Са друге стране, неки учесници спрског политичког живота намерно су бирали Видовдан за своје акције. Рачунали су да ће симболика овог празника њииховом деловању прибавити додатни ефекат у јавности. Такво је било проглашење Видовданског устава '21. године, и окупљање СПО '92. Историчари процењују да су "актери тих догађаја, везујући своје активности за Видовдан, намеравали да дају посебну тежину свом актуелном политичком чину..."

Симболичког значаја овог датума био је свестан и Слободан Милошевић кад је одлучио да иде на Газиместан, али и Франц Фердинанд, чија је посета Сарајеву требало да има своју кулминацију баш тог дана. Због Видовдана је и Принцип на саслушању изјавио да је Фердинанд тиме увредио Србе...

СПЦ овај дан слави као празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика, а Србија као државни празник од 1889. године, и 500. годишњице Косовске битке, Видовдан је као национални празник опстао све до доласка комуниста на власт.

Данас је то државни празник који се слави радно.

Сећање на Косовску битку оживело је тек у 19 веку, на таласу пробуђених националних осећања која су последица ослобођења и стварања самосталне државе. Честа је замерка да се "култом Видовдана велича изгубљена битка", али Срби ту нису изузетак.

И многи други народи се трајно сећају својих битака које су завршене поразом - рецимо Американци величају бирку код Аламоа и погибију Дејвида Крокета...

Неки српски видовдани 

КОСОВСКИ БОЈ (1389): Кључна у паду српског царства, битка је имала и велики одјек у тадашњој Европи, уплашеној од турског надирања.

ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881): Кнез Милан се од Русије окренуо Бечу и обуставио помоћ Србима у БиХ и Рашкој области (Санџаку), а Беч му обећао проглашење за краља.

САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ(1914): Гаврило Принцип убио надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Франц Фердинад био је престролонаследник Аустро-Угарске која је окупирала БиХ. 

ВЕРСАЈСКИ МИРОВНИ УГОВОР (1919): Мировним уговором завршен је И светски рат и створене нове државе у Европи, између осталих и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ (1921): Краљевине СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом са династијом Карђорђевић. Овим су ударени темељи будуће Југославије.

РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА (1948): СССР и сателити прогласили блокаду Југославије, која се затим окренула Западу. Они који су се тада изјаснили за Стаљина, заточени су на Голом отоку.

МИЛОШЕВИЋ НА ГАЗИМЕСТАНУ (1989): Пред око милион људи Милошевић одржао говор којим се устоличио као национални лидер. Повео је Србе у ратове које су изгубили.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ (1990): Сабор Хрватске усвојио амандмане на Устав Хрватске, чиме су Срби престали да буду конститутивни народ ове републике.

САБОР ОПОЗИЦИЈЕ (1992): Највећи протести против Милошевића у организацији ДЕПОС. Почетак таласа догађаја који ће довести до 5. октобра.

ИЗРУЧЕЊЕ ХАГУ (2001): Под притиском западних дипломата Ђинђићева влада је Хагу изручила Милошевића, чиме је овај постао први шеф државе у историји који је изведен пред међународни суд за ратне злочине.

ПРИКЉУЧЕЊЕ ЕУ (2013): Пошто је у Бриселу потписала споразум са Приштином којим је започет процес признавања Косова, европски лидери на састанку у Бриселу одлучили да преговори са Србијом о приступању ЕУ почну најкасније у јануару 2014. 

СРБИЈА ДОБИЈА ПРВУ ГЕЈ ПРЕМИЈЕРКУ? (2017): Посланици Скупштине Србије гласаће о поверењу новој Влади на чијем челу ће се налазити Ана Брнабић, прва геј премијерка.

М. Петровић, Курир