Дешавања

„The ultimate tragedy is not the oppression and cruelty by the bad people but the silence over that by the good people“.

Мартин Лутер Кинг Млађи

Ових дана много размишљам о вама, добрим и паметним људима, који и после више од четири месеца, судбоносна за наше животе и нормалну будућност свих нас и наших породица, и даље ћутите, и даље само посматрате, и седите код својих кућа.

На мрежама се од синоћ деле снимци дочека студената бициклиста у Салцбургу, али једна сцена се посебно издвојила. Ту видимо девојку која прилази једном од бициклиста, а док је он гледа готово у неверици, она га снажно грли, касније следи и пољубац.

Њихова љубавна прича је можда случајно „упала“ у кадар, али испоставила се као најмоћнији призор са дочека.

Имате финансијске проблеме због трошкова живота? Нисте сами. Ново истраживање показује да се већина Канађана осећа као да тек покрива своје животне трошкове.

Ново истраживање H&R Block Canada о томе колико новца Канађани штеде показује, да су све више забринути јер не остављају довољно новца за црне дане. По правилу, 20 посто плата људи треба да иде на штедњу. Међутим, у просеку, учесници су рекли да успевају да сачувајусамо 7%  своје зараде. То је зато што је већина учесника рекла да се осећа као да је живети од плате до плате „нова реалност“.

Шта ће се тачно догодити 2. априла?

Сједињене Америчке Државе улазе у нову фазу трговинског рата који је покренуо председник Доналд Трамп, а кључни датум за даљи развој ситуације је среда, 2. април. Тај дан Трамп је више пута назвао „Даном ослобођења“, најављујући увођење низа царина на увоз из других земаља са циљем смањења америчке зависности од страних производа. Како би то постигао, Трамп планира увођење „реципрочних“ царина које би одговарале онима које друге земље наплаћују на америчке производе, пише Тimе.

Шта су Трампове царине и како их је увео

Међутим, још увек није јасно на који начин ће ове мере бити спроведене у пракси. Портпаролка Беле куће Каролине Левит изјавила је у понедељак да ће председник у среду представити план за увођење реципрочних царина за готово све америчке трговинске партнере, али да ће детаље изнети лично.

Од преузимања дужности пре неколико месеци, Трамп је показао агресиван приступ царинској политици, често изненађујући јавност наглим променама планова. Стога постоји могућност додатних одлагања и нејасноћа током ове недеље.

Трампове царине - заштита или економски ризик?

Трамп тврди да царине штите америчку индустрију од непоштене стране конкуренције, повећавају приходе савезне владе и јачају преговарачку моћ САД у међународној трговини. Ипак, економисти упозоравају да би високе царине могле имати супротан ефекат.

Оне се обично преносе на потрошаче кроз више цене производа, док би многи привредни субјекти могли претрпети губитке због повећаних трошкова и смањене продаје. Већ уведене увозне дажбине, уз несигурност око будућих трговинских одлука и могућих контрамера других земаља, уздрмале су финансијска тржишта, смањиле поверење потрошача и довеле до неизвесности у погледу пословних инвестиција.

Председник Доналд Трамп најавио је нове увозне таксе од 25 одсто на аутомобиле и делове који долазе у Сједињене Америчке Државе (САД). Он је рекао да ће најновије царине ступити на снагу 2. априла, а накнаде за предузећа која увозе возила почињу дан касније.

Увозне царине на делове ће почети највероватније у мају.

Трамп је рекао да ће та мера довести до „великог раста" у индустрији, уз обећање да ће подстаћи отварање нових радних места и инвестиције у САД.

Агресија НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СР Југославију, почела је 24. марта 1999. године у вечерњим сатима, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација. Према подацима Министарства одбране Србије, током 78 дана агресије убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце.

7 најугроженијих споменика Европе

Комплекс Генералштаба у Београду стављен је на списак седам најугроженијих споменика Европе за 2025. године, саопштила је Европа Ностра, водећа европска мрежа организација цивилног друштва посвећена културном наслеђу и Института Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

На том списку се на првом месту налази модернистички комплекс Генералштаба у Београду, следе Аракелотс манастир и насеље (Јерменија), дворац Ниборг (Данска), замак Монемвазија (Грчка), Велика синагога у Орли (Пољска), базен Валхала, (Гетеборг, Шведска) и Викторија тауер гарден, (Лондон, Велика Британија).

Тројански коњ је митолошки симбол подвале, опеван у у Вергилијевој поеми Енејида. По том епу, после десетогодишње безуспешне опсаде Троје, Грци су се досетили да направе великог дрвеног коња, и поклоне га Тројанцима као својеврсну белу заставу, са све скривеним садржајем - делом својих војника. Док су Тројанци славили победу, обезнанивши се од пића и поноса, Грци су изашли из дрвене утробе и отворили градске капије. Троја је тако покорена.

Домаћи Тројански коњ, као плод сарадње студената Факултета ликовних уметности и Факултета политичких наука из Београда, довучен је данас пред Уставни суд.

Давно је Џоан Баез лепо објаснила: „Кад сте љути, реч вас дигне, али песма поведе напред. У мраку незадовољства, она носи варницу и светло. Песме су да надахну и подигну… кад почне вожња по опасном терену - сви на родео! Изађите напоље, на улице, имате једни друге. Не можете глумити незадовољство у кућама. Храброст је заразна.“ Тих се речи сећам док слушам како побуњена 'генерација З' пева песме 'Деце цвећа'.

Историја, маршеви и прославе

Више од једног века људи широм света 8. марта обележавају Међународни дан жена. Тада славимо достигнућа жена обраћајући пажњу на родну неједнакост и дискриминиацију.

Али зашто је овај празник важан?

Како је почело?

Међународни дан жена проистекао је из радничког покрета, а Уједињене нације су га признале као догађај који се обележава на годишњем нивоу.

Семе његовог настанка посејано је 1908. године, када је 15.000 жена прошетало Њујорком захтевајући краће радно време, већу плату и право гласа.

Годину дана касније, Социјалистичка партија Америке прогласила је први Национални дан жена.

Идеја да се установи међународни празник потекла је од жене по имену Клара Цеткин, комунисткиње и боркиње за права жена.

Она је то предложила 1910. године на Међународној конференцији жена у Копенхагену. Конференцији је присуствовало 100 жена из 17 земаља света и оне су једногласно прихватиле предлог.