Моја друга непромишљеност била је – стављање купуса у кацу. Ни данас нисам сигуран да ли ће нам кисељење купуса по кућама бити дозвољено. Замолио сам способног пријатеља који је близак једној невладиној организацији са европском преамбулом да онако крадимице баци око у папире на њиховим столовима, или да успут звирне у њихове компјутере – да види, па да ми каже, да знам за следећу годину. Никако не би био задовољан да ме неко окрпи да сам противник уласка Србије у Европску унију – па макар то било и 2040. године, када ћу нажалост сходно биолошким законима бити седи старац који никоме ништа нажао неће бити кадар да уради. Ако уопште будем жив. Дакле, том приликом сам морао нечим да подглавим дрвену клоцну испод бурета – и махинално се латим хрпе старих новина поред начетог џака пројиног брашна из једине моравске воденице из села Кукљин, то јест Петловца. Подглављујем клоцну и имам шта да видим: На насловној страни новина чији назив нећу да изговорим крупним словима пише да је ,,Европски парламент затражио да им председник српске владе хитно и неодложно достави детаљно објашњење због чега је отказана парада поноса у Београду”. Скоро као директива. Некада давно негде сам прочитао да је Хемингвеј без обзира на то што је и сам био публициста, ратни извештач и новинар – увек читао бајате новине. Из њих, уз временску дистанцу, најбоље можеш да схватиш о чему се ради, шта се заправо догађа, ко шта ради и шта хоће...
И на крају – ајвар и слатко од смокве. Каква је и колико је лепа земља Србија показује и смоква која сваке године богато рађа у мом дворишту. И тако, замоли ме супруга да јој у новине увијем тегле у шпајзу, каже – тако је боље, слатко неће да се ушећери, а ајвар да добије посебан шмек... Завијем неколико тегли и видим:
Прослављени хрватско-српски глумац који у последње време редовно носи бели сламени шешир, летује на Бријунима и уочљиво са апетитом испија најбољи шампањац кад национални Новак освоји Вимблдон (док министар спољних послова раздрагано убацује лопту у кош) славодобитно најављује како ће он довести Анџелину Џоли у Београд; одмах после Сарајева, и хрватског председника који сада на свом радном столу има заједничку фотографију са холивудском хероином, попут милиона њених фанова из целог света. Очигледно да је сада ред на нашег Бориса, кога је и моћна Хилари лепо и типично женски осмотрила. Узбуђење је огромно. Уколико Никола Тесла из истоимене ТВ серије седамдесетих година – и совјетски олигарх у сијасет холивудских лимунада – не испуни своје обећање, постаће неиздржљиво. Свог ратног друга Павла Трусића из филма „Дезертер” Живојина Павловића замишљам како сатима убеђује прелепу Анџелину да крочи на српску земљу – док негде на Менхетну, или у некаквом пентхаусу у Л. А. који је недоступан осталим смртницима ужива у специјалитетима које је лично својим рукама направила његова пријатељица и редитељка, планетарна Лара Крофт. Верујем да јој понавља како Срби нису тако лоши момци, како не једу живу децу, како имају одличан бурек, а о роштиљу да и не говоримо.
Упркос неколиким бомбастичним најавама, та посета никако да се деси. Или се цела ствар чува да буде скупо плаћена предизборна бомба или ће Анђу наш и њихов Раде да доведе на један од својих концерата, за који гарантујем да ће се догодити у Центру ,,Сава” и ове, као и сваке нове године. Слутим да се може очекивати да нам отпевају нешто у дуету. Искрено сам уверен да би долазак госпође Пит на ћевапе у Скадарлију из корена могао да преокрене катастрофалну медијску слику о Србима у свету, који нам више деценија није наклоњен. Тим пре што сам сигуран да ће у филму у чијем наслову се помиње крв и мед, који је дебитантско чедо универзалне секс бомбе – Срби гарантовано бити престављени на најбољи начин. Да никога неће мучки убијати, да никоме неће палити куће и да неће бити ни помена о силовању... и слично, и познато... и већ виђено... Једном речју – предлажем да почнемо на време да гланцамо ордење која ћемо многоструко талентованој Анђи окачити на чежљиве бујне груди, уколико и оне нису лажне.
Радош Бајић, Политика