Прилози

Још се не зна где је завршило око 7.000 икона које су нестале у ратном вихору током деведесетих у Хрватској.

Нису само нестале иконе, већ и богослужбене књиге, архивска грађа и много тога још што је припадало Србима, пишу Новости.

Одговор на ово питање можда ће пронаћи новоизабрани српски део мешовите Комисије за повраћај културних добара.

Очи прогнаних Срба са великом надом гледају у њих. Они већ дуже време чекају да се заустави својатање српске културне баштине и да се коначно стави тачка на покушај уцене Хрватске, која већ неко време захтева да улазак Србије у Европску унију буде условљен и враћањем уметничког блага. А, оно је баш захваљујући томе што је пренето на нашу територију сачувано од уништења. 

Комисији, коју је ових дана именовала Влада Србије, председава Асја Драча, помоћник министра културе за међународну сарадњу. Остали чланови су владика славонски Јован (Ћулибрк), Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ, Игор Јовчић, секретар Министарства културе и Дејан Радовановић, виши стручни сарадник у Покрајинском музеју. Какав ће став заузети према наслеђу Срба из Хрватске, знаћемо после прве - конститутивне седнице. Можда ће испунити завет патријарха Павла да не дозволе да се сачуване иконе врате, док се не врате и прогнани на своја огњишта. 

Магистар Биљана Спасић из Крагујевца, аутор књиге "Зашто нестају Срби", позвала је све надлежне у Србији и Републици Српској да озбиљно схвате белу кугу и да се на време организовано крене у борбу против овог проблема и заустављање демографског пражњења ових простора.

Износећи податке о негативном прираштају, Спасићева је навела да је број Срба за 170 година порастао само за 400.000, док сви народи у окружењу, као што су Грци, Бугари и посебно Турци имају знатно већи прираштај, а Албанци на Косову доживљавају експанзију наталитета каква се не беежи нигде у Европи и вишеструко је порастао њихов број у 20. веку.

Спасићева је навела податак да је 1.485 села у Србији у којима живи свега 1.000 становника и која су остала празна.

- Са оваквим прираштајем становништва за кратко време Срби ће постати мањина у властитој држави - упозорила је Спасићева на трибини о теми "Зашто су наше колевке празне", која је одржана у СКЦ "Свети деспот Стефан Лазаревић" у Сребреници.

Како је истакла, смањује се број становника, склопљених бракова, рађања, а повећава број развода бракова, хомосексуалних особа, наркомана и припадника разних секти, што зауставља репродукцију и негативно утиче на прираштај Срба и демографску слику на српским просторима. Оценила је да Срби доживљавају физички и биолошки геноцид у ратовима, аутогеноцид огромним бројем абортуса и нестанак асимилацијом у дијаспори.

Један од проблема савременог васпитања деце је у томе што деца не усвајају ауторитет од родитеља и одраслих који треба да им служе као модел понашања и да их социјализују. Однос према ауторитету се изграђује у примарној породици, из које дете касније креће у школу, где на учитеља преноси претходно изграђени однос према ауторитету. Оно што је на први погледа јасно када посматрамо родитеље који покушавају да властиту децу подижу на „савремени” начин, јесте да избегавају да се према деци поставе као надређени, као ауторитет. Избегавајући вертикални однос, постављају се у једнакоправан, хоризонтални однос са дететом, покушавајући да му буду најбољи друг или другарица. Ови родитељи не уче децу како да се здраво подреде. Због тога ова деца добро функционишу уколико је однос хоризонталан или уколико су они ти који издају заповести и чија се воља поштује.

Кризи родитељског ауторитета су допринеле савремене теорије васпитања које су подстакле родитеље да развију одбојност према позицији надређеног. Док су се некада деца плашила да родитељи не престану да их воле, савремени родитељи су ти који се плаше да ће деца престати да их воле уколико буду превише захтевни или „напорни”.

Кризи ауторитета је допринело и неразликовање између два блиска појма са потпуно различитим значењем: ауторитативности и ауторитарности. Док је ауторитативан онај ко има ауторитет, којем се ауторитет признаје, ауторитаран је онај ко се слепо подређује надређенима, а од подређених захтева исту такву слепу послушност. Неразликовање ова два појма је довело да многи ауторитет повезују са односом господара и роба. 

Премијер Србије Александар Вучић упозорио је да на Косову и Метохији ни данас нису остварене основне претпоставке нормалног живота и истакао посвећеност Србије помирењу народа који живе на Косову и унапређењу животних услова за све.

Вучић је пред Саветом безбедности УН подвукао да је Београд чврст у свом ставу да не призна насилно и међународном праву противно отцепљење КиМ и његово самопроглашење за државу, али да то данас није препрека разговорима и све живљој комуникацији са Приштином. Како је нагласио, то је пре свега зато што Београд, Влада Србије, желе мир и стабилност у целом региону, желе дијалог и проналажење решења, и желе да њиме, несметано, циркулишу људи, роба и све позитивне идеје.

Вучић је рекао да Београд тражи и за Србе на Косову оно што жели и Албанцима - могућност да нормално живе, да раде, буду безбедни, комуницирају и несметано се крећу.

„И зато мислимо да све што је Србија у последње две године урадила на ширењу и промовисању оваквих својих ставова, заслужује и пажњу и признање и подршку. Пре свега зато што је наша жеља - мир и сарадња на целом Балкану - једини начин да тај регион постане равноправни део Европе, и то тако што се од ње ни по чему неће разликовати”, поручио је српски премијер.

Вучић је позвао међународну заједницу да са максималном озбиљношћу уважи закључке главног тужиоца Специјалне истражне јединице Еулекса Клинта Виљамсона, по којима је прикупљено довољно доказа за подизање оптужнице против лидера тзв. ОВК одговорних за прогон Срба, Рома и припадника других неалбанских заједница, као и самих косовских Албанаца. 

Споразум Канаде и Србије о социјалној сигурности ступио је на снагу, објавила је данас Влада у Отави.

На основу тог споразума, права на пензију и друге облике социјалне сигурности моћи ће да остварују грађани српског порекла који живе и раде или су то већ чинили у Канади, као и Канађани који су радили или раде у Србији.

У саопштењу министра за рад и социјални развој Канаде Џејсона Кенија (Jason Kenney) истиче се да ће споразум омогућити Канади и Србији да усклађују пензије и доприносе за људе који живе и раде у обе земље.

Споразумом ће бити усклађено остваривање права на канадски Програм за сигурност старијих (Old Age Security) и канадски пензијски план (Canada Pension Plan), са сличним пензијским програмима у Србији. Споразум омогућити остваривање пензијских права и права на Програм за сигурност старијих, инвалидност и преживљавање на основу припадности корисника системима у обе земље. 

"Овај споразум показује континуирани дух партнерства и сарадње између две земље и препознаје вредан допринос Канађана српског порекла јачању Канаде", изјавио је канадски министар.

Споразум две земље о социјалној сигурности потписан је априла прошле године у Београду. Тада је наглашено да ће Споразумом бити регулисана права корисника пензија у обе земље, као и она за случај повреде на раду и професионалне болести. Споразум омогућава и сабирање периода осигурања навршених у обе државе ради остваривања права на пензију и друга давања, а даје и могућност да се кориснику који је пензијска права остварио у Канади, а потом живи у Србији, канадса пензија исплаћује и у Србији. Сваки садашњи или будући пензионер из Србије и Канаде моћи ће да прима сразмеран део пензије остварене у обе земље, односно да прима пензије сразмерну доприносима које је у тим земљама уплаћивао. У тренутку прошлогодишњег потписивања Споразума о социјалној сигурности са Канадом Србија је сличне споразуме примењивала са 27 земаља, а Канада је такве споразуме имала са 57 држава од којих су 53 већ примењивана.

Студио Б

Ми мислимо да Европа постоји и одлучује, односно да је Европски парламент неки фактор. Ја мислим да Европа, односно ЕУ ништа битније не одлучује, заправо, да се све битне одлуке Запада доносе искључиво у Вашингтону. Дакле, Стаљин и Хитлер, изједначавање нацизма и комунизма, лов и енглеска говедина, буџет, грчки дугови и евро, величина скија и обнова Косова, хрватски предлог резолуције о Шешељу, Хашки трибунал и војвода, о томе расправља Европски парламент. Декор је добро познат и непромењив, дневни ред како када, европски парламентарци састају се једном недељно на пленарној скупштини у Стразбуру. Остатак времена посвећен је састанцима комисија, или група у Бриселу. Само наивни посланици верују у вредност њихове изговорене речи, после сазнају да су шефови група компромисима произвели текст неке резолуције обично без мириса, боје и окуса. Јер, дневни ред се утврђује само неколико дана раније, посланици често и не успеју да прочитају материјале о којима треба да расправљају од понедељка до четвртка.

Расправе? Низ монолога који се читају у очајнички празној полукружној сали, где свака политичка група има одређено време да говори о свакој теми. Говор може да траје од једног до три минута, председник може да продужи то време за 20 секунди пре него што искључи микрофон. То је системска предност, нема брбљиваца нити бескрајних говора, али је проблем што се тако онемогућава свака озбиљна расправа. Најинтензивнији рад се одвија између 12 и 13.30 часова када се сви састају да би гласали и то је тренутак када се открива права природа ове институције. Пуни се сала од европских народа изабраних представника и тада почиње рушилачка лакрдија онога што би могао да буде резултат демократског процеса. 

Председник Србије Томислав Николић оценио је данас поводом Резолуције Европског парламента о Шешељу да је ЕП дозволио да га Хрватска инструментализује у предизборне сврхе. Николић је истакао и да је ЕП донео Резолуцију која се односи на Србију, а да Србији није пружена могућност да макар изнесе свој став, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника. Председник је такође поручио да Србија води политику мира и стабилности и да је за њу недопустива свака ратнохушкачка реторика било да долази из Србије, Хрватске, Албаније, било одакле.

„На жалост, Европски парламент не мења однос према Србији чак ни сада, када је признао да је Србија држава која је својим реформама заслужила отпочињање преговарачког процеса”, навео је Николић, оцењујући и да би било нефер да власт поднесе оставку, јер би то Србију могло довести у пакао. Он је указао да би Европском парламенту требало да буде познато колико напора је Србија уложила да се веома крхки односи са Хрватском стабилизују и да се бројна отворена питања реше у обостраном интересу.

„Посланици су остали неми пред уништавањем ћириличних табли у Славонији, пред експлицитним говором мржње против Срба на скуповима поводом годишњице злочиначке акције Олуја, који трају више од десет година, или пред одржавањем јавних концерата веома популарне музике у Хрватској, чији текстови отворено позивају на истребљење Срба”, навео је Николић. Он је додао да ЕП није ценио ни то што Србија није спречавала Хрватску на њеном европском путу, иако је могла због бројних проблема у области владавине права, људских права и слобода, као и нерешеног повратка и имовинских питања протераних Срба.

У Европском парламенту у Стразбуру данас је после једносатне расправе усвојена резолуција о лидеру радикала Војиславу Шешељу у којој се Хашки трибунал позива да преиспита услове његовог пуштања на слободу, а српске власти да се ограде од његових изјава. Председник парламентарне групе за Србију Едвард Кукан изјавио је на почетку расправе да предложени текст резолуције повећава тензије у региону уместо да их спушта и да га зато неће подржати.

"Потпуно разумем зло ратне реторике и говора мржње, поготово на Западном Балкану", рекао је Кукан, али је указао да се резолуцијом Шешељу придаје значај који он не заслужује.

"Због тога, али и зато што се у резолуцији критикује независни суд који је основао Савет безбедности Уједињених нација, нећу подржати ову резолуцију", поручио је Кукан.

Бугарски посланик Ангел Џамбаки изразио је сличан став, указујући да су се, по његовом мишљењу, српске власти већ оградиле од Шешеља, па да је резолуција непотребна.

Већина посланика, међутим, подржала је текст резолуције, а у томе су предњачили хрватски посланици, на чију је иницијативу резолуција стављена на дневни ред.

Хрватска посланица Ружа Томашић рекла је да се о овој теми не би расправљало да су се српске власти одмах оградиле од Шешеља и изразила разочарање у рад Трибунала, за који је рекла да је "неефикасан и пристрасан".

Посланик Андреј Пленковић  рекао је да му се чини да се српски државни врх прећутно слаже са Шешељем, или да га се боји.

"У чему је проблем, предсједниче (Томиславе) Николићу, премијеру (Александре) Вучићу и министре (Ивице) Дачићу? Зашто шутите", питао је он. 

Професор Живко Андријашевић, црногорски историчар, каже да је изјава премијера Мила Ђукановића да је званична Црна Гора 1914. године осудила атентат који је на аустроуграског престонаследника Франца Фердинанда извршио Гаврило Принцип је историјска чињеница.

У изјави за подгоричку 'Побједу' Андријашевић је рекао да је званична Црна Гора сто година пре премијера Ђукановића убиство које је починио Гаврило Принцип, назвала "безумним терористичким актом", преноси Бета. Андријашевић је цитирао коментар у 'Гласу Црногорца', званичном органу Краљевине Црне Горе, од 21. јуна 1914. године, у којем се изричито каже да је сарајевски атентат "безумни терористички акт".

"Председник Владе Црне Горе је у свом говору само саопштио једну историјску чињеницу коју потврђује релевантни историјски извор", казао је Андријашевић.

Лист Побједа је објавио и фотографију странице 'Гласа Црногорца', на којој је штампан коментар о сарајевском атентату, у којем се, уз оцену о терористичком акту, још наводи да је то дело "усамљених фанатика" и да је у Црној Гори и "свуда наишло на опште жаљење и на једнодушну најоштрију осуду".

Андријашевић је подсетио да је и званична Србија 1914. године "на сличан начин дефинисала" сарајевски атентат.

"Она га је јула 1914. године назвала злочином који изазива згражање", рекао је Андријашевић, додавши да се тај документ налази у књизи коју је 1980. године издала Српска академија наука и уметности. Он је подсетио да се терористичким актом сматра "сваки насилни облик борбе за остваривање политичких циљева у мирнодопском периоду". 

Књижевник и академик Матија Бећковић је, поводом све јачих притисака из Европе да се Србија дистанцира од Русије, изјавио да и поред свега нема сумње да Србија о свему одлучује сама, истина - у туђе име.

Говорећи о Косову и Метохији и чињеници да се Србија на путу ка ЕУ одрекла Космета, који многи сматрају само митом а не стварношћу, Бећковић је рекао да су Срби можда једини народ који исмева своје митове. 

- Није тај мит и та стварност од јуче, нити смо ми једини народ који има своје митове, али смо можда једини чији се митови исмејавају и оспоравају. А шта да очекујемо од других кад то чинимо и сами, рекао је Бећковић за "Правду". 

Он је нагласио да ће се Србија са Европом још "ћерати" у вези са Косметом.

- Ћерамо се и због мува, а камоли због Космета. Да се не ћерамо, не бисмо били људи, рекао је Бећковић и додао да је Косово и Метохија постало симбол и подсетник о томе "шта оно беше правда и равноправност међу народима". 

Када је реч о такозваној великој Албанији и недавном инциденту са дроном у Београду, Бећковић каже да су Срби "створили малу, па што онда не би и велику Албанију".

- Уосталом, она стварно постоји, само је питање дана кад ће постојати и формално. Велика Албанија не може да се оствари без Србије. Зато међународна заједница од нас очекује да дамо допринос и да то буде наш најважнији национални циљ, поручио је Бећковић. 

Коментаришући наводе да се и у Србији поново маше заставом велике Србије, Бећковић је рекао да се он "нешто не сећа ни тих застава нити тог махања".