Прилози

Широм престонице, али и целе Србије биће обележена 69 година од капитулације Немачке у Другом светском рату
Дана кад је совјетски маршал Георгиј Жуков, 1945. године, у име савезника у Другом светском рату ратификовао споразум о немачкој капитулацији, чиме је озваничен тријумф над фашизмом биће данас свечано обележен и у нашој земљи и њеној престоници.
Венце ће положити председник Томислав Николић, представници Владе Србије, борачких удружења, као и града Београда, локалних самоуправа и војних гарнизона у више градова Србије, али и изасланици амбасада Руске федерације, Белорусије и Азербејџана.
Уз сећање на жртве и одавање поште која је најављена за овај 9. мај, јуче је организована и уводна свечаност – са Савске терасе на Калемегдану припадници Гарде Војске Србије испалили су 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.
На тај начин и на 69 година од слома фашизма и пораза нацистичке Немачке у прославу Дана победе, осим организација ветерана и њихових потомака и поштовалаца, као што је Субнора, укључио се државни врх, локалне власти, оружане снаге. Биће настављена традиција која је углавном обновљена у протеклих неколико година, нарочито откад је у октобру 2009. тадашњи руски председник Дмитриј Медведев посетио Београд.
Симболика 9. маја, као дана када је савладан Хитлеров рајх, управо је највише повезана Москвом и централном парадом која се тамо сваке године одржава на овај дан, како се не би заборавило колике су жртве и напори поднети да би се победила нацистичка Немачка.

Доживео сам у Љубљани, у граду у којем смо постали прваци света да, играјући за Звезду, добијем невиђене батине, каже легендарни српски кошаркаш
Легендарни југословенски кошаркаш Љубодраг Дуци Симоновић изјавио је да је распад некадашње СФРЈ предосетио још 1971. године када је на католички Божић у Задру са Црвеном звездом доживео да 8.000 људи скандира "Цигани" и "Србе на врбе".
- После утакмице једва смо успели да побегнемо у свлачионицу. Више од пет сати слушали смо како усташка руља настоји да нас се дочепа. Да нису стигли полицајци на коњима и војна полиција били бисмо поклани - казао је Симоновић у исповести за нови број НИН-а.
Он је, такође, рекао да су спортисти доживели распад на својој кожи далеко пре него што је до њега званично дошло.
- Средином седамдесетих, када је кренула парола "Европа здај", доживео сам у Љубљани, у граду у којем смо постали прваци света само неколико година раније да, играјући за Звезду, добијем невиђене батине, да ме навијачи Олимпије шутирају и ударају песницама док нисам изгубио свест. Тада Милошевић није постојао у политичком животу - рекао је Симоновић.
Осврнуо се Симоновић и на Олимпијске игре у Минхену 1972. године када је због утакмице против репрезентације Порторика, чији су играчи били допинговани, напустио Игре.
- Одмах по повратку КСЈ ме је суспендовао на шест месеци. Заправо, заувек су ме избацили из репрезентације. Није истина да нисам желео да се вратим. Желео сам да играм за своју земљу, али позив више никада није стигао - казао је он.
Говорећи о глобалној кризи Симоновић је навео да Европа има шансу за потенцијал који може да изнедри озбиљну леву идеју.

У години када Србија слави, или би требало да слави, стогодишњицу почетка Великог рата који су обележиле храброст српских војника и велике војничке победе српске војске, готово је немогуће не присетити се војничке генијалности српских команданата из тог времена, а међу њима, можда и пре свих, војводе Степана Степе Степановића.
Чачани су недавно то урадили државном церемонијом на чачанском градском гробљу поводом 85. годишњице од смрти великог војсковође који је преминуо у Чачку 27. априла 1929. године, где је живео после пензионисања. Степа Степановић је своју вечну кућу сам изградио за живота на чачанском гробљу не желећи, како је говорио, да буде сахрањен од државном трошку и трошку народа.
Одавању поште прослављеном војводи присуствовао је, како ред налаже, и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, који је истакао да је војвода Степа узор данашњим генерацијама Војске Србије по питању војничких способности и јунаштву, али и по скромности војсковође који је победом на Церу извојевао прву победу у Првом светском рату над аустроугарском војском. Тиме је заслужио чин војводе и себи обезбедио место у светској историји ратовања, а српске војнике овенчао славом.
Степан - Степа Степановић је рођен 12. марта 1856. године у Кумодражу, тада селу код Београда, где се његов чукундеда чије име није запамћено населио још тридесетих година 18. века из јужне Србије или Херцеговине. Војводин деда Степан, по коме је војвода добио име, борио се уз Карађорђа у Првом српском устанку, а били су виђена породица и у време Милоша Обреновића. У таквој, сељачкој породици са богатом ратничком традицијом рођен је Степан Степа Степановић који је детињство, као и сва остала деца са села, проводио чувајући стоку.

За нешто више од две деценије од распада Југославије, дуг република бивше земље порастао је са 20 на 90 милијарди евра. Словенија је најзадуженија, али због високог бруто нациoналног производа једина је у стању да га врати.
"Све те земље, осим Словеније, полако клизе у дужничко ропство уколико не предузму хитне и строге мере", пише словеначки "Дневник".
Дневник наводи да је Словенија тренутно рекордер у јавном дугу са 28,8 милијарди евра, али да је бруто домаћи производ (БДП) највећи од свих тих држава, тако да има могућност да га отплати.
"Јавни дуг Словеније порастао је на 71,7 одсто БДП-а, а процењује се да ће ове године достићи 81 одсто. Ове године јавни дуг Словеније ће порасти на 28,8 милијарди евра, или 80,9 одсто БДП-а, а то је скоро четири пута више у поређењу са 2008. годином, пре избијања глобалне финансијске кризе", навео је лист.
На другом месту је Хрватска са дугом од 28,7 милијарди евра. Следи Србија с дугом који је прешао 20 милијарди евра или 63,3 одсто БДП-а.
Министарство финансија Србије саопштило је ове недеље да је јавни дуг Србије на крају марта износио је 20,507 милијарди евра, што је 62,3 одсто БДП-а. У марту је јавни дуг повећан за 109 милиона евра.
БиХ има јавни дуг од 5,5 милијарди евра, Македонија од 2,7 милијарди евра и Црна Гора од 1,7 милијарди евра.
Сарадник Института за тржишно истраживање Саша Ђоговић изјавио је да земље бивше Југославије полако тону у дужничку кризу јер је распад бивше државе "деструктивно утицао на индустрију, производња је смањена и знатно је пала конкурентност у привреди и предузећима".
"Тржишта у Азији и Африци су изгубљена", закључује Ђоговић, а преноси Дневник.
Танјуг

Парастосом у Цркви Светог Марка у Београду данас је обележено 19 година од страдања Срба у акцији „Бљесак” хрватских оружаних снага - 1. и 2. маја 1995. године у Западној Славонији.
Породице настрадалих и чланови удружења породица несталих и погинулих лица „Суза” положили су венце на спомен-плочу страдалима у Ташмајданском парку.
Директор документационо-информативног центра „Веритас” Саво Штрбац рекао је новинарима да су годинама на делу дупли аршини и да држава треба да утиче да се истина сазна и слика о Србима поправи. Један од начина је, навео је и контратужба за геноцид против Хрватске којом је, како сматра, без обзира на пресуду Србија постигла свој циљ - да изнесе доказе и чињенице о рату.
Штрбац је навео да годинама поставља питање ко одлучује чије жртве више, а чије мање вреде.
„Испада да српске жртве нису вредне, како у Хрватској, тако у Босни и Херцеговини и на Косову, а о томе сведоче и пресуде Међународног суда у Хагу”, рекао је Штрбац. Он је нагласио и да су, кад до процесуирања дође, пресуде најчешће ослобађујуће и да се на тај начин жртве вређају.
„Тако се види холивудска слика да су Срби лоши и да је требало да се деси све што им се десило”, рекао је Штрбац.
Данас се навршава 19 година од почетка хрватске војно-полицијске акције „Бљесак” у којој је, према подацима „Веритаса”, убијено 283 Срба из западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро деце.
У акцији која је трајала 1. и 2. маја мање од 36 часова из западне Славоније, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине, односно из сектора Запад, под заштитом снага Уједињених нација, протерано је најмање 15.000 Срба.

Бивша министарка телекомуникација склопила споразум са фондацијом „Регистар националног интернет-домена“, која годишње заради 850.000 евра који не иду у касу
Србија је једина држава која је национално богатство уступила невладиној организацији, а која стечену корист не уплаћује у буџет. Ово је суштина кривичне пријаве коју је Републичком јавном тужилаштву против бивше министарке телекомуникација Јасне Матић поднео др Миленко Остојић, бивши члан УО „Ратела“.
Министарство за телекомуникације и информатичко друштво у њено време, 2010., склопило је Споразум о сарадњи са фондацијом „Регистар националног интернет-домена“, која је НВО. Држава је пренела послове управљања националним ресурсом (интернет-доменом) фондацији, која их преко провајдера издаје корисницима. У кривичној пријави се тврди да „непрофитни“ Регистар годишње заради најмање 700.000 - 850.000 евра, а процене су да је буџет од 2010. до данас оштећен за најмање милион евра!
- Регистар нема обавезу да подноси извештај о раду, нити финансијски извештај или финансијске планове, као ни да тражи сагласности од државних органа. Ни Влада, ни министарства, ни Скупштина немају могућност увида у пословање фондације - наводи Остојић. Он, за „Новости“, каже да је поднео пријаву јер је „имао грађанску дужност да реагује“ и сад је на држави да донесе закон и заштити своје богатство.
У свим земљама интернет-домен је под контролом државе, па га она уступа на управљање онима који понуде најбоље услове, али паре иду у буџет, објашњава Зоран Живковић из Друштва за информациону безбедност Србије:

Александар Вучић пошто је изабран за премијера обратио се грађанима испред Скупштине Србије где се окупило око 10.000 грађана који су дошли из унутрашњости.
На бини испред парламента, која је постављена синоћ, уз Вучића су стајали сви чланови Владе Србије која је управо изабрана.
"Ви сте наша снага и даћемо све од себе и поштено ћемо и одговорно и храбро да се боримо за земљу да бисмо заједно могли да славим бољу, успешнију и лепуш Србију", рекао је окупљенима новоизабрани премијер Александар Вучић. Он је поновио делове из свог експозеа а пре свега онај да се пензије неће смањивати јер од тих пензија не живе само пензионери већ и њихова деца. Вучић је рекао да неће обмањивати народ, али и да неће бити лако у наредном периоду. ''Али за неку годину бићете срећни што смо овај посао заједно обављали. Бићете поносни што сте учествовали у свему овоме. Србија је многе прилике прокоцкала зато што су се политичари додворавали народу", рекао је премијер.
Он је грађанима поручио да могу да буду сигурни да их он неће лагати и обмањивати да ће бити лако, али је обећао да ће грађани кроз неколико година сигурно бити поносни и задовољни оним што буде учињено, а у чему су и сами учествовали.
"Желим вам много здравља и успеха и обећавам да ћу учинити све да земља напредује. Србија је много прилика прокоцкала јер су се полтичари удварали народу. Ја нећу да вам говорим оно што вам је лепо да чујете, али и кад будете незадовољни молим вас да знате да никада нећемо да крадемо и да све сто будемо радили радићемо јер мислимо да је тако најбоље за народ", рекао је Вуцић окупљеним грађанима.

Упркос чињеници да годишње у Србију пошаље и до пет милијарди долара, опет се отвара питање колико је и зашто је и даље дијаспора на маргинама интересовања отаџбине. Уместо да се усвоји захтев дела расејања и обнови одговарајуће министарство, трећином српске популације у новом сазиву Владе бавиће се Управа за сарадњу са дијаспором у оквиру Министарства спољних послова.
Садашња Канцеларија за дијаспору се гаси, а Управа ће бити формирана чим се усвоји нови закон о министарствима, који је у скупштинској процедури.
Вукман Кривокућа, помоћник директора у Канцеларији за дијаспору, не жели да коментарише последњи потез државе док се не усвоји закон о министарствима.
Дубравка Филиповска, потпредседница Нове Србије и посланик у Скупштини, не мисли да ће овим потезом дијаспора бити оштећена.
- Смањује се прегломазан административни апарат. Због велике финансијске кризе и дефицита у буџету, држава је принуђена на рационализацију. Управа преузима ингеренције за дијаспору и ништа што се тиче виталних интереса и потреба расејања неће бити ни изостављено ни запостављено. Верујем да ће сарадња бити ефикаснија и плодотворнија. Министарство спољних послова има дугу традицију и уходане механизме у сфери конзуларних послова и билатералних односа. А и надлежно је за спровођење Закона о дијаспори. Такође, са терена, односно преко Дипломатско-конзуларних представништава, МСП-у су добро познати и проблеми и потребе дијаспоре - каже Филиповска и додаје да за разлику од МСП-а, Канцеларија за дијаспору, као и претходна Министарства за дијаспору нису имали суштинске ингеренције нити су могли да доносе извршне одлуке.

"За мене је косовско питање решено. То значи да оно више не постоји као јужна српска покрајина. Вашој генерацији саветујем да не трошите снагу на косовско питање, јер је историја то решила мимо вас", поручио је бивши председник Савезне Републике Југославије, и подсетио да је први изашао у јавност, још шездесетих, са идејом о подели Косова, али да она није прошла.
Он се у опширном разговору, објављеном на 14 страна у празничном двоброју Недељника, осврнуо и на Први светски рат, описан у његовом роману "Време смрти".
"Ако у једном рату изгубимо 60 одсто мушкараца, као што се нама десило, ако се једна земља тако разори и опљачка као Србија, онда тај рат не може да се слави - како се то данас слави - само као победа", казао је Ћосић.
"Ми више не смемо да ратујемо. Немамо биолошки, а више ни патриотски потенцијал. Вјерујем да је мир једини услов нашег постојања. Има много сличности у поступцима, ултиматумима и односу европских сила према Србији 1914. и 1941. године. Много сличности. Наравно, нико нам не поставља ратне ултиматуме, али мислим да су данас ти притисци перфиднији у својој методологији јер се преносе на економску сферу, на целокупан живот народа. И да се тај притисак поднесе или умањи, неопходно је свим силама радити на новим савезништвима."
Један од највећих српских интелектуалаца сматра да једини реални савезник Србије данас може да буде само Путин, и то док је "путиновац", док је Ангела Меркел превише агресивна, и према Србима "наступа са реваншистичком страшћу".
Ћосић је поручио да жали за одласком и убиством Зорана Ђинђића.

Вест за Гинисову књигу рекорда, почујте: „Од почетка изборне кампање до данас у Српску напредну странку (СНС) учланило се 60.000 људи (град величине Краљева), то јест близу хиљаду људи дневно”, јављају медији. Од кад су победили на парламентарним изборима 2012. године, чланство им се учетворостручило. Сада, кажу, броје преко четири стотине хиљада чланова.
Какво се то чудо дешава? Председник странке обећава крв, зној и сузе, а чланство – никад бројније. Јесу ли то наши највреднији Срби, ти који похрлише да помогну вољеном вођи?
Нису, не брините. Да је Вучић обећао колективно ритуално самоспаљивање, опет би се они учланили – да би га избегли. Зар то није кристално јасно?
И није то први пут у историји да се људи овако понашају, намиришу корист и – јуриш! Тренутно је у Србији највећа корист у томе да будеш близу онима на власти – јер овде ниједна институција не функционише. Ко сумња нека само прочита овај цитат: „Хапшење бивших челника Управног одбора ’Галенике’ одложено је како би један од њих, иначе директор Социјалистичке партије Србије (СПС), урадио завршни рачун странке о трошковима за изборну кампању”, пише београдска штампа. Чуди ли ово некога? Мирише ли вам ово на радикалне промене? А народ није глуп. Свом снагом и у пуној брзини потписује приступнице за чланство у СНС-у, док партијска статистика откуцава: двеста на дан, триста на дан, хиљаду нових чланова на дан...