У круг држава које се свечано сећају тог датума укључене су и земље које су некада биле део Совјетског Савеза, а од 2000. и Израел. Србија без обзира на своје жртве, на самом почетку 21. века није у таквој мери и обиму придавала значај тријумфу над фашизмом као што то чини сада.
– Како сам разумео, овде је било готово заборављено да ветерани постоје – поручио је Александар Конузин, бивши руски амбасадор у нашој земљи, пред одлазак из Београда 2012. године, када је био гост Субнора и нагласио да је када је дошао у Србију био изненађен веома малим бројем Срба који су славили Дан победе.
Слична је и судбина датума када је у Другом светском рату ослобођен Београд, 20. октобра 1944, када су војници Црвене армије и партизанских јединица, ушле у град савладавши Немце и њихове савезнике, пре свега присталице Милана Недића.
Баш на 65. годишњицу овог догађаја одиграла се посета тадашњег руског председника Медведева који је, у склопу гостовања у главном граду Србије, обишао и Гробље ослободилаца Београда, где су сахрањени југословенски и совјетски борци.
Рођендан уједињене Европе
Данас се обележава и Дан Европе, јер је то датум када је 1950. француски министар спољних послова Робер Шуман обзнанио свој нацрт организовања послератне Европе. Тај предлог у историју је ушао као „Шуманова декларација”, па је на Савету Европске уније у Милану 1985. проглашен празником ове заједнице.
У Бриселу као њеном седишту, тога дана све институције отворене су за обиласке. Гости могу да прошетају просторијама где се доносе најважније одлуке и присуствују бројним фестивалима, а пратеће смотре организује и земља која те године председава ЕУ.  Овај датум од почетка 21. столећа организовано се обележава и у Србији.
Н. Белић, Политика

Погледајте параду у Москви ВИДЕО