Прилози

Судбина или Бог, тко нас ових мокрих дана зајебава? Југославија је нестала у крви. Коначно смо престали бити браћа. Плануо је мир. Зашто водурина није остала у кориту?
Мир на подручју покојне Југославије има неколико лица. Тодорић купује Меркатор, Ледо сели у Србију, посла немају ни Словенци ни Хрвати ни Срби ни Босанци, они се тако више не зову, ни Македонци…
Мржња која нас је у рату претворила у крваво клупко помогла нам је да у миру, опрани, градимо дворце нашим господарима. Назвала ме данас пријатељица ужаснута од оног што Хрватску чека у идућој петољетки. Ана тврди да ће нам украсти воду, једино што ми Хрвати још имамо. Амери ће нам избушити Јадран и претворити га у бару.
Нетко, још не знамо тко, изградит ће Пломин III и увалити рак и оним Истријанима које још не ждере, ако таквих има у близини Пломина II. Ана мисли да ћемо ускоро изгубити Хрватску. Не бринем због тога. Што је данас Хрватска? То је нешто у чему се лиже Ледо сладолед и пије вода Јана.
Хрватска има предсједника који свира курцу и обрачунава тантијеме, премијер само своју слику љуби, месад сједи у Сабору и опуштено дрка кад нема паузу, наш премудри представник у ЕУ уводи мир у Украјину, шеф опорбе убија Тита у Хрватима а Црква, док трпа лову у џеп златне хаљине, на лошем чакавском поручује Хрватима, молите се, овце моје.
Нису сви несретни попут моје Анчи. Ти сретници, царство небеско дефинитивно ће бити њихово, имају Хрватску. Морам бити прецизна. Они су имали Хрватску.
Онда су кренуле ове бујице. Десеци тисућа људи схватили су да вода Јана није једина вода. Тко је крив? Они који су крали пијесак са насипа? Драги Бог? Судба клета? Нека институције система раде свој посао.

Иако се БиХ и даље бори са поплавама, нестанком струје и пијаће воде, као и клизиштима, ситуација се полако нормализује
У Републици Српској данас ће бити дан жалости, саопштио је јуче министар унутрашњих послова Радислав Јовичић, наводећи да је у поплавама у РС погинуло 17 особа.
„Одлуку да 20. мај буде проглашен даном жалости донела је Влада РС која је у сталном заседању”, рекао је Јовичић, упутивши апел свим грађанима да не прихватају информације које нису од надлежних институција.
Иначе, ситуација у деловима БиХ погођеним поплавама и даље је тешка, али јуче су из свих градова у које је вода продрла и направила засад непроцењиве штете стизале охрабрујуће вести. Опасност од водене стихије прошла је, вода се полако повлачи, опада и водостај река, а све већи број људи, који су због личне безбедности били евакуисани, враћа се у своје домове.
Процењује се да је са угрожених подручја широм целе БиХ у протеклих пет дана због опасности од поплава, или појаве клизишта, своје домове морало да напусти више од пола милиона људи.
Иако се стање полако нормализује, и даље није у свим градовима у РС који су захваћени поплавама успостављено потпуно снабдевање електричном енергијом, нема ни пијаће воде, а велику опасност у неким од њих, Зворник и Власеница, представљају клизишта, као и одрони и потонућа саобраћајница, због којих су многи путни правци у прекиду.

Боримо се против пирата у Индијском океану и против терориста у Малију, а овде нам људи чекају спас на крововима својих кућа.
Док је око њега текла бујица подивљале воде један је директно угрожени грађанин Србије, онако резигнирано за телевизију констатовао: „Важно је да смо спасили животе наших породица и комшија, материјална штета јесте велика, али штету ћемо поправљати после рата”. Можда му се омакло, можда је грађанин несвесно упоредио ову поплаву са ратом, али је очигледно погодио суштину проблема. Наиме, Србија из године у годину неспремно дочекује рат са елементарним непогодама. Не говорим о земљотресима, већ о пожарима и поплавама.
Стално смо изненађени. Докле више?
Да ли се знају токови, односно корита наших река и речица? Претпостављам да се знају, јер то нису речна корита на Јупитеру. Постоји ли на државном и локалном нивоу икакав дугорочни, или средњорочни план уређења тих корита, или водотокова, уређења тако да не би дошло до изливања и катастрофе? Ако постоји, зашто тај план није и приоритет у буџету? Ако немамо планова, зашто их немамо и ко је за то крив? Има ли Србија уопште неку стратегију за суочавање са потенцијалним елементарним непогодама? Или све сводимо на камионе и вреће са песком? Може ли се општинама наредити да уреде своје водотокове тако да не буде овога чега смо сада сведоци?
Или је у све нас ушао коров политике?
Јер у древна времена политика је била вештина која је омогућавала људима да живе у слободи, данас би ваљда требала да буде вештина да људи не живе на крову чекајући хеликоптер да их спасе од бујице.

Не указујем ја прстом, нити кривим неки међународни медиј, већ просто желим да свој статус искористим да привучем пажњу тих медија на оно што се дешава у Србији, рекао је Новак у интервјуу за ББЦ
Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић рекао је после освајања мастерса у Риму да трофеј посвећује народу у Србији и да угроженима од катастрофалних поплава покушава да допринесе на свој начин. Он је после победе у финалу над Рафаелом Надалом нацртао велико срце на терену, а онда на камери написао поруку "Ово је за Србију и Босну!".
"Ово срце на терену је за навијаче, а посебно је посвећено мојој земљи која сада доста трпи. Моје срце је са мојим народом", изјавио је Ђоковић, а преноси АП и навео да је десетине хиљада домова у Србији остало без струје и воде за пиће.
"Ја покушавам да допринесем на свој начин. Ово су врло критична времена за моју земљу и мој народ. Ову победу и овај трофеј посвећујем њима", поручио је Ђоковић. Он је истакао да је покушао да укаже међународним медијима колике су размере трагедије која је задесила Србију.
"Колико сам видео, у последња 24 сата има више тога - да ли је то због мене или не, не знам, али најбитније је да се прича о томе јер заслужујемо да добијемо ту помоћ. Нација смо која је доста пропатила у последњих 20 година. Хвала свим људима који су волонтирали да помогну другима, који су били сложни и показали добро срце", рекао је Ђоковић за Б92.
Најбољи српски тенисер захвалио се и свим колегама спортистима који су до сада помогли или су најавили да ће то урадити у наредним данима.

Отишао је човек који је објаснио зашто је Сунце далеко, који су наши корени, упозорио на деобе, описао и време смрти и зла, био и грешник и отпадник и верник
Књижевник и бивши председник СР Југославије Добрица Ћосић преминуо је у Београду, како је потврдила његова породица. Добрица Ћосић рођен је 29. децембра 1921. у Великој Дренови, код Трстеника. Био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар и редовни члан САНУ. Био је први председник Савезне Републике Југославије од 1992. до 1993. године. Називан „оцем нације”, остаће упамћен по романима „Далеко је сунце”, „Корени, „Деобе”, „Време смрти”, „Време зла” и „Време власти”...
У партизански покрет укључио се на самом почетку, 1941. године, где је био је политички комесар Ресавског партизанског одреда. После рата завршио је Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић” у Београду. За председника Савезне Републике Југославије, коју су, после распада бише СФРЈ, чиниле Србија и Црна Горе, изабран је 27. априла 1992. године. После само годину дана и сукоба са председником Србије Слободаном Милошевићем, смењен је са те функције. Добитник је бројних награда за књижевност у Србији, и неколико књижевних награда у свету.
Успротивио се смени Александра Ранковића 1966. године, а 1984. је био међу оснивачима Одбора за одбрану слободе мисли и говора, који је бранио све противнике социјалистичке Југославије, без обзира на политичке ставове или националност. Две године касније био је један од аутора Меморандума САНУ, у којем је анализирана тадашња ситуација у Југославији. Меморандум је наишао на бурне реакције у целој земљи.

Светски медији коначно су почели да извештавају о поплавама у Србији и Босни и Херцеговини, а први међу њима био је Би-Би-Си.
Светски медији извештавају о поплавама у Србији и БиХ као најгорим у последњих 120 година од како се врше мерења, наводећи да је у тим земљама за три дана пала тромесечна количина кише и предвиђајући за вечерас нови поплавни талас реке Саве.
Британски Би-Би-Си, уз оцену да су ово најгоре поплаве на Балкану у више деценија, да су десетине хиљада морале да напусте своје домове, наводи да се Србија спрема за поплавни талас Саве због воде која може у њу да се улије из Хрватске и БиХ. Британски медиј додаје да су добровољци и спасилачке службе поставиле вреће са песком дуж Саве у Београду, Шапцу и Сремској Митровици. Истиче се да су власти одбиле да објаве број мртвих у поплавама у Обреновцу.
Ова агенција истиче да је тешка ситуација и у БиХ, где су клизишта затрпала куће и померила минска поља, постављена током рата 1990-тих, и да је скоро трећина њене територије погођена, а највише североисток земље. Према Центру за уклањање мина, у БиХ остало је више од 100.000 мина, а Би-Би-Си упозорава да ће, једном када се вода повуче, стручњаци за разминиравање морати одмах да ступе у акцију.
АП: Најгоре поплаве у историји Балкана
Агенција АП пише да су због клизишта изазваних јаким кишама у БиХ стотине људи остале без кућа, док су хиљаде из Србије напустиле своје домове због најгорих поплава у модерној историји Балкана. Додаје да је у поплавама најмање 25 људи изгубило живот. Агенција истиче да је у Србији више од 20.000 људи било приморано да напусти своје куће, и да званичници страхују од још горих поплава вечерас, због набујале Саве.

Повлачењем воде у Добоју полиција пронашла до сада шест непознатих тела, док је у Шамцу страдала једна старија особа која је покушала да се попне уз стубиште
Влада Републике Српске донела је данас одлуку о проглашењу ванредног стања у том ентитету, у којем су многе локалне заједнице биле или су и даље изложене поплавама.
Премијерка Жељка Цвијановић изјавила је да ова одлука значи и нови режим понашања и фунцкионисања свих у РС све док се не стабилизује ситуација изазвана великим поплавама.
"Апелујем да се сви грађани, институције, установе и предузећа понашају у складу с овом одлуком", рекла је новинарима Цвијановић после седница Штаба Владе РС за ванредне ситуације и Владе РС. Она је, како су пренели медији у РС, изразила саучешће породицама страдалих у поплавама у РС. Истакла је да се сада не може говорити о штетама, али да ће оне сигурно бити веома велике и вероватно ће требати и године за њихову санацију.
У БИХ УГРОЖЕНО МИЛИОН СТАНОВНИКА
Према подацима Министарства безбедности, у БиХ је угрожено више од милион и двеста хиљада становника, на различите начине, али је, срећом, мали број животно угрожених. По речима помоћника министра за заштиту и спашавање Самира Агића, ситуација на терену узрокована обилним падавинама и поплавама и даље је изузетно тешка.
На терену делује 12 хеликоптера, обављају се евакуације становништва, покренута је широка активност тражења међународне помоћи и очекује се долазак јединица, рекао је Агић. Он је нагласио да је тешка ситуација у Посавини, Шамцу, Орашју, а у Бијељини тренутно траје масовна евакуација.

Због непрестаних киша и обилних поплава ситуација у Србији, поготово у централним и западним областима, постаје критична; Дио Обреновца је евакуисан, највећа опасност сада прети Шапцу
У Србији се наставља драма са поплавама - Највећа опасност сада прети Шапцу који се налази на путу надошлој реци Сава. Помоћ из света стиже, али споро и недовољно, оцењују у Београду.
Због непрестаних киша и обилних поплава ситуација у Србији, поготово у централним и западним областима, постаје критична. Већи део Обреновца је евакуисан, а због надолазеће воде и Термоелектрана Никола Тесла све теже ради. Угаљ више не стиже са поплављених колубарских копова, електрана троши залихе, а врх државе упозорава да постоје изгледи да ТЕНТ престане са радом, због чега би већи део Србије остао без струје:
"Не знамо шта да радимо са људима у ТЕНТ-у. Угрожена нам је струја за целу Србију", рекао је премијер Александар Вућић.
Како је данас изјавио премијер због пораста водостаја Саве и поплавног таласа који се очекује из Босне и Хрватске у овом тренутку у највећој опасности је Шабац. Премијер је наложио Војсци Србије да се Шабац брани по сваку цену, свим средствима и снагама, наредивши евакуацију становништва из града.
"Ја сам ноћас дошао из Уба и тамо се вода полако повлачи. Тамо смо сад упутили водне и муљне пумпе да чистимо тај део. Одавде ћу за Шабац јер очекујемо да тамо буде у послеподневним сатима јако тешко. Видите да смо све хеликоптерске јединице упутили и све могуће чамце које смо имали", рекао је министар одбране Србије Братислав Гашић.

Поглавар Српске православне цркве је у интевјуу Недељнику рекао да председник Владе Србије мора да "учини све да дође крај слабљењу и пропадању" српског народа.
"А да бисмо се подигли, морамо бити свесни сами себе, своје историје, своје културе, свог положаја. Ако то ми сами не будемо прихватили и мењали се, други нас неће подићи. Потребан нам је заправо подвиг да се подигнемо. Доведени смо до просјачког штапа", оценио је патријарх Иринеј. Он је истакао да морамо дићи свест о себи самима, поред подизања економије и привреде, што је неопходно и неспорно, морамо обратити пажњу и на морал нашег народа.
"Нажалост, кад отворите новине - видите колико крађа, проневера, колико убистава. Можда раније на то нисмо толико обраћали пажњу, али овако никада није било. Морал је наш највећи проблем. Морамо да размишљамо не само о томе како да смислимо неку вештину да се снађемо или нешто искористимо - него да почнемо да чинимо оно што је добро", рекао је поглавар СПЦ.
На подсећање Недељника да је Вучић констатовао да ће Србију лако променити, али нас Србе тешко, патријарх је рекао да је то тежак процес.
"Зато што је то најтеже. Лако је подигнути неку фабрику или било који објекат, али је тешко подићи морал човека. Али свако мора да уложи лични напор да промени себе. То је процес који споро тече и тражи велику вољу и жељу да себе изменимо и прилагодимо општим моралним принципима и назорима", каже патријарх.
Упитан како гледа на ситуацију у Украјини, патријарх је одговорио да се Крим не би десио "да није било Косова".

Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату.
Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима - наводи руски академик и историчар Јелена Гускова.
"Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама" - напомиње Гускова у интервјуу Срни.
Оне који су изгубили свест и који су били израњавани - газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави.
Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа.
Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у којој је, како оцењује, и деведесетих година 20. века извршен геноцид над Србима, не желе да покрећу питање геноцида из времена Другог светског рата, "јер би се тако добила слика континуитета антисрпске политике".
Поводом чињенице да су институције Србије, и Срба уопште, препустиле Хрватској да без икакве консултација прави Меморијални центар по свом нахођењу, Гускова истиче послушност некадашњих српских власти по питању извршења Титове воље у вези са Јасеновцем.