Дешавања

Више десетина хиљада Београђана поздравило је вечерас испред Дома Народне скупштине српске спортисте који су на Олимпијским играма у Рију освојили рекордних осам медаља. У спектакуларној атмосфери, мноштво застава и транспарента, прво је дечији хор отпевао химну „Боже правде”, затим су на бину изашли спортисти који нису освојили медаље, а онда и носиоце медаља.

Бронзана атлетичарка Ивана Шпановић била је оправдана одсутна због обавеза у Дијамантској лиги, па су прве велике аплаузе добиле бронзане кошаркашице.

„Вољена Србијо, вољени Београде, народе мој, били сте мојим кошаркашицама и мени мотив у најважнијој победи и једина лековита мисао после најболнијег пораза и мени највећа радост. Највећа победа била је веселити се са вама. Живела Србија”, рекла је селектор кошаркашица Марина Марковић.

Један од најбољих ватерполиста Србије и света Андрија Прлаиновић отворио је душу после освајања златне медаље на Олимпијским играма у Рију.

Прлаиновић је указао на немар који држава има према клубовима, који су основа спорта и репрезентације.

"Није тренутак да се прича о томе, али ви новинари и медији у Србији, крените слободно већ од прексутра. Знате све што треба, не морамо ми спортисти да се замерамо политичарима, министрима, врху државе. Ви добро знате шта је потребно спорту", почео је емотивно излагање Андрија Прлаиновић.

Успех ватерполиста, и уопште српских спортиста на Олимпијским играма није резултат пласног улагања, сматра Прлаиновић.

"Ових осам или девет медаља на ОИ у Рију нису резултат програмског улагања у спорт, неког системског улагања. Знамо да ниједан ватерполо клуб у Србији тренутно не постоји, практично сви водећи клубови су пред стечајем. Немам шта да додам на то. Ви сте они који контролишете шта ће се појављивати у медијима. Уопште није питање медијски третман репрезентације, него спорта. Надам се, тачније уверен сам да ће се то поправити од сада. Ми смо са своје стране урадили све што моћемо", закључио је Прлаиновић.

Побегли сте шупачки 1995, нисте се никад вратили!

Хрватски новинар и писац Борис Дежуловић, познат по бритком перу и бескомпромисној критици, обратио се тамошњој јавности пре неколико месеци, повлачећи паралелу између Атине 1995. и Рија 2016. године.

После победе кошаркаша Србије над комшијама, Дежуловићева колумна је актуелнија него икада. Хиљаде Хрвата поделили су је, током последња 24 часа, на својим профилима после пораза и новог дебакла "коцкастих" на великом такмичењу.

Колумну преносимо у целини:

Овога љета навршило се, наиме, точно двадесет година од оне недјеље кад је репрезентација тадашње Југославије, предвођена Дивцем и Ђорђевићем, у финалу Еуропског кошаркашког првенства у Атени побиједила страшну Сабонисову Литву и попела се на побједничко постоље. 

Кошаркашка репрезентација Србије пласирала се у полуфинале Олимпијских игра у Рију, пошто је у четвртфиналу, савладала Хрватску 86:83 (20:19, 12:19, 34:14, 20:31).

Утакмица старих ривала ни овог пута није могла да прође без ситних чарки и тензија. То је за људе са овим простора помало и очекивано, али за странце баш и не. Доказ за то је статус једног странца коме није било јасно ко је ко јер имају исте боје и играча који се презива исто - Богдановић. Богдан наступа за Србију, Бојан за Хрватску.

Аустралијски спортски коментатор Мон Палуај у статусу је нагласио.

"Србија против Хрватске. Још увек нисам сигуран ко је ко. Обе стране имају исте боје дресова, оба тима имају Богдановића".

Чак пет дана раније него претходне године, човечанство је потрошило годишњи буџет природних ресурса, поручила је међународна истраживачка организација Мрежа за глобални еколошки отисак (Global Footprint Network), која покушава да промени начин на који свет управља природним ресурсима и реагује на климатске промене.

Дан еколошког дуга који је ове године дошао већ 8. августа, означава датум када је људска годишња потрошња природних ресурса прекорачила оно што Земља може обновити у једној години. То се догађа зато што у атмосферу емитујемо више угљен-диоксида него што га наши океани и шуме могу апсорбовати, исцрпљујемо залихе рибе и сечемо шуме брже него што се оне могу обновити и поново израсти. 

Баш је то оно што WWF, Светска организација за природу, која је партнер Глобал футпринт нетворка, настоји да спречи спровођењем пројеката заштите река, шума и мора, као и позивањем грађана да бирају одрживе производе из рибарства.

Бенд „Хаџи продане душе” из Ужица победник је 50. Гитаријаде у Зајечару. Чланови тог „алтер-гараж” рок четверца за себе кажу да су „продали душу ђаволу”, а на сцени Гитаријаде издвојили су се као један од оригиналнијих млађих састава на регионалној сцени.

Рок састав „Хаџи продане душе” основан је 2009. године. Свирали су широм Србије, поред осталог, и на београдском Бирфесту 2011. године. Својим наступом на Гитаријади осим на публику, оставили су снажан утисак и на стручни жири, који је једногласно одлучио да управо они буду најбољи демо бенд јубиларне манифестације.

Што више иметка у готовини, што мање у другим папирима. То је најновији императив финансијске елите света, првенствено забринуте за непредвидиве последице свакојаких текућих геополитичких криза и за исход предстојећих избора у САД, закључак је одвојених извештаја „Wealth-X”, водеће светске агенције за информисање о ултрабогатима (са седиштем у Њујорку), и швајцарске банке УБС.

За улазак у клуб глобалне финансијске елите „довољан” је – по овим извештајима – лични посед од милијарду долара: толико и више данас поседују 2.473 особе широм света. Клуб ових екстрапарајлија један је од најексклузивнијих на свету: на сваких 2,93 милиона Земљана иде један милијардер или милијардерка (просечне старости 63,2 године за мушкарце, и 62,2 за жене).

Укупно богатство те ретке врсте људи износи 7,7 билиона долара, што збирно вреди мање једино од тржишта деоница берзе у Њујорку (17 билиона долара) и БДП-а САД (17,9 билиона) и Кине (11 билиона).

Један од најцењенијих и најособенијих савремених српских сликара међународне репутације Љубомир Љуба Поповић (82) преминуо је прошле ноћи после дуге и тешке болести. 
Рођен је 14. октобра 1934. године у Тузли. Основну школу и гимназију завршио у Ваљеву. Студирао на Академији примењених уметности и Ликовној академији у Београду. 
После првог, двонедељног боравка у Паризу, посвећеног највећим делом посетама Лувру, учествовао је у неколико групних изложби у Београду (Нови облици надреализма и релационизма, Сан и машта,...). У Паризу се дефинитивно настањује 1963. године. Упознаје Ренеа де Солијеа, који се одмах заинтересовао за његово дело и између њих двојице развило се пријатељство засновано на узајамном поштовању.

Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Ненад Зимоњић. –све садашњи и некадашњи бројеви један. Њима уз раме Виктор Троицки и Александра Крунић. Сигурно један од најзвучнијих делова српског олимпијског тима. Дошли су овде са великим очекивањима, а учешће за све је завршено после само три дана. Нешто што вероватно ни највећи песимисти нису очекивали.

Уместо медаља остаће забележено да су сви заједно остварили само једну победу и то у конкуренцији парова када су Ђоковић и Зимоњић били бољи од Хрвата Чилића и Драгање.

Највеће наде су полагане у Новака Ђоковића. Дошао је у Бразил као убедљиво најбољи на свету и титулом са турнира у Торонту. Подлога, лоптице, публика на његовој страни. Сви услови на његовој страни.