Дешавања

Наш најбољи тенисер и његова фондација организују добротворну аукцију 12. септембра. Међу гостима Дона Каран, Енди Гарсија, милионери из Америке, топ модели....
Када Новак Ђоковић позове, најпознатија имена Сједињених Америчких Држава спремна су да помогну. Наш најбољи тенисер, у име своје хуманитарне фондације, приредиће добротворну вечеру у Њујорку, непосредно по завршетку Ју-Ес опена, 12. септембра у једном од елитних локала у центру града.
У плану је да се организује аукција, на којој ће бити скупљана средства за децу Србије. Новак се, наиме, определио да свој хуманитарни рад посвети улагању у програме раног образовања и обнову и изградњу вртића.
Међу гостима ће бити велики број угледних званица из света спорта, модне индустије, бизниса, али и више филантропа, познатих по учешћу у добротворном раду.
Први међу њима је Новаков лични пријатељ, Роналд Баркл, амерички пословни магнат, чије богатство се процењује на 3,2 милијарде долара. Место на аукцији заузеће и Енди Гарсија, чувени холивудски глумац, који се прославио улогама у филмовима "Кум 3", "Океанових 11", "Када човек воли жену", "Недодирљиви"....

У оквиру иницијативе „Изградимо већ једном Теслин музеј”, покренуте преко интернета, за само 48 сати прикупљено је више од 500.000 долара који ће бити употребљени за изградњу музеја у Њујорку највећем српском научнику Николи Тесли.
Иницијативу је покренуо један од највећих сајтова који објављује стрипове на интернету Оутмил у име Научног центра Тесла. Идеја је покренута преко највеће интернет платформе за прикупљање новца кроз кампање Индиегого.
Орагнизатори се надају да ће до краја кампање, у наредних шест седмица, успети да прикупе 850.000 долара, колико је потребно за реализацију идеје, пише британски лист Гардијан на сајту.
Тај новац омогућиће обнављање Теслине лабораторије Ворденклајф на Лонг Ајленду у Њујорку, где је научник својевремено планирао да направи кулу из које би бежичним путем била бесплатно дистрибуирана струја целом свету.
За откуп земљишта, на којем ће бити Теслин музеј, укупно је потребно 1,6 милиона долара, а држава Њујорк донираће половину новца.
У кампању за прикупљање новца преко Индиегого сајта до сада се укључило више од 11.500 донатора.

Олимпијски тим Србије освојио је четири медаље на Играма у Лондону, иако је пре почетка највеће смотре светског спорта најављена "жетва" медаља. Додуше, поход на двоцифрен број медаља потенцирали су политичари и спортски радници, док су спортисти вредно радили и вешто избегавали било каква обећања.
Испоставило се да су они најбоље проценили своје и могућности највећих ривала и да је 42. место у укупном пласману реална слика српског спорта.
Деценијама уназад Србија је главне наде полагала у колективне спортове, али очигледно да су се времена променила. Кошаркаши нису ни путовали у Лондон, док су рукометаши, одбојкаши и одбојкашице заједно остварили две победе у 15 утакмица. Добро је да имамо ватерполисте који су се поново издигли изнад проблема и у неизвесној завршници после преокрета дошли до бронзе. И ту се прича о српском колективизму завршава, а на сцену ступају јаки индивидуалци.
Андрија Златић је "упуцао" једну бронзу, а да је неколико дана касније задржао концентрацију и приликом последњег хица, могао је у своје Ужице да се врати са још једном медаљом истог сјаја.
Ипак, све су нас изненадиле стрелкиња Ивана Максимовић и теквондисткиња Милица Мандић, које су своју младалачку дрскост искористиле да без респекта изађу на црту најбољим спортистима у својим дисциплинама. Учинак је познат - сребро за ћерку олимпијског победника из Сеула и злато за девојку која се бави "малим" спортом.

У Србији је наталитет на катастрофално ниском нивоу, и као што показују резултати последњег пописа становништва, сваке године се број становника смањује за преко 40.000 људи. Као што смо раније о томе писали, то значи да ће, са чисто математичке тачке гледишта, целокупна популација државе природним путем нестати већ у догледној будућности, ако се наставе постојећи трендови.
Штавише, иако са једне стране имамо изузетно малу стопу рађања деце, са друге стране имамо и огроман број добровољних убијања нерођене деце.
О чему се ту ради, и како је могуће да масовно постоји нешто, што звучи тако ужасно?
Наиме, ради се о такозваним добровољним прекидима трудноће или абортусима. А неки би то назвали и чедоморствима. Процене стручњака говоре да се у Србији годишње изврши и до 200.000 абортуса, насупрот три пута мање рођених беба. То су незванични подаци, зато што нажалост већина обављених абортуса остане непријављена. Сагласно важећем закону, врло лако је могуће извршити легални прекид трудноће, а за то је довољан само женин захтев. Она то може затражити уколико има најмање 16 година и ако трудноћа није старија од десет недеља. На то се сваке године одлучује и око 7.000 малолетних девојака које похађају основну и средњу школу.

Античке олимпијске игре
Олимпијска религија била је религија Ахајаца који су са севера продрли на просторе Грчке и покорили егејске народе. Богови покорених народа били су женског рода и живели су под земљом (хтонички богови), за разлику од  богова освајача који су били мушког рода и који су пребивали на Олимпу (светлосни богови). Култови посвећени олимпијским боговима постају начин наметања патријалхалног поретка староседеоцима и начин њихове духовне колонизације.
У хеленском свету готово сваки град имао је своја такмичења посвећена богу који је био заштитник града. Најважније игре које су имале панхеленистички карактер биле су: олимпијске игре (одржаване су у Олимпији на Пелопонезу у част Зевса – врховног бога и бога рата); питијске игре (одржаване су у Делфима, где је било чувено пророчиште, у част Аполона Питијског, трајале су три дана а такмичења су била гимнастичка, јахачка, на колима и музичка); истамске игре (одржаване су у Истму на коринтској превлаци у част Посејдона, сваке треће године у априлу, Пиндар истиче гимнастичка и коњаничка такмичења, Платон је био један од победника на играма), и немејске игре (одржаване су у Немеји, покрајини Арголида на Пелопонезу, сваке треће године у јуну).

У Србији годишње скоро 1.500 људи изврши самоубиство, а половина њих је у Војводини, где на сваких 17 сати неко одузме себи живот.
По броју самоубистава Србија заузима 13. место у свету. На 100.000 становника у Србији живот себи одузме 14 људи, док у Војводини то учине 23 особе - пишу "Вечерње новости".
Овакав црни биланс годинама је био најизраженији у Суботици, али су самоубистава последњих година учестали и у Новом Саду. Лист указује и на најновије случајеве у Војводини где су за мање од 24 часа двојица Новосађана, становник Чуруга и један житељ Сремске Каменице, старости од 52 до 85 година, одузели себи живот вешањем.
"Податак о четири самоубиства, од којих су се три догодила за мање од два сата, могу бити пука случајност, али и сигнал да људе све више притиска економска криза", каже психолог Владан Беара.
Социолог Драган Коковић каже да су људи усамљени и да их убија много тога, од егзистенцијалне кризе до поремећеног система вредности. Он истиче да се самоубиставо деси када човеку дође "жути минут", али да за то ирационално стање нема рационалног објашњења.

Град Торонто је затворио ресторан на води Капетан Џон и наложио власнику Џону Летнику да до краја месеца испразни брод и уклони све са њега. Одлуку је потврдила и санитарна инспекција, пошто на броду више нема воде, па није могуће одржавати ни најосновнију хигијену, као прање руку и посуђа.
Џон Летник, који на свом броду Јадран живи од 1983. године, дугује више од пола милиона долара на име пореза, осигурања и осталих дажбина. У више наврата је покушавао да пронађе купца за брод, по цени од два милиона долара, али очигледно је да нико не жели да уложи велике паре, а да при том нема гаранција да се ради о дугорочнијој инвестицији.
Како ствари сада стоје, судбина брода је неизвесна, пошто није сасвим јасно по којим прописима ће се о томе одлучивати. Ипак, највероватније је да ће о трошку града морати да оде у старо гвожђе, уз све мере предострожности због евентуалног присуства штетних материја на њему.
Летник, 73, истиче да му је једина жеља да измири дуговања и заостале плате својим радницима и достојанствено се повуче.
Новине

У мору вести са Косова и Метохије о насиљу над Србима, преносимо једну другачију, која нас је обрадовала!
Која је то реч која може да ослика дечју радост у Великој Хочи и Осојану кад су постављене љуљашке, тобогани, клацкалице?
Поклон српске заједнице из Канаде стигао је у Велику Хочу и Осојане на велики српски празник Видовдан.
Радост, узбуђење, дечија граја и вриска су најлепша захвалност коју можемо да добијемо после још једне успешно завршене акције опремања дечијих игралишта на Косову и Метохији.
Прошле године смо са истом опремом обрадовали малишане у Ораховцу и Брестовику, јуче на Видовдан, радовала су се деца у Великој Хочи и Осојану, а ускоро ће и у Липљану.
Неизмерну захвалност дугујемо великом броју људи који су дечији сан о тобогану претворили у стварност: донаторима, (како појединцима тако и организацијама), Хуманитарном фонду Стара Рашка из Торонта за трансфер новца, Љиљани Каранов из Новог Сада испред Хуманитарне организације Мати Татјана која је и поред многих искушења, са великим стрпљењем, прецизношћу и љубављу спремила неопходну документацију за царину, Драгољубу Каличанину, власнику фирме Калцом из Краљева који је са својом екипом произвео, допремио и монтирао опрему, Јовани Баљошевић из Ораховца која је заједно са децом и колективом школе у Хочи организовала припрему за монтирање опреме.

Акција Новости: Откупимо стан за Богдана Букумирића, који је преживео шиптарски масакр на Бистрици. Због седам прострелних рана, доживотни инвалид. Оцу сам жива рана, протеклог викенда оборио га је мождани удар
На прагу између детињства и младости, пресекли су га рафали. Нечији, лудачки, из шибља, са оне стране Бистрице. Њихове стране. Седам метака. Седам прострелних рана. Један метак му откинуо део лобање. Други - слезину. Трећи блокирао леву страну тела. Четврти... Шести... Седми... Променили му живот, да страхује од сваког наредног јутра. И, тако, свих протеклих девет година.
Ово је прича о оном дечаку из Гораждевца који је преживео масакр на Бистрици, који је, ваљда само богомдан, изборио све своје битке за живот. Тешке. И непреболне.
Богдан Букумирић. Ако је неко, случајно, и заборавио, додајемо: он је симбол страдања српског косметског живља. И најосетљивијег, најтананијег дамара страдања недужне деце.
Данас је младић. Има 23 године. Сан му је да живи као његови вршњаци. План да има породицу, дом... А јава?
- Све мислим да ће ми читав живот протећи у некаквој неизвесности - каже тихо.

Чачак је овог викенда постао центар Европе. Око 4.000 учесника и гостију из укупно 11 земаља такмичи се два дана на најстаријој и најутицајнијој културној манифестацији српске дијаспоре старог континента - 17. Европској смотри српског фолклора дијаспоре.
- Све је апсолутно спремно за драге госте и покушаћемо да оправдамо поверење свесни да је реч о највећој манифестацији наше дијаспоре - каже уметнички директор овогодишње Смотре Слободан Гавриловић и додаје да су сви учесници и гости смештени од Златибора до Врњачке Бање.
На овогодишњој смотри такмичиће се укупно 43 екипе, а програм ће бити одржан у Дому културе у центру града.
На тргу у центру Чачка је већ постављена бина на којој ће се одвијати и ревијални део, али и додела награда најбољима - дар суоснивача и искрених пријатеља ове манифестације - "Вести" које су и медијски покровитељ и спонзор Европске смотре српског фолклора.