Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Занимљивости

Страница: 1 2 3 4 ... 281

Петак 13. је синоним за страх и лошу срећу. Они који себе сматрају сујеверним највероватније се згрозе кад виде овакву "комбинацију" у календару, плашећи се несреће ако изађу из својих кућа.

Данас је баш тај дан - широм света познат као "баксузан", а да ли знате шта се крије иза веровања?

Различите теорије

Овај календарски "догађај" је ушао у популарну културу, помињу га многе песме, па и хорор филмови. Али, зашто се петак 13. сматра тако несрећним?

Као прво, помињу се фобије под називом трискаидекафобија (страх од броја 13), као и фригатрискаидекафобија (страх од петка 13).

Веровања се повезују и са Библијом, односно Тајном вечером којој је присуствовало 13 особа, тачније Исус и 12 његових ученика (на Велики четвртак). Број 13 је повезан са Јудом, који је издао сина Божјег.

Клетва великог мајстора

Постоји и теорија која повезује ову календарску "комбинацију" са Темпларима, католичким војним редом из Средњег века. Стотине витезова је ухапшено, по налогу француског краља Филипа IV у петак, 13. октобра 1307. године. Они су оптужени за, историчари тврде неосновано, финансијску и моралну корупцију, а касније погубљени. Њихова признања су, како се сматра, добијена под тортуром.

Наставак...

Популарни хип хоп састав Београдски синдикат објавио је две нове песме, "Само вас гледамо" и "Кради", у којима се жестоко критикује актуелни режим у Србији.

Песме су наишле на изузетан пријем код публике и о њима се увелико прича. Оне оштрим речима прозивају режим, уз утисак да је Београдски синдикат поново виспрено показао како се кроз музику показује незадовољство и жеља за друштвеним променама.

У песми "Само вас гледамо" се помињу и навијачка естетика и сиротиња коју развозе бусеви као и стављање земље у залог, а ту је и вођа са великим В, ког упоређују са лажним царем Шћепаном Малим.

Текст песме "Само Вас гледамо": 

 

Само вас гледамо

Колико све сте покрали

Штеточине и глодари

Лажете нас ко клошари

Овде где смо одрасли

Ипак важе неки кодекси

Вас ко у шуми да су пронашли

Сви до једног олоши

То је кад мрзиш свој народ

Па ближње третираш ко талог

Све те опљачкане паре

Је л’ то једини разлог?

И све те гајбе, све фирме

Сва одела златне чуке

Скупите се па их једни другом

Набијте у дупе

На све сте се посрали

Да би на власти остали

Нашу свету земљу продали

Остаћемо просјаци

И Цркву сте нам отели

да вам објасни

Да су људи остављени очајни

Сломљени

Наставак...

Колико је тежак облак, да ли пужеви имају зубе...

Ако желите да импресионирате своје пријатеље, децу и породицу са насумичним забавним чињеницама, као и чудним и невероватним тривијама, дошли сте на право место. Испод можете пронаћи 30 интересантних чињеница која ће променити начин на који гледате на наш свет - и много шире.

Забавне научне чињенице су све што вам је потребно за ове вече.

Па, затегните појас и припремите се да забавите децу, импресионирате (или изнервирате) своје колеге, засените госте на вечери, и изненадите себе са нашом најбољом колекцијом изванредних и забавних информација.

Уз насумичне чињенице о свему, од животиња, свемира, географије, науке, здравља, биологије и много више, добродошли у нашу одисеју необичности, пише Science Focus.

1. Облак тежи око милион тона.
Облак обично има запремину од око 1 км³ и густину од око 1,003 кг по м³ - то је густина која је око 0,4 одсто мања од густине ваздуха који га окружује (због тога он може да лебди).

2. Жирафе имају 30 пута већу вероватноћу да ће бити погођене муњом него људи.
Тачније, забележено је само пет смртоносних удараца муње на жирафе између 1996. и 2010. године. Међутим, с обзиром на то да је популација жирафа тада била само 140.000, то чини око 0,003 смртних случајева од муње на хиљаду жирафа сваке године. Ово је 30 пута већи број смртоности него код људи.

Наставак...

Старији од хијератског писма старог Египта

Глинени цилиндри величине кажипрста, које су у гробници у Сирији пронашли стручњаци са Универзитета Џонс Хопкинс, доказ су о најстаријој познатој употреби писма и потпуно мењају досадашње све што се до сада сматрало о пореклу писмености.

Датирани на период око 2400. године пре нове ере, исписани цилиндри су 500 година старији од египатског писма, за чији облик искошених хијероглифа се до сада сматрало да је прво писмо.

Тиме се мења наше знање о томе одакле су прва писма дошла, како су дељена и размењивана и шта би то могло да значи за развој раних урбаних цивилизација.

„Писмо је донело огроман помак и учинило писани начин споразумевања приступачним људима, који не припадају владајућој и друштвеној елити. То је променило начин на који људи живе, како мисле и како комуницирају“, каже Глен Шварц, професор археологије на Универзитету „Џонс Хопкинс“, који је открио глинене цилиндре.

Ново откриће показује да су људи експериментисали са новим видовима комуникација много раније и на другој локацији од онога што смо до сада мислили.

Резултати студије представљени су на годишњем састанку Америчког друштва за прекоокеанска истраживања.

Шварц, који је стручњак за блискоисточну археологију, проучавао је широм Сирије како су се рани урбани центри развијали и како су оснивани мањи градови у региону.

Наставак...

Месопотамији него на Карпатима

Проналазак точка сигурно је један од највећих, ако не и највећи изум у историји човечанства који је потпуно променио ток историје. Точак је унео револуцију у транспорт људи и добара и омогућио насељавање разних крајева планете. Међутим, до данас научници нису знали ко је први дошао на идеју да користи точак за превоз.

Најновија студија, објављена у часопису „Ројал сајенси опен“ можда је разрешила мистерију везану за точак и његово порекло. Историчар Ричард Булиет са Универзитета Колумбија, износи теорију да точак у време неолита око 3.900 година пре нове ере измислили рудари који су извлачили бакар из Карпатских планина

Ово револуционарно истраживање доводи у питање досадашња традиционална веровања о порекла точка и сугерише да је његов проналазак био еволутивни процес вођен природним изазовима, а не појединачним догађајем.

Булиет у сарадњи са инжењерима са Универзитета Илиноис, Урбаном Кампањом и Џорџом Теком истражује инжењерску генијалност праисторијских карпатских друштава, фокусирајући се на изазове са којима се суочавају рудари бакра који су можда покренули цивилизацијски напредак употребом точкова.

Рударима је било потребно ефикасно средство за транспорт тешких терета бакарне руде кроз уске, кривудаве рударске тунеле. Студија тврди да је точак еволуирао од једноставних цилиндричних ваљака који се користе за смањење трења приликом померања тешких предмета.

Наставак...

Астероиди су током историје често мењали изглед Земље. Довољан је један ударац астероида на право место да се у потпуности промени изглед ове локације. Оно што је некад била плодна равница постаје дубоки кратер без видљивих трагова живота.

Али, чини се како би Земља могла да добије прилику за „освету“, и то веома брзо. Наиме, научна студија, која ће бити објављена у журналу „The Planetary Science Journal“, наговештава да би Земљино гравитационо поље могло да има занимљив утицај на астероид Апофис, који ће 2029. године проћи веома близу наше планете.

Овај астероид, кога зову и „Бог хаоса“, дугачак је 340 метара, а предвиђа се да би 13. априла 2029. године могао проћи поред Земље на удаљености од само 32 хиљаде километара. Ради поређења, Месец је од Земље удаљен у просеку 384 хиљада километара.

Научник за астероиде у Лабораторији за примењену физику Универзитета Џон Хопкинс Роналд-Луис Балуз стога је желео да провери како ће та близина утицати на сам астероид. Он је окупио групу међународних истраживача који су створили компјутерске моделе Апофиса на бази оно мало физичких карактеристика о астероиду које су познате научницима.

С обзиром на то да је то мало информација, недовољно за стварање доброг модела, истраживачи су моделе базирали на сличном, двокрилном астероиду Итокава, који је боље проучен. Затим су симулирали кретање астероида према Земљи и пратили велике и мале физичке промене.

Модели су открили два физичка процеса, која ће, подстакнути Земљином гравитацијом, вероватно утицати на Апофисову површину током њиховог блиског сусрета. Како наводе, гравитација ће покренути потресе, који ће започети вероватно сат времена пре него што Апофис буде најближи Земљи и наставити се неко време после тога.

Наставак...

Дан примирја је и дан сећања на оне који су српској војсци у овом рату пружили много, а о чијим се подвизима зна мало.

„Наш брат“ Флора. Прва жена официр у српској војсци и једина Британка војник, прва таксисткиња у Београду, а у Британији прва која је учествовала у аутомобилским тркама. Прва на линији фронта. У Србију је дошла 1914. године као добровољна болничарка.

„Она је знала да вози ауто, знала је да пуца, знала је како да се снађе у природи“, каже историчарка Ања Гретић.

Флора Сандс се сналазила и током епидемије тифуса у Ваљевској болници. Тамо је учила српски, први пут оперисала човека, јер није било никог другог да то уради, а онда се и сама разболела, вратила у Енглеску и послала 120 тона санитетског материјала.

„Није баш хтела да остане ту. Хтела је да да свој допринос и тако што ће бити заиста на првој линији фронта“, додаје историчарка.

И била је. Када је 1915. године стигла наредба о повлачењу, Флора Сендс хтела је да до краја остане са српском војском.

„Она описује Србе као врло храбре људе, многе од њих кажу: ‘То су полу-богови, полу-људи. Ако нешто тако постоји, то су онда Срби’. Јер су оне гледале повлачење преко Албаније. Флора се исто повлачила са српском војском“, објашњава Гретић даље.

И тако је, у својој 40-тој години, постала војник Гвозденог пука. Када је први пут угледао, њен командант Јанаћко Јовић рекао је: „Што ми савезници не пошаљу оружје и муницију, него жену, конзерве и чарапе”.

Још једну жену, своју млађу саборкињу Флора је упознала у болници, када су обе биле рањене.

„Србија као да има неколико својих Мулан, храбрих жена о којима би требало више да се прича“, наставља она.

Наставак...

„Биљ­ка фе­никс”, ка­ко дру­га­чи­је на­зи­ва­ју На­та­ли­ји­ну ра­мон­ду, сим­бол Да­на при­мир­ја у Ве­ли­ком ра­ту, ра­сте у Бе­о­гра­ду на са­мо јед­ном ме­сту - у „Је­вре­мов­цу”. Ова „вас­кр­сни­ца” из до­ба тер­ци­ја­ра свој дом на­шла је у Бо­та­нич­кој ба­шти ко­ја ове го­ди­не обе­ле­жа­ва два зна­чај­на ју­би­ле­ја - 150 го­ди­на по­сто­ја­ња, али и 150 го­ди­на од ро­ђе­ња др Не­дељ­ка Ко­ша­ни­на, јед­ног од нај­зна­чај­ни­јих управ­ни­ка ове ин­сти­ту­ци­је. Он је био и не­ко ко је На­та­ли­ји­ну ра­мон­ду и ње­ну ро­ђа­ку срп­ску ра­мон­ду про­на­ла­зио по вр­ле­ти­ма Бал­ка­на и до­но­сио их ов­де на чу­ва­ње и бри­гу.

Ње­га и ра­мон­ду по­ве­зу­је и је­дан ње­гов уџ­бе­ник из 1935. го­ди­не ко­ји се чу­ва у би­бли­о­те­ци „Је­вре­мов­ца”. На на­слов­ној стра­ни ове књи­ге за пр­ви и дру­ги раз­ред сред­њих шко­ла на­ла­зи се цр­теж ра­мон­де.

У знак се­ћа­ња на стра­да­ња и жр­тве ко­је је Ср­би­ја под­не­ла у Пр­вом свет­ском ра­ту, а за­тим по­но­во вас­кр­сла и ус­по­ста­ви­ла се као др­жа­ва, На­та­ли­ји­на ра­мон­да је ода­бра­на да бу­де знак Да­на при­мир­ја. Овај дан се код нас обе­ле­жа­ва од 2012.

- Сим­бо­ли­ка На­та­ли­ји­не ра­мон­де је ви­ше­стру­ка, ка­ко због ста­ни­шта та­ко и због име­на. Ова рет­ка и за­шти­ће­на биљ­ка ра­сте на под­руч­ју Бал­ка­на, па и на пла­ни­ни Ни­џе, чи­ји је нај­ви­ши врх Кај­мак­ча­лан. Баш се на Кај­мак­ча­ла­ну од­и­гра­ла слав­на бит­ка у Пр­вом свет­ском ра­ту, из­ме­ђу срп­ске и бу­гар­ске вој­ске. По­сле те по­бе­де Ср­би су пр­ви пут по­сле че­ти­ри го­ди­не из­гнан­ства за­ко­ра­чи­ли у сво­ју зе­мљу - ка­жу у Бо­та­нич­кој ба­шти „Је­вре­мо­вац”.

На про­сто­ру на­ше зе­мље осим На­та­ли­ји­не ра­мон­де ра­сте и срп­ска ра­мон­да (лат. Ra­mon­da ser­bi­ca).

Осим те две, у Евро­пи по­сто­је још три вр­сте ко­је при­па­да­ју фа­ми­ли­ји Ge­sne­ri­a­ce­ae. То су Ra­mon­da myco­ni ко­ја жи­ви на Пи­ри­неј­ском по­лу­о­стр­ву, Ha­ber­lea rho­do­pen­sis чи­је је ста­ни­ште у Бу­гар­ској и Грч­кој на Ро­до­пи­ма и Jan­ka­ea hel­dre­ic­hii чи­ји је дом ме­сто где „жи­ве” бо­го­ви - пла­ни­на Олимп.

Наставак...

У односу на глобалну просечну стопу: ECCC

Сваког лета у Канади постаје све топлије и топлије, а много тога има везе са климатским променама узрокованим људским деловањем.

Током лета, научници из области заштите околине и климатских промена Канаде (ECCC) анализирали су “разорне” топлотне таласе који су утицали на људе широм земље.

Открили су да су климатске промене узроковане људима готово све најгоре топлотне таласе у Канади учиниле топлијим и вероватнијим.

Систем атрибуције брзих екстремних временских догађаја Агенције за заштиту животне средине користи климатске моделе да упореди данашње са прединдустријским.

Графикон испод упоређује данашњу климу с прошлошћу. Црвена крива се померила удесно, што показује да Канада има више шанси за екстремне врућине.

“Ово помаже Канађанима да схвате како људске емисије и активности утичу на наше животе и временске прилике данас, како се промене одвијају”, стоји у извештају који је ECCC објавио у уторак.

Од јуна до септембра 2024. ECCC научници анализирали су 37 најтоплијих топлотних таласа у 17 региона широм Канаде.

„Како се глобална клима наставља загревати због повећања концентрације гасова у атмосфери, Канада се загрева отприлике двоструко више од глобалног просека“, објаснио је ECCC.

“Пролеће и лето постају топлији, а то значи раније отапање снега, опасне врућине и услове који су зрели за шумске пожаре.”

Агенција каже да су директни и индиректни трошкови екстремних временских прилика значајни, у распону од губитка продуктивности до губитка живота.

Наставак...

Светске научне јавности

Археолози и студенти археологије Филозофског факултета из Београда, после две године истраживања, обелоданили су велико откриће. У близини 'Звоначке бање' на југоистоку Србије, откривена је насеобина из доба мезолита. Датира из истог периода као и Лепенски вир.

У веома неприступачном пределу, близу Звоначке бање, сакривена је пећина Пештерија. До ње су до сада стизали једино трагачи за закопаним благом, који су археолошким местима само нанаосили штету. Археолози су после две године интензивног истраживања потврдили своје претпоставке.

„Ово је једини локалитет на централном Балкану, који се налази ван Ђердапа. Пошто је неприступачна пећина, верујемо да када је било топлије време, током лета, да су се настањивали овде, близу је река, могли су да лове. Имамо трагове ловљења јелена и козорога. Овде су пронађена два зуба вирезуба, то је једна врста шарана, која данас настањује Русију. Међутим, у мезолиту те рибе су настањивале и наше крајеве. То су ждрелни зуби и мезолитске заједнице су користиле те ждрелне зубе за украшавање одеће. На пример у Ђердапу, можете видети делове одеће који су украшени са тим зубима“, истакао је Данило Пајовић, докторанд археологије.

За студенте археологије ово истраживање је посебан изазов.

Наставак...
Страница: 1 2 3 4 ... 281