"У недавном разговору са једним од најпознатијих српских политичара у Хрватској стекли смо утисак како би се задовољили стављањем двојезичних натписа на улазу у Вуковар, јер су свесни колико су нарасле тензије због овог питања", рекао је "Јутарњем" извор близак хватској влади.
У Влади бране и одлуку министра управе Арсена Баука о томе да би двојезични натписи требало да буду написани ћириличним писмом и екавицом, а не ијекавицом, којом говори већина Срба у Хрватској.
Према Уставном закону о националним мањинама, одлуку о језичној верзији доносе већа националних мањина, а у овом случају Вијеће српске националне мањине из Вуковара одлучило је да то буде екавица.
Занимљиво је, додаје се, како постоје разлике међу већима српске мањине која су регистрована при Министарству управе. Док се, додаје се, већина српских већа са подручја Славоније регистровала су се користећи екавицу, већа са подручја Далмације то су учинила користећи ијекавицу.
Како било, у Министарству управе само су послушали захтев представника српске мањине из Вуковара. Када је реч о могућим међународним последицама сукоба због увођења двојезичности, њих неће бити, тврде у Министарству спољних послова Хрватске.
Чак и када би дошло до краткотрајног одлагања увођења ћирилице, то не би утицало на предстојећи извештај Европске комисије на спремност Хрватске да 1. јула постане чланица ЕУ, сматрају у овдашњим високим дипломатским круговима.
РТРС