„Реч је о директном контакту са публиком. То је посебно, та размена енергије публике и нас на сцени. Ту је разлика. Филм, кад се заврши, има премијеру и тада и касније, током његовог приказивања, сазнајеш како то публика прима, док у позоришту имаш директни контакт и осећаш како публика дише, како пулсира, тачно знаш да ли си сцену одиграо како треба или си негде фулао“, испричала је за Данас тада Милена Дравић.

Добитница је Награде за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу, специјалне награде „Златна ружа“ на Филмском фестивалу у Венецији, најпрестижнијих српских награда Добричин прстен и „Жанка Стокић“ за целокупан допринос југословенској и српској кинематографији, награде „Јоаким Вујић“, награде „Павле Вуисић“ на Филмским сусретима у Нишу, четири „Златна ћурана“на Данима комедије у Јагодини и десет Златних арена на Филмском фестивалу у Пули.

Занимљиво је да се упркос њеном имену и дугогодишњој каријери, сваки пут, у припреми за неку од улога сукобљавала са тремом.

„То су увек неке Танталове муке. То ваљда, код неких људи, иде уз посвећеност, одговорност“, говорила је Дравић.

Са Академије драмских уметности је избачена јер није присуствовала већини предавања, а када су је на врхунцу каријере позвали да се врати на исту, Милена је одбила. Била је у браку са редитељима Коканом Ракоњцем и Пуришом Ђорђевићем пре него што се удала за глумца Драгана Николића, са којим је остала до његове смрти 11. марта 2016. године. Није имала деце. Певач Арсен Дедић  посветио јој је песму „Милена“. Док се глумом бавила професионално, истицала је да јој је хоби фотографија.

У мају ове године отворен је Легат Милене Дравић и Драгана Николића у Југословенској кинотеци.

Том приликом суприжници су Кинотеци завештали своје награде, дипломе, као и неке предмете међу којима је хаљина коју је Милена Дравић носила примајући глумачку награду у Кану 1980. године.

„Ви као публика, па ви сте део овог Легата. Публика је моја највећа награда. Где би ја била без публике која је и мене и Драгана пратила и дочекивала са пуно љубави где год би кренули у некадашњој Југославији“, поручила  је Дравић тада.

Одговарајући на питање да ли је њена генерација драмских уметника била за нешто ускраћена, у последњем интервјуу за Данас Милена Дравић рекла је да та генерација привилегована, јер је имала простор за стварање, али да је и тај простор њима био мали.

„Нашим генерацијама нису дали да има агенте, а у свету без њих не можеш да урадиш ништа. Било би другачије да смо имали агенте као што је то било дозвољено оперским певачима и естрадним звездама, спортистима. Они су радили по свету, то се зна. Да је нама то исто било омогућено најмање десет до петнаест глумаца би било у европском филму, па и даље би се ишло“, истакла је за Данас, у јуну 2018. године, Милена Дравић.

Сахрана у Алеји заслужних грађана

Милена Дравић биће сахрањена у Алеји заслужних грађана у Београду, поред свог партнера у професионалном и приватном животу Драгана Гаге Николића, саопштила је Скупштина Београда.
Данас 

Милена Дравић: Прва улога на филмском платну