Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Одлука водећих међународних спортских институција, са МОК-ом на челу, да изостави руске спортисте из свих такмичења, враћа нас у време када су наши спортисти испаштали због санкција УН 1992.

Имао сам кнедлу у грлу кад сам морао да саопштим играчима да нам је забрањено да играмо на Олимпијским играма у Барселони 1992, због санкција Савета безбедности Уједињених нација. Неки од њих су плакали. Мени и данас дрхти глас док причам о том тренутку када су погажени олимпијски, Де Кубертенови принципи да политика не треба да се меша у спорт.

Ова изјава некадашњег кошаркашког селектора Југославије Душана Ивковића (1943-2021), дата пре три године, сведочи о времену у којем су политичке одлуке угасиле неке од најлепших снова југословенских спортиста. Од пролећа 1992. до пролећа 1995. перјанице српског спорта су, на правди Бога, прогнане са међународне сцене. На мала врата до Барселоне се пробила шачица њих у појединачним спортовима, без обележја своје земље, али жигосани тако снажно да их сви гледају са подозрењем. И са чудним именом које им је смислио тадашњи британски премијер Џон Мејџор - независни олимпијски учесници!

Док се водио грађански рат у Југославији, Словенија и Хрватска су по хитном поступку примане у међународне спортске институције, а спортистима СР Југославије (Србија и Црна Гора) затварана су сва врата.

Спортисти су платили високу цену због тога што политика Слободана Милошевића није била по вољи Запада. Многи страни медији и данас, кад се баве Играма у Барселони 1992, подсећају на дуго чекани кошаркашки „трилер” који се није одиграо, а требало је да буде спектакл за сва времена: Тим снова САД (Џордан, Бирд, Џонсон, Пипен, Робинсон…) против Белог тима снова (Дивац, Ђорђевић, Паспаљ, Даниловић, Бодирога…).

Неки од српских спортиста у најбољим, непоновљивим годинама изгубили су прилику да на највећој смотри спорта изведу тачку за коју су се читав живот спремали. Фудбалери су избачени са Европског првенства 1992, њихово место је заузела репрезентација од које су били бољи у квалификацијама (Данска), која је затим постала европски шампион!

Данас су у њиховој кожи руски спортисти, којима је приписана кривица за оно што се ставља на терет председнику Русије Владимиру Путину.

Међународна фудбалска федерација (Фифа) и Европска фудбалска унија (Уефа) избациле су руску репрезентацију и клубове из својих такмичења. Руски фудбалери неће имати прилику да играју бараж за Светско првенство у Катару (крајем ове године). Женска репрезентација је избачена са Европског првенства у Енглеској, а Спартак из Лиге Европе.

Фифа у први мах није хтела тако драконски да казни руски фудбал, али је такав потез повукла, очигледно, после саопштења Међународног олимпијског комитета (МОК), који је позвао све међународне спортске институције да „заузму одговарајући став према руским спортистима”.

- Да бисмо заштитили интегритет глобалних спортских такмичења и због безбедности свих учесника, извршни одбор МОК-а препоручује свим међународним спортским федерацијама и организаторима спортских догађаја да не позивају или не дозволе учешће спортиста из Русије и Белорусије на међународним такмичењима - каже се, поред осталог, у саопштењу МОК-а.

Уефа ће морати да плати високу цену, због раскида уговора са руском компанијом „Гаспром”, главним спонзором њених највећих такмичења (Лига шампиона и Евро). По уговору из 2012, који је прошле године продужен до краја 2024, Уефа је требало да има око 40 милиона евра годишње.

Некима није довољно то што су руске репрезентације избачене са међународне сцене, већ захтевају од надлежних ауторитета да се казни сваки могући појединац. Врхунац антируске хистерије у спорту је потез члана Управног одбора Тениског савеза Украјине Севе Кевлича, који је, како преноси Ројтерс, тражио да се водећем тенисеру на светској АТП листи Данилу Медведеву забрани учешће на гренд слем турнирима, играчу који је тек засео на тениски врх, преузевши га од најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића. И уместо да Медведев ужива у том, најблиставијем тренутку своје каријере, принуђен је да стрепи за своју каријеру.

- Нека Медведев игра на АТП туру, али гренд слем турнири су под ингеренцијом ИТФ-а. Тако да не можете да будете светски број један ако немате могућност да играте гренд слемове. Он не би требало да игра на Ролан Гаросу, Ју-Ес опену и Вимблдону - каже Кевлич, који, очигледно, никада није сањао спортске снове.

Готово да нема важне спортске институције која није поставила рампу руским спортистима. Међу њима је и ЕКА (Јуролиг комершал асетс) која је у своја два кошаркашка такмичења - Евролига и Еврокуп - суспендовала руске клубове. Уколико се ситуација у Украјини не буде одвијала у повољном смеру, ЕКА ће - како је саопштила - обрисати све резултате руских клубова и направити нови поредак на табели. То би се одразило и на пласмане Црвене звезде (Евролига) и Партизана (Еврокуп).

Поред финансијски најмоћнијих спортова (Формула 1 отказала трку у Русији), исте потезе су повукли и остали спортови: бадминтон, мачевање, теквондо, џудо, коњички спорт…

Политика, Александар Милетић