Дешавања

Широм Србије данас, на Богојављање, одржано је традиционално пливање за Часни крст.

У Чачку је пливање за Часни крст организовано на реци Западна Морава, а од готово 200 учесника први је до крста допливао Лазар Филиповић. Поред грађана Чачка, у овогодишњем пливању учествовали су и припадници 98. ваздухопловне бригаде са аеродрома „Морава” у Лађевцима.

A неки да не раде ништа

Почетак године нас, хтјели то или не, увијек суочи са истим питањем: шта смо то добро учинили у протеклих дванаест мјесеци, а шта смо пропустили да урадимо. Та потреба за сумирањем нарочито долази до изражаја на друштвеним мрежама, гдје се дијеле пажљиво одабрани тренуци среће који треба да представе савршеним наше несавршене животе.

Рекапитулације, ипак, саме по себи нису лоше. У монашкој традицији, на примјер, монах свако јутро свом духовнику исповиједа претходни дан, с циљем сопственог напретка и духовног побољшања. Подразумијева се, наравно, да та исповијест мора бити искрена и истинита.

Али та пракса не мора бити резервисана само за монахе.

Одсуство људскости се сваком на крају обије о главу

Важно је да се, бар с времена на вријеме, свако од нас искрено загледа у себе, да се суочи са оним што се крије испод мање или више углађене спољашњости, оним што остане када са себе згулимо маске и престанемо да се претварамо.

Ко си ти уистину, човјече, када останеш сам са собом? Шта се у том другима невидљивом дијелу твога бића заиста крије?

Има ли у њему људскости и оне елементарне честитости која види и ђелује даље од личне користи и интереса? Огољавање сопствене душе боли, до кости, до саме сржи бића, али је пријеко потребно као почетак оздрављења. Јер духовна умртвљеност, одсуство људскости, одговорности и осјећаја за другога управо су оно што се, на крају, прво теби обије о главу.

Канађани се плаше да би њихова земља могла да постане следећа мета америчког председника Доналда Трампа, после Венецуеле и Гренланда, преноси 'Блумберг'.

У 2025. години Трамп је одлазећег канадског премијера Џастина Трудеауа назвао “гувернером велике државе Канаде” током контроверзи око могућих америчких тарифа на канадску робу. Касније је тврдио да би Канада могла да избегне трговинске тарифе и добије војну заштиту уколико се прикључи Сједињеним Државама.

4,5 милиона!

Обилне снежне падавине изазвале су велике проблеме широм Србије, а у неким местима проглашена је ванредна ситуација. То, ипак, није спречило градску власт у Чачку да организује прославу дочека Српке Нове године и да 8. јануара, кад је цела Србија била у колапсу а велики број грађана без струје и воде, склопи уговор вредан 4.500.000 динара или око 40.000 евра и то за концерт Ане Бекуте.

Стопа незапослености у Канади скочила је на 6,8 посто у децембру 2025. године, јер су трговински рат и америчке царине наставили утицати на тржиште рада. Канадски завод за статистику је у петак објавио резултате анкете о радној снази за децембар, која је показала да је у том месецу нето додато 8.200 радних места.

„Уместо да сигнализирају назадовање, скромни раст запослености и растућа стопа незапослености у децембру појачавају наш став да је опоравак канадског тржишта рада у току, али ће вероватно бити неуједначен, а слабљење ће се с временом апсорбовати само постепено“, рекла је Claire Fan, виша економиса у Royal Bank of Canadа, у писаном известају.

„Већина нових учесника на тржишту рада није била апсорбована новим запошљавањем, па је зато допринела расту стопе незапослености.“

Децембарски извештај показао је да је стопа незапослености порасла за 0,3% у односу на новембарских 6,5%, а уследила је после три месеца раста броја радних места.

Агенција наводи да је прошлог месеца 1,6 милиона људи било незапослено, што је пораст од 73.000 у поређењу са новембром 2025. године. Истовремено, проценат становништва старости 15 и више година који је био запослен у децембру остао је непромењен на 60,9%.

„Канадско тржиште рада завршило је 2025. годину на блажој ноти, са стабилном запосленошћу и благо растућом стопом незапослености“, рекао је Брендон Бернард, виши економиста у компанији Indeed, у писаном известају.

„С обзиром на волатилност анкете о радној снази, спорији месец после овог недавног снажног раста није се чинио неочекиваним. Основни тренд је вероватно негде између.“

У децембру је највише радних места придодано у здравству и социјалној помоћи, а следе, како агенција каже, “остале услуге”, које укључују личне услуге и услуге поправке.

У сусрет Божићу, празнику рођења и обнове, природно је да се запитамо какву Србију желимо да оставимо својој деци? Какву земљу желимо једни другима, комшији, колеги или младом пару који размишља да ли да оде или остане? Божић нас подсећа да се највеће промене не рађају из силе, већ из смисла; не из буке, него из мира; не из подела, него из заједништва.

Србија данас није сиромашна земља по таленту, памети и енергији. Напротив. Сиромашна је по поверењу - у правила, институције, у то да труд има смисла и да се поштен рад исплати. Када се поверење изгуби, све постаје теже, и привреда, и породица, и држава. Без поверења нема ни улагања нити дугорочног планирања. Људи живе „од данас до сутра“, доносе краткорочне одлуке и одлажу велике животне планове.

Верујем да Србији није потребна још једна велика подела, нити још једна „коначна победа“ једних над другима. Потребна јој је равнотежа. Потребан јој је оквир изнад дневне политике који подсећа да ниједна институција није изнад закона, ниједна функција изнад Устава, ниједан човек изнад одговорности. Тај оквир, у модерним европским демократијама, често представља Круна у уставној, парламентарној монархији.

Канада је најавила неколико ажурирања имиграцијског система која би требала дa ступе на снагу у новој години.

Влада премијера Marka Carney-ја најавила је мере којима ће се додатно пооштрити имиграцијска политика у покушају да се број привремено насељених становника у земљи доведе на “одрживи ниво”. Канада ће 2026. године доживети промене у имиграцији, укључујући мере које ће утицати на међународне студенте и одређене особе које се надају да ће добити канадско држављанство.

Штета од 10 милијарди евра за 25 година

Србија је услед климатских екстрема од 2001. до 2024. године претрпела штете у износу од преко 10 милијарди евра. Ако се томе дода суша у 2025. години, износ штете током последњих 25 година је најмање 12 милијарди евра. Према овогодишњем извештају о национално утврђеним доприносима који је Министарство заштите животне средине поднело Уједињеним нацијама, Србија је услед климатских екстрема од 2001. до 2024. године претрпела штете у износу од преко 10 милијарди евра.

Ако би се том броју додале и прелиминарне процене о штетама услед суше у 2025. години, износ штете током последњих 25 година попео би се на најмање 12 милијарди евра - у просеку скоро пола милијарде евра годишње, пише Урош Давидовић за портал 'Клима 101'.

Сваке године, како се приближава Божић, љубитељи гироса и пешчаних плажа Халкидикија покрећу исто питање: зашто Грци, иако су православци, Христово рођење славе 25. децембра, док се у Србији Божић обележава 7. јануара? Да ли су Грци напустили православље, да ли су прешли на римокатолички календар или је у питању нешто сасвим друго? Одговор води право до Милутина Миланковића, једног од највећих умова које је Србија икада имала.

Грци Божић славе 25. децембра захваљујући реформисаном Јулијанском календару, који је 1923. године израдио управо Миланковић, српски математичар, астроном, геофизичар и климатолог светског гласа. Тај календар је у грчким теолошким круговима и данас познат као „српски календар“, а сматра се најтачнијим календаром који је човечанство икада имало.

Прича о календарима сеже дубоко у историју: најпре је настао стари Јулијански календар, уведен у време Јулија Цезара, 46. године пре нове ере. По њему Српска и Руска православна црква и данас рачунају црквене празнике, па се Божић слави 7. јануара.

Затим је у 16. веку уведен Грегоријански календар, назван по папи Гргуру 13, који користи римокатолички свет и већина држава, па се Божић обележава 25. децембра.