шта је сa 30.000 људи који су клицали заједно сa њим?
Хрватски новинар и писац Борис Дежуловић осврнуо се у тексту у "Јутарњем листу" на скандалозно понашање фудбалског репрезентативца Јосипа Шимунића на утакмици сa Исландом, који је одлазак на Светско првенство поздравио усташким покличом "За дом спремни".
"Један наоко и наухо неважан детаљ лијепо објашњава цијелу причу: не онај кад је негдје средином другог полувремена утакмице Хрватска - Исланд читав максимирски стадион кренуо у већ традиционално усташко скандирање , једна трибина гласно: 'за дом!', а друга још гласније: 'спремни!' - тај је детаљ прилично важан - већ онај кад је неколико тренутака касније егзалтирани коментатор ХТВ-а Драго Ћосић изволио примијетити пред цијелим аудиторијем како је 'угодно чути складно навијање максимирске публике'", пише Дежуловић.
"Нико од присутних није то чуо ни видио као проблем: нико од тридесетак хиљада људи у Максимиру, нико од двадесетак саиграча и чланова 'стручног штаба', нико у почасној ложи, нико у телевизијском студију, нико од стотина полицајаца, нико од новинара", пише Дежуловић.
Он напомиње да су новинари ту чињеницу споменули "као нешто због чега ће нас ситничави свјетски моћници опет зајебавати", уз нескривено одобравање дочекавши Џоово објашњење како је “то одувијек желио да направи”, а “ако то некоме смета, то је његов проблем”.
"Да би неко, међутим, негирао политички контекст једног нацистичког - дакле, по дефиницији политичког - поздрава, морао би бити јако, јако глуп. Отприлике као кад би негирао политички контекст нацртаног кукастог крста, или, ако баш хоћете, тетовираног Драже Михаиловића. Који други контекст поздрава 'за дом!' постоји? Ако је Џо заиста хтио да изрази 'љубав према домовини', а не 'мржњу и деструкцију', зашто је изабрао поздрав који значи само и једино 'мржњу и деструкцију', и баш ништа друго? Зато што је глупи стопер?", пита се Дежуловић.