Миланковићев календар

Најмлађи међу њима је Миланковићев реформисани Јулијански календар, који се за непокретне празнике, као што је Божић, данас потпуно поклапа са Грегоријанским.

Повод за реформу календара био је веома практичан. У новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, двадесетих година прошлог века, празници су се славили „дупло“ - католици по Грегоријанском, православци по Јулијанском календару. То је значило и велики број нерадних дана, нарочито око Нове године и Вакрса, што је озбиљно оптерећивало привреду.

Чак је и краљ Александар Карађорђевић тражио да се размотри могућност уједначавања празника, али политички и верски компромис није било лако постићи.

У том тренутку на сцену ступа Милутин Миланковић, који је на захтев Васељенског патријарха радио на изради новог, прецизнијег Јулијанског календара. Он је научним прорачунима показао да стари Јулијански календар касни један дан на сваких 128 година, док његов реформисани календар греши свега један дан на чак 28.800 година, што га чини знатно прецизнијим и од Грегоријанског, који греши један дан на око 3.280 година.

Миланковић је свој календар представио на Свеправославном сабору 1923. године у Цариграду. Тада су га одмах прихватиле Грчка, Бугарска, Румунска, Александријска, Цариградска и Антиохијска патријаршија, а касније и Кипарска, Пољска и још неке православне цркве. Са друге стране, реформу су одбиле Српска, Руска, Јерусалимска и Грузијска црква, као и грчки „старокалендарци”.

Наука не трпи корекције

Српска православна црква је, после дуге и бурне расправе, тесном већином одлучила да не прихвати Миланковићев календар. Званично образложење односило се на померање датума постова, посебно скраћење Петровданског поста, а у позадини је био и политички сукоб између Цркве и краља Александра.

Када је од Миланковића затражено да направи компромисна решења и прилагоди календар већ одштампаним црквеним календарима, он је то одбио, поручивши да „наука не трпи политичке корекције”.

Тако је проблем остао нерешен.

У Србији је задржан стари Јулијански, док су Грци прешли на Миланковићев реформисани календар, па данас Божић славе 25. децембра, али не по римокатоличком Грегоријанском, већ по православном, реформисаном Јулијанском календару.

Баш ту лежи честа заблуда: Грци, Румуни, Бугари и други православни народи који славе Божић у децембру нису прешли на католички календар, већ користе Миланковићев, који се за сада поклапа са Грегоријанским. Разлика ће постати видљива тек у далекој будућности, због различитих правила о преступним годинама.

Разлика од 13 дана

Занимљиво је да се по старом Јулијанском календару, Божић слави 25. децембра, али да тај датум данас пада 7. јануара по општеприхваћеном грађанском, Грегоријанском рачунању времена, који се од старог календара разликује за 13 дана.

У Јулијанском календару свака четврта година има 366 дана, па просечна година траје 365,25 дана. Међутим, стварна „тропска година” траје око 365,2422 дана. Та мала разлика од око 11 минута годишње делује безначајно, али се временом нагомилава. Због тог „вишка”, јулијански календар је полако почео да касни у односу на Сунчев циклус, отприлике један дан сваких 128 година.

До 16. века тако се накупило око десет дана разлике.

Зато је папа Гргур Тринаести 1582. године из календара избацио 10 дана. Уведено је и прецизније правило за преступне године: године које су дељиве са 100 нису преступне, осим ако су дељиве са 400. Тако су, на пример, 1700, 1800. и 1900. биле преступне у јулијанском, али не и у грегоријанском календару.

Због тих разлика, од 1700. разлика између две календара је порасла на 11 дана, од 1800. на 12 дана, од 1900. на 13 дана, колико износи и данас, а после 2100. године биће 14 дана.

Ипак, и поред различитих датума Божића, православци у Србији и Грчкој Вакрс најчешће славе истог дана. Разлог је што се Васкрс не одређује према соларним календарима, већ према лунарном принципу: слави се прве недеље после пуног Месеца који наступи после пролећне равнодневице.

Зато се дешава да се датуми Вакрса у источној и западној цркви понекад поклопе, а понекад разликују, без обзира на то који се календар користи за непокретне празнике. То покреће ново питање о дужини живота Исуса Христа, с обзиром да се обележавају различити датуми његовог рођења, као и смрти и Васкрснућа.

Политика, Драгана Шубаревић

Зашто Срби никада неће славити Божић на данашњи дан или Зашто никада неће прихватити грегоријански или Миланковићев („реформисани јулијански”) календар