За нешто више од две деценије од распада Југославије, дуг република бивше земље порастао је са 20 на 90 милијарди евра. Словенија је најзадуженија, али због високог бруто нациoналног производа једина је у стању да га врати.
"Све те земље, осим Словеније, полако клизе у дужничко ропство уколико не предузму хитне и строге мере", пише словеначки "Дневник".
Дневник наводи да је Словенија тренутно рекордер у јавном дугу са 28,8 милијарди евра, али да је бруто домаћи производ (БДП) највећи од свих тих држава, тако да има могућност да га отплати.
"Јавни дуг Словеније порастао је на 71,7 одсто БДП-а, а процењује се да ће ове године достићи 81 одсто. Ове године јавни дуг Словеније ће порасти на 28,8 милијарди евра, или 80,9 одсто БДП-а, а то је скоро четири пута више у поређењу са 2008. годином, пре избијања глобалне финансијске кризе", навео је лист.
На другом месту је Хрватска са дугом од 28,7 милијарди евра. Следи Србија с дугом који је прешао 20 милијарди евра или 63,3 одсто БДП-а.
Министарство финансија Србије саопштило је ове недеље да је јавни дуг Србије на крају марта износио је 20,507 милијарди евра, што је 62,3 одсто БДП-а. У марту је јавни дуг повећан за 109 милиона евра.
БиХ има јавни дуг од 5,5 милијарди евра, Македонија од 2,7 милијарди евра и Црна Гора од 1,7 милијарди евра.
Сарадник Института за тржишно истраживање Саша Ђоговић изјавио је да земље бивше Југославије полако тону у дужничку кризу јер је распад бивше државе "деструктивно утицао на индустрију, производња је смањена и знатно је пала конкурентност у привреди и предузећима".
"Тржишта у Азији и Африци су изгубљена", закључује Ђоговић, а преноси Дневник.
Танјуг