Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Што више иметка у готовини, што мање у другим папирима. То је најновији императив финансијске елите света, првенствено забринуте за непредвидиве последице свакојаких текућих геополитичких криза и за исход предстојећих избора у САД, закључак је одвојених извештаја „Wealth-X”, водеће светске агенције за информисање о ултрабогатима (са седиштем у Њујорку), и швајцарске банке УБС.

За улазак у клуб глобалне финансијске елите „довољан” је – по овим извештајима – лични посед од милијарду долара: толико и више данас поседују 2.473 особе широм света. Клуб ових екстрапарајлија један је од најексклузивнијих на свету: на сваких 2,93 милиона Земљана иде један милијардер или милијардерка (просечне старости 63,2 године за мушкарце, и 62,2 за жене).

Укупно богатство те ретке врсте људи износи 7,7 билиона долара, што збирно вреди мање једино од тржишта деоница берзе у Њујорку (17 билиона долара) и БДП-а САД (17,9 билиона) и Кине (11 билиона).

Ти ултрабогаташи у готовини држе 22,2 одсто свог богатства (1,7 билиона) долара, тј. највише од 2010. године када је „Wealtx-X” почео да сабира имовину врха глобалне финансијске пирамиде.

„Кад год могу, милијардери данас склањају готовину. Са једне стране, превише је неизвесности на свету. Са друге стране, рекордан број преузимања и спајања предузећа ради се кешом”, наводи се у извештају.

Текућа и ћудљива епидемија неизвесних геополитичких збивања ипак није омела најбогатији слој света да осетно увећа сопствено богатство у односу на 2014. Колико лане, популација доларских милијардера света порасла је за 6,4 одсто, док су свој иметак збирно увећали за 5,4 одсто. По брзини раста чланства и иметка у мегамилијардерском клубу, Азија је избила на прво место, изнедривши четири пута више нових ултрабогаташа него САД у 2015. На ранг-листи највише екстрапарајлија живи у Европи (806), Азији (645), Северној Америци (628), на Блиском истоку (166), у Латинској Америци (154), Африци (41) и региону Пацифика (33). Иначе, европска мегабогаташка секција ових дана је подмлађена, приступањем Хју Гросвенора (25), седмог војводе од Вестминстера, у „чланство”, а после изненадне смрти његовог оца Џералда, чија је имовина процењена на осам милијарди фунти. Како ће се „бесмислено богат” младић – како Хјуа описује острвска штампа – снаћи у бизнису основаном 1677. године, ово питање изазива нервозу у Ситију.

У међувремену, другачија врста нервозе хвата ових дана најбогатије са оне стране Атлантика. Наиме, финансијски крем САД одскора масовно повлачи готовину из оптицаја, а уочи новембарски избора. Петина водећих инвеститора милијардера у САД држи 20 одсто имовине у готовом новцу и јавно најављује повлачење из берзанских спекулација до избора новог председника. Више од три четвртине америчких милијардера и милионера сматра да ће новембарски избори извести САД на „прекретницу” и судбоносно одредити даљи курс најјачег финансијског тржишта света. У истом проценту најјачи амерички инвеститори признају да их „хвата нервоза због оног што ће се десити” на новембарским изборима, преноси америчка мрежа Си-Ен-Би-Си.

Иначе, и менаџери водећих глобалних инвестиционих фондова данас држе на својим рачунима рекордну количину кеша. Прецизније, инвестициони фондови сачували су на своја конта највећу количину кеша (5,8 одсто свих позиција) од новембра 2001, наводи „Волстрит џорнал”.

Појачана анксиозност инвеститора и грабеж за кеш, резултат су стрепњи финансијера од анемичног глобалног привредног раста, неочекиваног исхода британског референдума и терористичких напада широм света, набрајају на Волстриту.

Када најбогатији људи и жене света и неки од најлукавијих глобалних инвестиционих фондова негују све већи апетит за кешом – изгледа да иду веома неизвесна времена.

Тања Вујић, Политика