Оптужба је за Прлића, министра одбране Бруну Стојића, команданте Главног штаба Хрватаког вијећа одбране (ХВО) генерале Слободана Праљка и Миливоја Петковића затражила 40 година затвора, за команданта војне полиције ХВО Валентина Ћорића 35, а за начелника канцеларије за размену заробљеника Берислава Пушића 25 година затвора, док су одбране затражиле њихово ослобађање сва шесторица су се у пролеће 2004. добровољно предали Хагу.
Шесторица Хрвата у 26 тачака оптужена су за злочине против човечности, кршење закона и обичаја ратовања и повреде женевских конвенција почињене прогоном, убиствима, разарањем, затварањем у логорима, депортацијама босанских муслимана и других нехрвата од краја 1991. до 1994. године.
Оптужница је обухватила злочине почињене на подручју општина Прозор, Горњи Вакуф, Јабланица, Мостар, Љубушки, Столац, Чапљина и Вареш, кампању прогона почињеног убијањем, разарањем, депортацијама и логорима.
У оптужници је прецизирано да је крајњи циљ злочиначког подухвата, на чијем је челу био Фрањо Туђман, било успостављање хрватског ентитета у границама Бановине Хрватске из 1939. и његово припајење Хрватској како би се поновно остварило уједињење хрватског народа.
Према мишљењу већине судија, тај ентитет требало је или припојити Хрватској након евентуалног распада БиХ или би он постао независна држава унутар БиХ, која би била тесно повезана с Хрватском. Вођство Хрватске заједнице Херцег Босне, као и челници Хрватске, укључујући Фрању Туђмана, оценили су да је за успостављање хрватског ентитета неопходно променити састав становништва на том територију, закључиле су судије.
У образложењу пресуде се наводи да су оптужени знали да је остваривање тог циља у супротности с мировним преговорима у Женеви и да то подразумева пресељавање муслимана изван граница Херцег Босне и почетак етничког чишћења тих подучја како би она постала у целини или већински хрватска.
Спровођење злочиначког подухвата почело је средином јануара 1993. када је ХВО спровео војне кампање које је пратило исељавање муслимана и организовао исељавање Хрвата из средње Босне у Херцег Босну, било добровољно или уз примене силе. Бројни злочини ХВО-а над муслиманима до априла 1994. углавном указују на очигледан образац понашања, што значи да их у већини случајева нису починиле неорганиоване групе, него су планирани.
Чланови злочиначког удружења осигуравали су кадрове и координацију за операције на терену како би се починили злочини и упоставили систем за исељавање муслимана путем убистава, уништавања имовине, деложација, злостављања, употребом заробљеника за радове и као живе штитове, убиствима и злостављањем заробљеника и њихових породица, наведено је у хашком Суду.
Према закључку судија, припадници ХВО-а починили су и злочине који нису обухваћени овим удруженим злочиначким подухватом, а ради се о крађама, силовањима и сексуалним злостављањима, убиствима у акцијама и током заробљеништва, као и рушење џамија у Совићима и Дољанима, преноси агенција Хина.
Танјуг