Појац Драгослав Павле Аксентијевић вечерас је на концерту на Коларцу, бројној публици на крају концерта саопштио да је то његов последњи концерт, пошто више неће наступати јер има много година.
Аксентијевић (69) је сузе у очима имао и сат пре почетка концерта насловљеног "Каријатиде сна", на отварању своје изложбе у Музичкој галерији Коларца, али су многи од посетилаца мислили да је то због узбуђења двоструког уметничког ангажмана.
Изложбу слика из циклуса "Каријатиде сна", насталих од 2007. до 2010. године, отворио је глумац Небојша Миловановић који је по жељи Аксентијевића изложбу отворио казивањем стихова песме Владислава Петковића Диса "Можда спава".
Слика истоименог назива доминира у поставци инспирисаној женом, каријатидама.
О томе, зашто је назвао циклус и концертни програм "Каријатиде сна", Аксентијевић је рекао да су девојке из Карије са Пелопонеза, заробљене и одведене у ропство, у античкој архитектури представљале стубове храма, у преносном значењу носе његове снове, сећања, чак и онај период пре сећања, оно што је слушао и доживео лично, што је запамтио и што је остало у неким сновима.
Већ деценијама посвећен чувању од заборава древне српске музике, природни, самоникли тенорски глас, појац препознатљив по особеном начину извођења по транскрипцијама неумских записа од 12. до 18. века и по сопственим записима, на вечерашњем концерту "Каријатиде сна" извео је дела највећих византијских аутора од 13. до 15. века, познатих и непознатих.
Аксентијевић и мали шесточлани хор извели су Антифони и "Небеса казују славу Божију" непознатих аутора из 13. века, Кратиму Димитрија Докијана из 14. века, композиције Јована Кукузеља, Јована Гликиса, Мануила Газија и Никифора Етикоса.
Многа од дела на вечерашњем концерту премијерно су изведена а публика је посебно бурним аплаузима наградила извођења кратиме, песме без речи на слогове те-ри-рем-не-а-но-те-ри-ке, које монаси певају у посебном молитвеном стању и са жељом да продуже и украсе песме. Према веровању Светогораца, Богородица је ове песме певала њишући малог Христа у колевци, други пак верују да су то песме анђела које нам долазе са небеса и које чују божији угодници.
Аксентијевић је 1988. године добио Прву награду за интерпретацију византијских напева на Међународном хорском фестивалу у Кардици (Грчка) а 1990. је освојио награду Међународног фестивала у Москви. Добитник је награде Фонда за културу града Београда за 1989. годину, Златне медаље Културно-просветне заједнице Србије и Годишње награде УМУС-а 2000. године.
Аксентијевић је дипломирао и магистрирао на Ликовној академији у Београду 1967. године, а престаје да слика од 1971. до 2006. године. Годину касније имао је самосталну изложбу "Приступање" у галерији "Прогрес", 2008. године изложбу "Посвећење" у Коларчевој задужбини и вечерас "Каријатиде сна".
РТВ
Ауторска права Радио Оаза 2026