Прилози

Председник СНСД-а Милорад Додик и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић сагласили су се у Мостару да су односи у БиХ потпуно нарушени, да је евидентно да нема више парламентарне већине ни у БиХ нити у Федерацији. Поручили су да БиХ мора бити организована као земља три конститутивна народа.

Драган Човић и Милорад Додик су новинарима после састанка рекли да су задовољни разговорима, који су били садржајни. Они су позвали и друге представнике политичких субјеката да уједине ставове о кључним питањима у БиХ зарад добробити свих.

Што се тиче изборног закона који је предложио ХДЗ и који треба да уђе у процедуру, Додик је истакао да има његову подршку.

"Ми смо то видели као могућност да се побољша и позиција Срба. То је коректан закон и он је напросто неопходан, имајући у виду прегласавања која све чешће видимо", појаснио је Додик наводећи примере из Републике Српске где су одлучујуће гласове дали бошњачки гласови. Нагласио је како се слаже са политиком ХДЗ-а БиХ, која је на неки начин заједнички креирана, а то је да БиХ има шансу да успе и преживи све изазове, али ако успе да доспе у статус система који значи да једном народу други народи не могу да бирају представника.

"Ништа нема нормалније од тога да хрватски народ бира хрватског представника, а да Срби бирају свог представника, као и да Бошњаци бирају свога представника", навео је председник Републике Српске.

Но, како истиче, кроз Вијеће министара покушава да се наметне закон којим би Хрвати и Срби били само послушници и тврди да се институције и агенције у БиХ злоупотребљавају, што је, како је истакнуо видљиво из бројних примера међу којима је било и политичко затварање Фахрудина Радончића.

У сусрет стогодишњици победе у Великом рату, актуелизују се и приче о споменицима краљу Петру Првом Карађорђевићу, кога историја и народ памте као мудрог и племенитог владара. Београд још чека споменик којим би се одала пошта образованом и просвећеном краљу, а на Бабинама, на романијској висоравни, дуже од девет деценија његов споменик одолева ратовима и рушитељима.

По смрти краља Петра Првог 1921. широм земље подижу му се споменици, а међу првима се забелео на пространој романијској висоравни, још измученој од ратних страдања.

"Споменик на Борикама је постављен 1925. године. Градили су га сви тадашњи становници - Срби, Муслимани, Хрвати који су живели на овом подручју", прича Миленко Шаренац из села Сјеверско.

Текст на постаменту је био кратак: "Ову вјечиту задужбину, своме љубљеном ослободиоцу миле нам отаџбине, подигоше његови вјерни грађани општине Годимља, Живаљевића, Жепе и Поджепља", а уписали су га очеви, у рату погинулих младића са Романије. Усташе су га 1941. срушиле, растурали их затим и комунисти, али је одбачена гранитна круна, ипак, под сеном, остала заштићена деценијама.

"Баба Савета Митровић је успела да сакрије круну, крила ју је у оградама, крила ју је испод сена, све до 1991. године, до обнове овог споменика", каже Миленко.

Споменик је реконструисан, али је нови рат одложио завршетак радова. Коначно, седам година касније, свечано је откривен, означивши победу годинама затираног народног поноса.

"У Републици Српској постоји споменик и у Бијељини, а у Невесињу је постојао такође споменик, који је срушен, а у плану је поново његова реконструкција и обнова", истиче директор Туристичке организације Рогатица Предраг Ујић.

Амерички председник Доналд Трамп је, током своје друге посете Европи, показао да је у раскораку са традиционалним савезницима у својој жељи да им стави до знања да неортодоксне стратегије према ривалским силама, Русији и Кини, могу да дају резултате, оцењује АФП.

"Са његовом идеолошком бескомпромисношћу и дипломатским неуспехом у спровођењу 'победничке' реторике, друга Трампова посета изван САД довела је принцип 'Америка на првом месту' у опасност да постане 'усамљена Америка'", упозорава француска агенција.

Нервозан смех и погледи које су размењивали немачка канцеларка Ангела Меркел и канадски премијер Џастин Тридо на самиту Г20 у Хамбургу, наводи Франс прес, знак су да још нису сигурни како да схвате овог жустрог 71-годишњака.

"На састанку је стечен утисак да је председник САД, лидер такозване 'неопходне земље', променио ставове, остављајући све остале да се с муком коригују у складу са тим", истиче АФП.

Агенција у том контексту подсећа да се, у заједничком саопштењу, 19 светских лидера изјаснило за борбу против климатских промена, док је једино Трамп био - против.

Истовремено, мучни су Трампови покушаји да "ресетује" односе са глобалним ривалима, па тако, кад је реч о Северној Кореји, изгледа да он није превео вишенедељни јавни притисак и гневне твитове о Кини у смислен дипломатски напредак, што се видело у његовом разговору с кинеским председником Си Ђинпингом, оцењује се у анализи.

АФП примећује и да се, током историјског састанка с руским председником Владимиром Путином на маргинама самита Г20 у Хамбургу, председник САД сагласио да мешање Русије у америчке изборе 2016. остави иза себе, што је, оцењује агенција, велики уступак Москви.

На почетку 2017. резултати српске привреде су погоршани у неколико области, док су спољни дефицит и инфлација повећани, оцена је аутора новог броја „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

Раст спољног дефицита и инфлације углавном је последица кретања цена на светском тржишту, тако да су ова погоршања привремена, успоравање раста привреде последица је институционалних слабости, које су се најдрастичније испољиле у електропривреди. Добре резултате Србија је на почетку ове године остварила у јавним финансијама, а одређена побољшања и на тржишту рада.

Аутори „Кварталног монитора” посебно указују да је изостао значајнији напредак у реформама. Поред осталог и због одржавања председничких избора. Они закључују да учестали избори у Србији имају знатно негативније последице, него у земљама функционалне тржишне привреде.

- Привредни раст у првом тромесечју 2017. од 1,2 одсто, у поређењу са истим периодом претходне, најнижи је у последњих годину дана и један од најнижих у Европи у том периоду - казао је Милојко Арсић, уредник „Монитора”. - Мада још постоји могућност да се у преосталом делу године убрза раст и достигне планирана стопа од три одсто, пропуштена је прилика да раст у овој години буде већи од планираног, што ће постићи многе земље у Европи.

Лоше управљање јавним предузећима испољило се у паду производње у електропривреди у првом кварталу око 15 одсто. Међутим, и да није било проблема у ЕПС-у, Србија би у том периоду остварила раст од два одсто, сматра Арсић, што је двоструко мање од просека земаља централне и источне Европе у том периоду. То указује да постоје и други проблеми који ометају раст њене привреде: слаба заштита својине и уговора, висока оптерећеност приватног сектора компликованим процедурама, висока корупција, слаба конкуренција, сива економија, неизграђена инфраструктура и друго.

У Србији је прошле године рођено најмање беба од Првог светског рата, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику.

У матичне књиге рођених уписано је свега 64.734 новорођенчета - око хиљаду мање него 2015. године и чак 6.263 мање него пре једну деценију.

Стручњаци Републичког завода за статистику упозоравају да је број становника у нашој земљи смањен око 385.000 за последњих десет година.

У просеку, годишње „нестане” општина величине Бечеја, Савског венца или Пријепоља. Процене националног статистичког завода су да у Србији живи 7.058.322 становника, а да је жена 183.062 више него мушкараца.

Гордана Бјелобрк, шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост због најновијих података виталне статистике јер је током 2016. рођено најмање беба од када ова установа обрађује резултате пописа становништва.

- Од 169 општина у Србији, само пет њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај - Сјеница, Нови Сад, Прешево, Нови Пазар и Тутин. Иако у Београду живи скоро четвртина становништва Србије, ниједна градска општина није имала позитиван природни прираштај током претходне године. Чак је и у Бујановцу забележен негативни природни прираштај. Другим речима, 2016. године рођена је најмалобројнија генерација од када ми водимо  виталну статистику, а узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју склопљених бракова. Прошле године склопљено је скоро хиљаду бракова мање него 2015. Само у последњих шест година становништво Србије смањило се за 233.144 особе - упозорава наша саговорница.   

Aмбасадор Канаде у Србији Филип Пинингтон са супругом Ериком, организовао је пријем у својој  резиденцији у Ужичкој улици поводом Дана Канаде и обележавања 150 година постојања ове земље.

- Ми данас стварамо једну пространу и разнолику земљу, оивичену Атлантским, Пацифичким и Арктичким океаном. Земљу чије становништво  одржава личне и трговинске везе са све четири стране планете. За Канађане је овај дан увек посебно узбудљив и радостан - казао је у обраћању званицама амбасадор. Он се осврнуо на чињеницу да су различитост и инклузија важне теме повезане уз век и по постојања Канаде, пре свега зато што су житељи ове државе својим различитим животним путевима и пореклом, укључујући српско, црногорско и македонско, стварали  Канаду каква је она сада.

- Грађани четири британске колоније - Енглези и Французи – 1867. године нашли су станиште које је задовољило њихове различите интересе и договорили се да се уједине у Канаду. Традиција потраге нових станишта се наставља. Наша различитост одржава се у новој традицији. То укључује и канадске прве народе који су, а то не можемо да заборавимо, насељавали земљу која је постала Канада много пре него што су дошли Европљани - објаснио је Пинингтон и истакао да његова земља промовише отвореност према људима, трговини, инвестицијама, култури, иновацијама и идејама, а као пример тога навео је да је влада ангажована на промоцији једнакости мушкараца и жена. 
- Дефинисање шта значи бити Канађанин у Канади је омиљена игра у нашој земљи, али нема сумње да за то постоји фундаментална дефиниција која обухвата правичност, скромност, љубазност, извините што то кажем, али такође поштовање демократије, људских права, владавине права и очекивање да ће ове вредности промовисати једна влада чија је сврха да служи грађанима, а не обрнуто - казао је амбасадор и истакао да је Канада увек била активна у свету и наставиће да има конструктивну улогу на светској сцени.

Председник Србије Александар Вучић одлуком да за премијера предложи младу ЛГБТ жену школовану на Западу покушао је да убеди Брисел да је "поуздани либерални демократа који поштује различитост и вреднује толеранцију", али је "сада питање да ли ће ико то именовање узети озбиљно", оцењује данас Вашингтон пост 

У тексту под насловом "Геј жена наредни српски премијер: да ли је њен избор само представа?" лист наводи да су Вучићчев избор сместа похвалили западни медији и међунардоне дипломате, али су поједини посматрачи скептични тврдећи да Србија покушава да увери Запад да подржава европске вредност прикривајући тренд растућег ауторитаризма. Лист пише да је улога председника у Србији претежно церемонијална, али да се очекује да ће Вучић наставити да држи дизгине власти. Вучић је то чак и рекао када је најавио да ће се Брнабићева фокусирати само на економију, док ће бивши премијер Ивица Дачић "суштински водити политички део владе", додаје лист. 

Наводећи да је избор Ане Брнабић у парламенту због њеног сексуалног опредељења данима био под знаком питања, Вашингтон пост додаје да се чини да је Вучичћ сакупио довољну подршку, али да је ипак широко распрострањена сумња у то колико ће она заправо бити у стању да постигне.

Коен Слутмекер са Универзитета Квин Мери у Лондону каже да је избор Ане Брнабћић само последњи пример председникове стратегије "тактичке европеизације" у којој се он празним обећањима држи тзв. западних вредности док урушава демократске норме.

Већ сада је сасвим јасно да ће Ана Брнабић бити више симбол него премијерка. На то нема никаквог утицаја околност што ће та влада, на чије чело ће први пут у историји Србије стати жена, вероватно бити само прелазно решење до наредних избора. Преседан се догодио. Симбол је већ одиграо своју улогу. После Исланда, Ирске, Белгије и Луксембурга, Србија ће добити премијерку из ЛГБТ популације. То је вест која се пробила у све важне светске медије. И испунила свој циљ. За њен симболички садржај потпуно је свеједно да ли је на њен избор утицала њена „стручност, посвећеност раду и лични квалитети”, минули рад у виду доказа лојалности из времена афере Удовички, или је пак та „тешка“ одлука само производ манипулативне природе технологије владања Александра Вучића, којом он пред светом, у тренутку кад у српској политици кулминирају нетрпељивости, покушава да подигне демократски параван и ретушира праву природу своје власти. Њу смо у пуној раскоши могли да видимо на конференцији за новинаре која је требало да буде посвећена новој мандатарки. А није. 

Као један од разлога што се определио за Ану Брнабић Александар Вучић је навео то што Србија мора да поправи слику о себи и да обезбеди јачање угледа земље. И одмах показао свој метод како се то ради. За десет минута напустио је причу о жени која би требало да помогне промени имиџа Србије и прешао на једину тему ове и свих других конференција. То је он! Како каже, једина мета свих стрела које се одапињу, почетак и крај сваке приче о чему год да се говори, опсесивна тачка мржње новинара који раде за туђе интересе, ноћна мора узалудних претендената на власт у Србији. Он - који је, како је морао сам да подсети, три пута убедљиво победио, био најмлађи посланик, најмлађи министар, најмлађи премијер, једини у историји који је био и премијер и председник и победио убедљивије од Макрона коме се зато диви цео свет. Председник Србије је само прескочио да закључи да као тако изузетан управо он пресудно утиче на то што је Србија друштво без минималне толеранције. У политици нарочито.

Битка за Кошаре била је страшна. Уз велике жртве, од 9. априла до 14. јуна зуставили смо пробој терориста ка Дреници. Али, битка на Паштрику, која је трајала од 26. маја до 14. јуна, у нашим борбеним документима забележена је као најтежа. Поред припадника терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, тукли смо се и против Стратешке авијације САД која је само 26, 27. и 31. маја на наше положаје изручила око 200 најразорнијих бомби које су делове планине претвориле у "месечево тло". 

Говори овако, ексклузивно за "Новости", из затвора у Финској, бивши начелник ГШ Војске Србије и Црне Горе, данас хашки осуђеник - генерал Небојша Павковић. Како нам открива тадашњи командант Треће армије која је бранила Космет, у овој операцији војска је изгубила 25 војника Призренске бригаде, а 126 их је рањено, док су непријатељске снаге имале од 800 до 1.000 мртвих.

Павковић не крије задовољство што се, како каже, после 18 година "најзад како треба пише о јунацима са Кошара и њиховој борби за Србију", али и апелује "да се битка за Паштрик не заборави".

- Непријатељ је покушај пробоја преко Паштрика ка Призрену, Ораховцу и Сувој Реци назвао операција "Стрела 2" - открива нам генерал Павковић. - Идеја генерала Веслија Кларка, тадашњег команданта НАТО снга је била да око 20.000 војника регуларне армије Албаније, НАТО и ОВК из правца Кукса и Крума у Албанији преко Паштрика убаци у Метохију и тако сломи одбрану Приштинског корпуса. Мимо устаљене линије НАТО командовања, Кларк је ангажовао и Америчку стратешку авијацију, бомбардере Б-52 и Б-1 који су тукли наше јединице из стратосфере. Међутим, само једном, 27. маја, успели су да пробију фронт наше одбране на горожупском правцу и направе продор од 200 до 400 метара на територију Србије. Јунаци 549. бригаде већ следећег дана су вратили положаје. После 15 дана битке на висинама од 1.200 до 2.000 метара, остало је да лежи близу 1.000 непријатељских војника.

У организацији Удружења породица несталих и погинулих "Суза", у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обележено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини.

Члан Удружења "Суза" Драгана Ђукић подсетила је на свирепост Хрватске војске.

"Они су бачени у крашку јаму и то није било довољно, на њих су бачени пси и мачке да заврше злочин. Бачено је смеће, а после два месеца јама је ексхумирана", рекла је Ђукићева новинарима. Она је додала да дванаест посмртних остатака није идентификовано, због лошег стања у коме су се налазили, подсећајући да у то време није било ДНК методе.

"И дан-данас тих 12 хумки стоје на книнском гробљу, нису ексхумирани. Зна се којих дванаест, али се не зна ко је ко", појаснила је Ђукићева. Она је навела да за овај злочин нико није одговорао до сада и да су процеси у току.

"Најтеже је породицама, које нису сахраниле своје чланове и то их боли, јер ни после 25 година не могу да пронађу мир и спокој у свом дому", истакла је Ђукићева.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да је злочин на Миљевачком платоу први велики злочин после доласка снага УН на то подручје.

"Дуги низ година констатујемо сурову чињеницу да у Хрватској нема политичке воље да се казне починиоци злочина над српским територијалцима, војницима и цивилима и ја се плашим, да је дуго неће ни бити", рекао је Линта. Он је додао да је кључни проблем то што "велике западне силе" и даље воде политику двоструких стандарда, према којој су "за све догађаје деведесетих година прошлог века у Хрватској и у региону западног Балкана криви искључиво Срби".