Несвакидашњи усеци Росомачких лонаца, вијугави меандри Увца, мистичне статуе у Ђавољој вароши... Осим ових лепота, Србија крије још чуда природе која вреди видети макар једном у животу.
Крупајско врело. Већ пут до њега носи бајковиту атмосферу, јер пролазите поред старе воденице, уским путељком, поред базена с рибицама и водопада… Врело је окружено шумским растињем и пузавицама које се спуштају све до ледене, тиркизне воде. Према причама ронилаца, испод површине крије читав лавиринт подземних канала, који, по легенди, воде до пећине са скривеним благом, а чува му је Тартор, водени дух.
У кањону реке Вратне у североисточној Србији постоје три велике прерасти - природни камени мостови, који важе за највише у целој Европи. Прерасти су се формирали урушавањем пећина и врло су ретки, у Србији их има укупно 10 од којих се три налазе изнад Вратне. Носе називе Мала, Велика и Сува капија.
Вражји камен налази се на крајњем југоистоку Србије, код границе, као природни феномен настао ерозијом стена са десетак високих камених купа. По легенди, ђаволи су покушавали да споје обале реке Пчиње како би преокренули њен ток и нашли су огромну стену, али кад су стигли до села Клиновац, зачули су се први петлови. Уплашени да људи не открију њихове намере, бацили су поред реке стену коју данас знамо као Вражји камен.
Водопад Прскало се налази на обронцима Кучаја, као најнеобичнија природна скулптура тог краја. Прскало буквално изгледа као велика камена скулптура, настала наслагама наталоженим вековим од воде која тече уским каналом по самом врху и прави пад са најистуреније ивице. Висина водопада је 15 метара, а занимљива је чињеница да је сиромашан водом, чак и у пролеће, али ипак никада не пресушује.
Једна од највећих атракција у ужичком крају на западу Србије свакако је Стопића пећина, која се налази на левој обали реке Приштавице и, са својим бигреним кадама из којих се вода каскадно прелива, једна је од најлепших пећина у Србији. Кроз њу и данас протиче Трнавски поток, а стаза води до подземног водопада названог “Извор живота”, високог око 10 метара.
Тиса једном годишње “процвета”, кад се над њеном површином разлети тиски цвет, водени инсект који живи у муљу на дну реке и само на један дан у години излети како би продужио своју врсту, а након оплодње и полагања јаја умире. Занимљиво је да се овај феномен јавља само у Тиси и у кинеској реци Јангцекјанг.
Росомачки лонци зову кањон Росомаче, скривен у нетакнутој природи Старе планине. Наиме, река Росомача прави необичан кањон слојевитих ивица, у којем се налази више проширења са вировима која подсећају на котлове или лонце, а у том судару воде и камена настаје призор који авантуристе оставља без даха.
Ана Калаба, Нова.рс
Ауторска права Радио Оаза 2026