Припадници два црногорска криминална клана из Котора, шкаљарског и кавачког, старлета Сораја Вучелић, министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, само су неки од странаца за које је јавност сазнала да су на „црној листи” за улазак у Србију. Многи други, према писању медија, негде око триста особа, налазе се на листи оних који су, из различитих разлога, непожељни у нашој земљи.
Дискреционо је право сваке државе да одлучи да ли ће неком странцу дозволити улазак у земљу. Само у малом броју случајева и јавност се упознаје са информацијама да је некоме забрањен улазак. То је случај углавном када су у питању неке јавне личности, најчешће политичари па је мера забране уласка и политички потез.
Према српском Закону о странцима, неком лицу може да се забрани улазак у земљу „уколико се процени да улазак и боравак странца на територији државе представља неприхватљив безбедносни ризик”. Када је реч о процедури по којој се то ради, закон каже да Министарство унутрашњих послова прибавља мишљење „државног органа надлежног за заштиту безбедности Републике Србије”.
Неприхватљив безбедносни ризик, како се каже, постоји уколико расположиви подаци и сазнања указују да странац заговара, подстиче, помаже, припрема или предузима активности којима угрожава уставно уређење и безбедност Србије, али и „добра заштићена међународним правом и националну, регионалну и глобалну безбедност од значаја за Србију и правни поредак”.
У априлу ове године, Влада Србије је донела одлуку да се забрани улазак министру одбране Хрватске Дамиру Крстичевићу. То је била контрамера после одлуке Загреба да не дозволи улазак српском министру одбране Александру Вулину, после његове изјаве да о томе да ли ће доћи у Млаку, где је обновљена српска црква „може да одлучи врховни командант Војске Републике Србије, господин Александар Вучић, а никако о томе не могу да одлуче хрватски министри”.
Половином септембра ове године, француском хуманисти Арноу Гујону је на административном прелазу Мердаре забрањен улазак на Косово и Метохију, „зато што је расиста који промовише националистичке идеје”.
Црна Гора гласала за Унеско
Црна Гора је међу оним земљама које су у новембру 2015. године на седници Генералне конференције Унеска гласалe за улазак Косова у ову организацију. Од 142 чланице УН, подсетимо, 92 су гласале за док је њих 50 било против.
Јелена Церовина, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026