Дешавања

Реч „праскозорје” изабрана је за најлепшу српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду организовало у оквиру манифестације „Март, месец српског језика”.

Права мањина у Србији!

Са великом пажњом пратим полемику која се на овим страницама одвија између арогантног докторанда Томе Тасовца и професора србиста Ковачевића, Танасића, Петровића итд. Мислим да ова полемика далеко превазилази ниво како се сада популарно каже „струке” и врло лепо указује на правац у којем ће они који држе стварну политичку, економску и културну моћ у Србији водити надаље ову земљу. Тасовац је апсолутно у праву да је у питању политика и политичка одлука, иако то не би смело да буде случај.

Јављам се због једног предлога који ми се већ дуго времена намеће као једини начин да сачувам за своју децу, себе и остатке свог народа некаква права у овој држави која је све мање српска. Наиме поучен искуством онога што се већ дуго дешава у Црној Гори, мислим да је за нас једина нада да се као и тамо поделимо. Комунисти, па Ђукановићеви неокомунисти или еврокомунисти тамо су идентитетским инжењерингом од некадашњих Срба почели да праве један нови народ који сада зову Црногорцима, који пишу латиницом, хрватским гајевицом са два додатна слова. Они православни становници те државе који нису хтели да прихвате тај нови идентитет себе зову Србима као што су то чинили и њихови преци. На попису су данас то два одвојена народа који граде сопствене идентитете и то је велика ствар за српски народ јер је основна идеја окупатора и комуниста да тамо српског народа уопште више не буде.

Кореографија навијача Црвене звезде на полувремену утакмице против Глазгов Ренџерса изазвала је велику пажњу широм Европе и света, што на друштвеним мрежама што у медијима.

"Делије" су развиле транспарент са именима држава у којима су САД започеле ратове од II светског рата па до данас, испод чега је стајао цитат из чувене песме "Битлса" - "Све што говоримо је дајте шансу миру". Цео стадион је упалио телефоне и снимао поруку са Севера, на којој су била набројана имена држава и година рата: Југославија (1999), Судан (1998), Кореја (1950), Авганистан (2001)... 

Пре тачно 18 година на Косову и Метохији почело је дводневно насиље Албанаца над Србима. У нередима, названим "мартовски погром", убијено је најмање 19 особа, а повређено је око хиљаду. Протерано је око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката. Иако истрага никада није стигла до организатора, из међународних мисија већ годинама нема ни гласа о евентуалним новим детаљима.

У Храму Пренос моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Рељеву, код Сарајева, данас је служен помен поводом обележавања 26 година од егзодуса сарајевских Срба. Помен су служили старешина овог храма протонамесник Душко Лаловић и јереј Немања Лазић, главни војни свештеник Српске православне цркве у Оружаним снагама БиХ.

На слици Срби ископавају своје мртве пре егзодуса из Сарајева 

Међународни тим научника дошао је до закључка да је астероид који је пре 66 милиона година побио готово све диносаурусе у Земљу ударио у пролеће.

Удар астероида који је направио кратер пречника више од 180 километара код места Чиксулуб на Јукатану, који је прекинуоо владавину диносауруса, једна је од највећих катастрофа у историји Земље, а научници су сада утврдили доба године када се одиграо овај катастрофални догађај.

Нови докази сугеришу да је астероид ударио када је на северној хемисфери било пролеће, а на јужној јесен - и изгледа да је баш због тога утицао на то колико су се различите животињске врсте брзо опоравиле.

Око 76 одсто врста је нестало јер нису успеле да се изборе са разорним климатским променама које су се догодиле након удара астероида пре 66 милиона година. Они који су успели да преживе, као што су бројне врсте птеросауруса, крокодила и корњача, можда су имали среће баш због тога.

Одлука водећих међународних спортских институција, са МОК-ом на челу, да изостави руске спортисте из свих такмичења, враћа нас у време када су наши спортисти испаштали због санкција УН 1992.

Имао сам кнедлу у грлу кад сам морао да саопштим играчима да нам је забрањено да играмо на Олимпијским играма у Барселони 1992, због санкција Савета безбедности Уједињених нација. Неки од њих су плакали. Мени и данас дрхти глас док причам о том тренутку када су погажени олимпијски, Де Кубертенови принципи да политика не треба да се меша у спорт.

Ова изјава некадашњег кошаркашког селектора Југославије Душана Ивковића (1943-2021), дата пре три године, сведочи о времену у којем су политичке одлуке угасиле неке од најлепших снова југословенских спортиста. Од пролећа 1992. до пролећа 1995. перјанице српског спорта су, на правди Бога, прогнане са међународне сцене. На мала врата до Барселоне се пробила шачица њих у појединачним спортовима, без обележја своје земље, али жигосани тако снажно да их сви гледају са подозрењем. И са чудним именом које им је смислио тадашњи британски премијер Џон Мејџор - независни олимпијски учесници!

Док се водио грађански рат у Југославији, Словенија и Хрватска су по хитном поступку примане у међународне спортске институције, а спортистима СР Југославије (Србија и Црна Гора) затварана су сва врата.

Од почетка године документа немачког Министарства спољних послова о процесу признавања независности Словеније и Хрватске 1991. доступна су јавности. Да ли она потврђују тезу о кривици Немачке за распад Југославије, пише Дојче веле.

Да ли је Немачка крива за избијање најгорих ратова у Европи до данас од 1945. године? Сноси ли немачка политика одговорност за распад једне државе, за вишегодишње крвопролиће с бројним покољима, за више од 120.000 мртвих и стотине хиљада протераних и избеглица? Када би они који оптужују били у праву, то би значило да је Савезна Република Немачка агресивна разбојничка држава која безобзирно започиње ратове, преноси Дојче веле.

Срби на Косову и Метохији - где могу и где је безбедно - изашли су на православна гробља на Задушнице. Гробља у градовима су пред зимске задушнице делимично очишћена, чиме су трагови оштећених и порушених споменика - постали видљивији. Послератне власти на Косову показале су велику небригу према прасвославним гробљима. Осим што су запуштена, мало је гробаља која нису оскрнављена.