и друго стакло.

За само два дана после представљања будућег возила, компанија Тесла је примила 150.000 наруџбина уз прву уплату од свега 100 долара.

У мају је Елон Муск наговестио да је циљ производња 250.000 комада годишње, наглашавајући да би се та цифра могла удвостручити јер је цена приступачна.

Пикап може да убрза из места до 100 километара на сат за мање од три секунде - тврди Тесла. Међу укупно три модела "сајбертрака", за 39.000 долара продаје се модел који прелази 400 километара без пуњења батерија, а са 69.000 долара најскупљи ће бити модел који ће возити до 800 километара без пуњења.

Погледајте ВИДЕО 

Агенције

Који никада није добио Нобелову награду

Никола Тесла, један од најзначајнијих и најпознатијих светских научника рођен је на данашњи дан, 10. јула 1856. године.

Поред бројних проналазака као што су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и трансформатори, Тесла је свакако најпознатији по открићу наизменичне струје.

Никола Тесла је и аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112, а био је и кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.

Међутим, шира јавност је мање упозната са изрекама и цитатима које му се приписују, а објавио их је портал Едукација.рс:

- Време не постоји.

- Да, истина је да ја увек предузмем више него што могу да остварим.

- Човек је рођен да ради, трпи и да се бори. Ко тако не чини, мора да пропадне!

- Од свих “сила трења”, она која највише успорава људски напредак је незнање, оно што Буда назива “Највеће зло у свету”.

- Ваша мржња претворена у електричну енергију, могла би осветљавати градове и градове.

- Сви смо ми једно. Људи су међусобно повезани невидљивим силама.

Са пријатељством Срба и Грка

Не постоје ни Србин ни Грк који не зна за Албанску голготу и боравак преостале српске војске на Kрфу. На том острву Удружење грчко-српског пријатељства отвара дечји камп са идејом да српску и грчку децу упозна са пријатељством два народа, насталим још у Првом светском рату.

На месту где се некада налазио логор Шумадијске дивизије на Kрфу купљен је плац. Захваљујући удружењу Грчко-српског пријатељства и наступима грчких хорова који су сав приход од продаје карата донирали за куповину плаца ускоро ће овде бити изграђен дечји образовни камп за децу из Србије и региона.

"Задатак нашег Удружења је очување грчко-српског пријатељства, насталог током Првог светског рата између два наша народа, и то исто пријатељство преносимо на будућа поколења. Тако смо дошли на идеју да са Удружењем ‘Свет Срб и ја’ оснујемо дечји камп овде на Kрфу, где би смо нашу и крфску децу упознали сa историјом Првог светског рата, и да почну стварање раних пријатељстава која ће им за будућност значити много", рекао је Жељко Поповић, председник Удружења грчко-српског пријатељства.

"У част предака, за будућност потомака" назив је пројекта којим је осим посете Српској кући и "острву спаса" предвиђено упознавање деце с историјом грчког народа, знаменитостима Kрфа, старог града који је под заштитом Унеска, Цркве сa моштима Светог Спиридона и Царице Теодоре и бројне музеје.

Сигурно сте макар једном чули да људи незадовољни стањем у земљи (било којој земљи) за њу користе термин "банана држава", чак и ако та земља нема никакве везе са гајењем тог тропског воћа. Ево како је термин стварно настао и шта означава…

Да је "банана-држава" погрдан назив за политички нестабилне земље и да термин има негативну конотацију, јасно вам је већ и из самог контекста у ком се израз употребљава. Ипак, прича о томе како је он настао, далеко је занимљивија!

Термин се првобитно односио на државе зависне од пољопривредног извоза само једне културе у којој власт држи корумпирана група политичара, или војна хунта под утицајем страних компанија које стварно имају моћ. Ово је почетком 20. века највише важило за средњоамеричке земље као Хондурас, Никарагва или Панама, које су гајиле и извозиле махом банане, па је тако и настао израз - "банана држава" или "банана република".

У овим земљама политичари и привреда деценијама су били под утицајем великих америчких компанија чија је моћ била далеко већа него политичка моћ владе или становништва. Владале су велике социјалне разлике, инфраструктура је била слаба, привреда примитивна, а људи углавном необразовани, јер се у школство није улагало. Овакве државе ослањале су се на спољашњи капитал, а обично је владала и велике инфлације.

Занимљиво је да је израз у ствари књижевни. Термин "банана република" вероватно је први употребио амерички писац Вилијам Сидни Портер који је писао под псеудонимом О. Хенри. Он је 1904. објавио роман “Купус и краљеви” и пишући о фиктивној Републици Анхурији, а вероватно алудирајући на Хондурас, написао: 

"У то време смо имали споразум са сваком страном земљом, осим Белгије, и те банана-републике, Анхурије".

Хороскопски знак сам по себи нема пресудан утицај на нечији успех и никада не одређује нечију славу или популарност.

Хороскопски знак (натални знак) представља само један од основних елемената који сачињавају комплетну слику о Наталном хороскопу. Натални знак је изузетно важан елемент и његов утицај је веома снажан али не и довољан да би се правилно растумачио, разумео и анализирао нечији хороскоп.

Многима ће бити интересантно да се подсете или упознају са познатим историјским личностима које су иза себе оставили траг успеха и славе или су обележили једно време, као и са популарним личностима нашег времана јер њихова слава је у зениту рођеним у њиховом знаку.

Ован:

Казанова, Ј.С.Бах, Чехов, Е.Зола, Владимир И.Лењин, Иван Грозни, В.Ван Гог, Е.Фром, Ч.Чаплин, Омар Шериф, М.Брандо, В.Бити, Ж.П.Белмондо, Е.Клептон, Дајана Рос, М.П.Чкаља, Г.Бреговић, В.Ракочевић, М.Капор, Ивица Краљ.

Бик:

Распућин, Марија Терезија, Лукреција Борџија, Катарина Медичи, А.Хитлер. Евита Перон, К.Марџ, Ј.Б.Тито, Чајковски. В.Шекспир, С.Дали, О.Велс, Ширли Темпл, Шер, Мишел Фајфер, Џ.Николсон, Ал Паћино, Б.Дилан, Зоран Радмиловић, Оља Ивањицки, Ђ.Балашевић.

Видовдан се обележава као тужан празник. За све пострадале у ратовима на овај дан се у црквама обавља помен.

Данас славимо један од највећих српских празника Видовдан. Видовдан, 28. јун, је велики празник Српске православне цркве и значајан датум српске историје.

Обележавање Видовдана је започело у 19. веку, у знак сећања на Кнеза Лазара и јунаке погинуле у Косовском боју, на овај дан 1389. године.

Иако је 28. јун историјски значајан датум за Србе, Видовдан се везује и за светог Вида, свевидеће божанство. Зато су многи обичаји везани за очи и вид.

У различитим крајевима Србије обичаји су различити. Суштина готово сваког је гатање, и „гледање“ у будућност.

Најраспрострањеније је веровање да ће неудате девојке, ако вече пред Видовдан испод јастука ставе видову траву (видовчица, видовац, видовача, очаница), мало соли и парче хлеба, сањати будућег младожењу, пише Шајкача.рс.

Многи обичаји везани су за Видовдан

На сам Видовдан не сме да се обрађује земља и не ради се у винограду. На Видовдан не би требало да се раде кућни послови, али је зато пожељно да се нешто ново започне али треба започети ручне радове. Некада су то били хеклање, плерење, вез.

У Шумадији је обичај да се износе ствари из куће да се проветре од мољаца. Током дана не би тербало да се пева и игра, већ се сећати преминулих предака.

Медији

Медвед у Колораду успео је да се ушуња у кућу кроз прозор на спрату породичне куће.

Власник куће у време упада медведа није био код куће, а пролазница је снимила провалника са безбедне удаљености док је чекала помоћ стручних служби.

Медвед је неколико пута улазио и излазио кроз прозор на спрату, а пошто је претражио кућу, побегао је кроз прозор на првом првом спрату.

Снимак знатижељног медведа објављен је на друштвеним мрежама. ОВДЕ

Власник куће Рајан Мекферлејн рекао је за Fox31 да је био на послу када је сазнао да је медвед провалио у кућу.

„Послужио се крменадлама које сам спремио за вечеру, а узео је и неке грицкалице из оставе. Преврнуо је неколико собних биљака - ништа страшно није урадио“, испричао је Мекферлејн.

Fox News

Касандра Мауро, која је са другарицом у суши ресторану „King City” наручила дуплу порцију хране, била је изненађена реакцијом конобара, кувара и менаџера који су је исмејали. Мауро и њена другарица наручиле су пилетину са пиринчем, козице, тестенину и две ролнице сушија. Када је њена пријатељица поруџбини додала још једну ролницу сушија, запослена у ресторану је рекла: „Не, то је превише хране.“

Жене су се пренеразиле, али их је менаџер ресторана још више збунио када је рекао да би требало да се преместе за већи сто због количине наручене хране.

На Тиктоку је објавила снимак у коме критикује „Paper Crane Sushi Bar“. Снимак је прегледан два милиона пута, а сакупио је скоро 300 лајкова.

Запослени у ресторану су се извинили, али је ресторан добио негативну рецензију на Yelpu, популарној платформи која оцењује ресторане.

„Искрено се извињавамо због коментара који су можда изазвали непријатности. Већина наших запослених говори енглески као други језик, али им није била намера да ураде било шта због чега би вам било непријатно у нашем ресторану. Одвојићемо више времена на учење енглеског“, наводи се у објави на Инстаграму.

У посту се наводи да су власници предузећа разговарали о инциденту са својим особљем и да су се усредсредили на разговор са купцима.

A post shared by Paper Crane Sushi Bar & Bistro (@papercranesushi)

РТС, Toronto News

У насељу Чикерија у близини Таванкута и Суботице, не користе ракете за растеривање градоносних облака. За спасавање рода од временских неприлика користе алтернативне методе, за које тврде да су ефикасне.

Пре једног века, лед је годинама уништавао летину у таванкутском крају и на оближњој Чикерији, па је тадашњи таванкутски свештеник наручио звоно из мариборске ливнице како би позивао на молитву, али и растеривао градоносне облаке.

„Оно што и само физичари тврде, да звук и те како има своју функцију у разбијању самих облака и тих честица које носе лед. Ми као верници, и те како знамо да се треба поуздавати у Бога који је створитељ свега што имамо и од чега живимо“, наводи велечасни Томислав Мијатов из Суботице.

Да је звоњава била ефикасна у разбијању облака који су доносили лед сведоче и најстарији становници Чикерије.

„Доста пута се десило да звоно растера облак и не утуче лед“, каже Јаков Тумбас из Чикерије.

„Ја сам доживео пуно пута да ако звонар на време почне да звони облак се само разиђе“, додаје Мирко Тумбас.

Некада је за звонарски посао била задужена одређена породица из Чикерије која је озбиљно пратила временске прилике.

„Ко није имао жита носио му новце, вина, ракије, ко је шта имао тиме је даривао њега“, објашњава Мирко.

Звоно је протекле три деценије било запуштено, а прошлогодишње невреме у чикеријском крају, подсетило је воћаре и ратаре из овог краја на значај звоника у очувању рода, па је звоно реновирано и поново постављено.