Али задржимо се ипак на званичној процени штета од преко 10 милијарди евра. Шта нам тачно говори ова бројка, и како би требало да се односимо према њој? Како би држава требало да реагује? До одговора на ова питања најбоље је доћи пажљивом дисекцијом самог броја.

По нашу економију су најштетније суше

Одмах треба истаћи да се иза ове „десетке“ крију штетни утицаји различитих климатских екстрема.

Око 70% процењене штете настало је услед суша које су погађале Србију у 2003, 2007, 2012, 2017, 2021, 2022. и 2024. години - у просеку скоро сваке треће године. Два најштетнија појединачна догађаја, која су одговорна за трећину укупне штете, односе се на сушу из 2012. године (17% укупне штете) и мајске поплаве из 2014. године (16% укупне штете).

Поред суша и полава, као узрочници штета појављују се и олује, бујичне полаве, шумски пожари, снежна невремена и слично.

Друга важна чињеница односи се на реч „најмање“ у изразу „најмање 10 милијарди евра“.

Наиме, процењени број садржи само две врсте финансијских штета: процене смањења вредности постојеће имовине и процене неостварених пољопривредних вредности. Прва група финансијских штета односи се на оштећења или уништења зграда, возила, инфраструктуре и слично; дакле, на директне утицаје које свако може да види својим очима.

Другу групу финансијских штета чине пољопривредне вредности које услед дејства неког климатског екстрема никада нису створене. Те штете процењују се као разлика вредности планиране и остварене пољопривредне производње.

Велики број других индиректних економских штета, као негативних утицаја климатских екстрема на ланчану производњу, на функционисање саобраћаја, на снабдевање водом и електричном енергијом или на ментално и физичко здравље људи, не доприносе овој процењеној штети.

Такође, услед сложености процеса прикупљања и процењивања, бројне финансијске штете прођу „испод радара“. Из поменутих разлога, синтагма којом се исказује штета ове врсте увек садржи реч „преко“, „више од“, „најмање“ или „барем“.

Дакле, десет милијарди евра не представља тачну вредност штете, већ најмању процењену штету.

Климатска штета чинила је и до 1-5% БДП-а Србије

Стварна вредност штете, која укључује индиректне економске штете и нерегистроване финансијске штете, увек је већа од процењене, а у зависности од метода процене, разлика може превазићи и 100%.

ДесИнвентар, референта база података о штетама од елементарних непогода у Србији, која би требало да представља својеврсно национално благо, поред тога што нема унете нерегистроване штете, садржи и недопустиво велики број очигледно потцењених штета.

Укратко, могуће је да је збир стварних штета у Србији од почетка 21. века и преко 20 милијарди евра, мада разлика између званичне и стварне бројке вероватно није баш толико велика.

Поређењем годишњих штета са вредношћу БДП, може се добити мера релативног значаја штета у односу на тренутну економску снагу државе.

Да ли треба да поредимо штету са БДП?

Иако је оваква мера упитна, будући да се њом пореди збир негативних економских токова и смањења економских залиха са позитивним економским токовима (што су, у извесном смислу, бабе и жабе), имајући у виду да у нашој „десетки“ доминирају пољопривредне штете које представљају економске токове, она је у највећој мери задовољавајућ показатељ релативног утицаја климатских екстрема.

Од 24 испитиване године, у девет година однос годишњег збира штета према БДП био је већи од 1%. Највећи односи били су 2012. и 2014. године: штете су ових година износиле 5,36% односно 5,21% БДП-а Србије.

Ово су изузетно значајне бројке, нарочито ако се има у виду да је највећи део тог процента заправо директно изгубљена додата вредност, док један део представља губитак капитала.

Међу девет посебно неславних година налазе се и четири од последњих пет година: 2020, 2021, 2022. и 2024. година, када је однос штета и БДП био редом 1,02, 1,77, 2,25 и 2,12%. Занимљиво је да се на тој листи налазе само две године пре 2012: 2003. и 2007. година. Иако се намеће закључак да је релативан утицај штета порастао током последњих година, ипак треба уважити чињеницу да су подаци о штетама непотпуни и тај закључак узети са резервом.

Међутим, извесно је да је због климатских промена дошло до повећања интензитета и учесталости највећег броја климатских екстрема. Ако и нема снажних доказа о порасту релативног значаја штета у години, свакако постоје бројни докази који сведоче о порасту интензитета и учесталости самих штета.

Другим речима, до штета би долазило и у свету у ком не би постојале климатске промене, али је готово извесно да би оне биле мање и ређе него што јесу.

Да ли је штета од преко 10 милијарди евра нешто што треба да нас забрине?

Нажалост, одговор на последње питање је потврдан.

Штете од климатских екстрема зависе од два чиниоца: од геофизичке и од друштвене стварности. За Србију, оба чиниоца су неповољна.

Са једне стране, на основу климатских индикатора, знамо да се налазимо у области изражених климатских промена; са друге стране, према друштвено-привредним показатељима, нисмо спремни за оно што нас очекује. Као грађанима најрањивије и једне од најмање спремних европских земља у контексту климатских промена, бројка од 10 милијарди евра штете за четврт века би требало да нам буде позив за буђење, и то у првом реду доносиоцима одлука.

За почетак, неопходно је да се побољша управљање базом ДесИнвентар. То је активност која не изискује никаква додатна улагања, а донела би велику вредност. Изузетно је важно располагати квалитетним подацима о утицајима климатских екстрема. Оно што је мерење емисија гасова са ефектом стаклене баште у политикама ублажавања, то је бележење штета у политикама прилагођавања.

У оба случаја, у питању су мере помоћу којих се прати успешност примене различитих климатских политика.

Истовремено, треба што пре отпочети са спровођењем свих активности предвиђених Програмом прилагођавања на измењене климатске услове.

Имајући у виду да је прилагођавање на климатске промене у највећој мери јавно добро, а да је обезбеђивање јавних добара по дефиницији оптерећено ризиком од корупције, политике прилагођавања је потребно спроводити на транспарентан, ефикасан и ефективан начин.

Предуслов за то је демократско и међународно-интегрисано друштво засновано на владавини права, у којој се образовање, просвећеност и наука високо вреднују. Образовање и просвећеност важни су како би људи разумели и на исправан начин тумачили значај климатских промена, док је наука неопходна како би се друштво усмеравало у правцу примене исправних климатских политика.

Време, Урош Давидовић (Клима 101) Фото: AP Photo/Luca BrunoIlustracija