Почело је! Политички дебакл и са Косовом и са ЕУ довео је до тога да се на агенду стављају којекакве теме, само да се сакрије болна стварност.   
Прљави веш и покоји костур куљају из ормара. Подметачине, у потпуности или делимично засноване на истини, очекивано се множе у медијима – кренуло је са открићима, која никога нису изненадила, да је Небојша Човић пунио џепове док је био надлежан за Косово, да се Ацо Томић виђао са Ратком Младићем, да овај или онај тајкун стоји иза овог или оног политичара, а политичар иза тајкуна...
Квалитет више у односу на претходне сезоне - на опањкавање, кога је било и раније, надограђују се бедастоће и глупости. Посланици су се посвађали око Анђелине Џоли – по утицају парламента у Србији, то и јесте њихов домет. Или, нека сумњива дружина из Луксембурга најављује да ће у Србији за две године изградити највећу соларну електрану на свету, у шта ће уложити три милијарде долара, што је око неколико десетина пута више од до сада највеће гринфилд инвестиције, и то баш у сунчану централу, на нашем осредње тмурном поднебљу. И све нешто тако. Нико више и не покушава да одржи привид смисла.
Самоостваривање бесмисла као владајућег принципа најуочљивије је на случају Курир. Остало је непотврђено да ли је, или није, овај лист најниже репутације, коју је задржао иако за њега важи да је у међувремену пао под контролу Демократске странке, заиста хтео да купи Политику, Новости и Дневник. Све и да није, сама идеја да је тако нешто уопште могуће звучи надреално. А осим основног бесмисла, та прича још говори и да власт, упркос обавезама да то учини, не намерава да се одрекне контроле над медијима, као и колико политичка елита полаже на сопствену медијску слику.
И у праву су – медији јесу важни јер стварају сопствену стварност, у којој таква елита једино може да постоји. Заборављају, међутим, да она друга стварност излази на изборе, а често, испровоцирана управо бесмисленошћу оне прве, посегне и за пословично умазаном мотком.
Небојша Спаић, НИН