Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

За разлику од Француза, премијер Србије Александар Вучић и његови министри се и даље праве Енглези. Овде нико не размишља о ванредном економском стању. Додуше, нема се ни времена за то. Има пречих послова

Председник Француске Франсоа Оланд је прошле недеље увео ванредно економско стање и у годишњем обраћању пословним лидерима представио низ мера за бржи опоравак и смањење хроничне незапослености. За разлику од Француза, премијер Србије Александар Вучић и његови министри се и даље праве Енглези.

Овде нико не размишља о ванредном економском стању. Додуше, нема се ни времена за то. Има пречих послова, јер је пала одлука да се иде на ванредне парламентарне изборе. Искрено, ако баш нешто већ мора да буде ванредно, а нико од званичника не мисли да је зрело за ванредно економско стање, онда боље и ванредни избори, него право ванредно стање. Мада има и оних који мисле да је Србија већ две и по деценије, са мањим прекидима, у својеврсном ванредном стању. Па онда није било ни потребе за некаквим ванредним економским стањем.

Српски премијер и чланови његовог кабинета очито не мисле да је наша земља суочена са бар делом проблема који оптерећују посрнулу економију Француске, у којој је, ако неко не зна, ванредно стање уведено због стопе незапослености нешто веће од 10 одсто и уз бруто домаћи производ од тричавих 42.500 долара по становнику! Хм, па зар у Србији званична стопа незапослености није 16,7 одсто, а БДП по глави тек нешто већи од 5.000 долара? И ко је ту онда у горој позицији? 

Ах, да, заборавих да је то код нас сасвим редовно стање. Ма какви редовно, то је супер стање, јер је 2012. стопа незапослености била чак 23,9 одсто, а БДП по становнику за 270 евра мањи него сада. Мада је тешко објаснити како је коалиција напредњака и социјалиста успела да за четири године смањи стопу незапослености за чак 7,2 процентна поена, а да у исто време БДП повећа за килавих 0,6 одсто. Нешто ту једноставно не штима. Или је одговор, ипак, логичан – они који су у међувремену партијски запослени ионако ништа не раде. 

Елем, док се Оланд мучи како да земљу извуче из стагнације, Вучић је пред светским моћницима у Давосу Србију упоредио са „балканским тигром“. Мени, по реалним показатељима, више личи на Шкрбамацу, јер је, нажалост, ретко која земља у Европи протеклих неколико година имала ниже стопе раста од Србије. 

Све ће се то, међутим, брзо променити. Што се датум избора буде више ближио, БДП и плате ће бити све већи, а незапосленост, цене и курс евра ће падати све ниже. Бар до затварања биралишта. А онда све из почетка. Свом снагом у реформе.

И власт и опозиција страхују да ће предстојећа кампања бити једна од најпрљавијих до сада. Ето, као ретко кад, слажем се и са једнима и са другима. А ко је крив за то? Напредњаци тврде да опозиција не бира средства, а њихови политички противници су, изгледа, спремни да и на полиграфу потврде да атмосферу загађује власт. 

Зар вам то не личи на онај виц у коме психолог пацијенту покаже нацртано дрво, а овај каже да на слици види - голу жену. И на другој слици, на којој је била нацртана кућа, пацијент је видео – голу жену. Исто је видео и на трећој слици, на којој је била мртва природа.
„Боже, па ти си сексуални манијак, свуда видиш голе жене“, узвикну психолог.

„Ја? Па ко црта голе жене, манијаче, ти или ја“, узврати пацијент и љутит излете из ординације.

И шта мислите, у шта ће се претворити расправа између власти и опозиције о томе ко заправо „црта голе жене“ по Србији? С друге стране, власт се дефинитивно обрукала када у суботу навече није дозволила младим математичарима, са седам освојених медаља на Олимпијадама знања, да се придруже на балкону Скупштине града златним ватерполистима. А било је и те како разлога да се нађу на истом месту. Толико злата има још само у девизним резервама Народне банке, а и једни и други су успели иако се према њима држава маћехински односила. А можда се у таквом односу и крије тајна њиховог успеха. 

На крају, немушто образложење да је математичарима гостопримство на чувеном скупштинском балкону отказано због њихове безбедности и има смисла. И боље им је да се држе што даље од политичара. А у НИН-у ће за њих увек бити места, као што је у овом броју било за једног од најбољих међу њима, Алексу Константинова. 

Милан Ћулибрк, НИН