„Србија наставља да опада на Индексу перцепције корупције, док утицај извршне власти и изложеност институција корупцији расту под ригидном контролом председника Александра Вучића", пише у саопштењу, пренела је агенција Бета.

Радови на железничкој станици у Новом Саду, која је претходних година два пута реконструисана, такође су анализирани у извештају Транспаренсија. Подаци из до сада објављених докумената о реновирању надстрешнице на железничкој станици, као и нетранспарентан избор подизвођача додатно су подстакли сумње да је пројекат прецењен, рекли су из организације Транспарентност Србија. Подсетили су и да је три месеца после трагедије, новосадски јавни тужилац први пут најавио да ће бити испитане тврдње о могућој корупцији.

Студенти у Србији месецима захтевају утврђивање кривичне одговорности за погибију 15 људи, објављивање комплетне документације о паду надстрешнице, али и да надлежне институције почну да раде по законима.

Протесте и блокаде факултета неће обуставити, најављују, све док не буду уверени да су им захтеви испуњени.

Иако из власти тврде да су испунили све захтеве студената, они то негирају.

Као највећу препреку за ефикасније сузбијање корупције у Србији, Немања Ненадић из Транспарентновсти види неадекватан рад тужилаштва.

„Тужиоци не испитују проактивно случајеве корупције, чак и у случајевима када имају довољно материјала, на шта указујемо неколико година.

„Потребни су тужиоци који ће реаговати брзо, адекватно и бавити се свим јавно изнетим и документованим сумњама", рекао је Ненадић.

Рекао је и да на резултат Индекса перцепције корупције врло мало или ни мало не утичу појединачни догађаји, какав је био пад надстрешнице на новосадској станици.

Реакција власти по питању транспарентности у вези са падом надстрешнице била је објављивање дела докумената у вези са реконструкциојм, каже Ненадић.

Али битни финансијски подаци у вези са тим пројектом и даље недостају, нагласио је.

„Као адекватна реакција Владе Србије изостала је промена генералне праксе, недовољне транспарентности и при самом одабиру партнера државе, али и у вези са реализацијом тих уговора.

„Видели смо да је објављен велики број докумената, али нисмо видели да је промењена пракса у вези са свим другим многобројним пројектима на које Србија троши милијарде евра", рекао је Ненадић.

Влада Србије се у великој мери ослања на међудржавне споразуме и посебне законе без одговарајућих антикорупцијских контрола у вези са изложбом ЕXПО, и другим пројектима планираним до 2027, чија је вредност процењена на 18,5 милијарди долара, навела је у саопштењу Трансапентност Србија.

У региону лошије пласирана само Босна и Херцеговина

Од земаља региона само је Босна и Херцеговина, са индексом 33, лошије пласирана од Србије.

Албанија, са којом је Србија пре две године делила исто место, сада има индекс 42.

Северна Македонија 40, Мађарска 41, Бугарска 43, а Црна Гора и Румунија 46, док Хрватска има индекс 47, објављено је у извештају.

Косово, које се засебно рангира, има скор 44.

Од земаља бивше Југославије, и даље је најбоља пласирана Словенија са индексом 60, за четири поена боље него прошле године.

BBC на српском

Да ли је корупција у Србији већа него у другим земљама Европе? Дамњановић о 15 година антикорупцијских механизама

Зашто је борба против корупције кључна за младе у Србији и свету