Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Гласније него ранијих година, овог 25. новембра чуло се да би тај датум ваљало обележавати као национални празник, дан када су 1918. године Срби, Буњевци и други словенски народи одлучили да се тадашње аустроугарске области Бачка, Банат и Барања присаједине Краљевини Србији. Ту одлуку је у Новом Саду донела Велика народна скупштина, а исто је за Срем, дан раније, учинила румска скупштина народа, па се о 25. новембру говори и као дану присаједињења Војводине матици Србији.

Честитавши грађанима Војводине тај датум, СНС је саопштио да ће у наредном сазиву Скупштине АПВ покренути иницијативу за обележавање „дана Војводине” у знак сећања и поштовања на вишевековну политичку традицију борбе за присаједињење, слободу и равноправност.

ДСС и Двери траже да се тај датум прогласи државним празником, јер има „огроман значај за целу Србију и српски народ”. Он „не треба само да се слави у Војводини, већ и у Нишу, Пожаревцу, Чачку, Пријепољу, Косовској Митровици и свим градовима у Србији”, саопштили су јуче.

СРС подржава иницијативу. „Уколико до ње не дође у најближем наредном периоду, иницираће је СРС”, каже Ђурађ Јакшић, који је јуче са радикалима на Тргу слободе, испред некадашњег хотела „Гранд” где се одржала Велика народна скупштина, положио венац на спомен-плочу.

Венац је у одвојеној церемонији која је окупила велики број грађана на тргу положио и новосадски градоначелник Милош Вучевић (СНС). Он сматра да се 25. новембар не обележава на одговарајући начин, али да је то питање „пре свега за покрајинску администрацију”.

ЛСВ упозорава, баш на 25. новембар...

Председник политичког савета ЛСВ-а Душан Јаковљев саопштио је јуче да је време за дефинисање положаја Војводине у Србији, „јер ће само на тај бити гарантована стабилност друштва и заустављање погубног централизма”. ЛСВ, како напомиње, жели да на то „упозори” „баш на данашњи дан, када је Војводина вољом словенског дела становништва одлучила да се присаједини Краљевини Србији пре 97 година”.

„Волео бих да и држава Србија и покрајина придају много више пажње овом датуму. Било би природно да се одржава свечана седница Скупштине Војводине”, рекао је Вучевић. Обележавање тог дана, по његовим речима, јесте у корпусу питања која се тичу симбола Војводине и свих битних датума у АПВ. „На томе ћемо истрајати”, додаје, истичући да је суштина да не дође до ревидирања историје, а да такви покушаји постоје. Они су „и даље благи, али константни”, сматра Вучевић.

Проучавајући међуратну историју Новог Сада, историчар и професор Филозофског факултета Слободан Бјелица приметио је да се 25. новембар раније много свечаније обележавао.

„Били су народни зборови, војне параде, свечане седнице, објављивање значајних монографија је такође било уобичајено. Онда је од 1941. то било забрањено, а за време комунизма, те новембарске датуме су потиснули они октобарски, везани за Други светски рат. Ево сад полако се у моду враћа новембар и надам се да ћемо 2018, на стоту годишњицу, на величанствен начин обележити 25. новембар”, каже професор Бјелица. Он се слаже да би тај датум требало да буде државни празник и то пре него 11. новембар (Дан примирја у Великом рату).

Публициста и историчар Музеја Војводине Драго Његован, који о сваком 25. новембру тражи да то буде национални празник, незадовољан је што покрајинска власт тај датум не обележава.

„Где им је свечана седница, где су им заставе”, пита Његован, алудирајући на то што власт у Војводини не истиче и традиционалне симболе Војводине који се везују за 1848. и Српску Војводину, иако су и они предвиђени Статутом АПВ, уз „званичну” тробојку са три жуте звездице и грб.

„Историјски континуитети не могу тек тако да се пребришу”, каже он.

За Буњевце у Србији 25. новембар је национални празник. Њихов представник Мирко Бајић каже да је то за њих датум од историјског значаја који сваке године обележе у Суботици свечаном академијом, а у Новом Саду са челницима града полажу венац на спомен-плочу на Тргу слободе.

Бета