Научници су на Голдшмит конференцији, која се одржава од 6. до 11. јула у Прагу истакли да ова неочекивана вулканска претња не само да представља регионалне ризике, већ би могла и да убрза климатске промене.

Научници су навели да топљење глечера може да ослободи снажне вулканске ерупције уклањањем тежине која држи магму заробљену дубоко под земљом. Антарктик, како наводе, може да садржи стотине ових експлозивних темпираних бомби. Топљење глечера може тихо постављати темеље за експлозивније и чешће вулканске ерупције у будућности, према истраживању шест вулкана у чилеанским Андима.

Студија, представљена на конференцији Голдшмит у Прагу, сугерише да би стотине успаваних вулкана широм света - посебно на Антарктику - могли постати активнији због климатских промена које убрзавају повлачење глечера.

Веза између повлачења глечера и повећане вулканске активности позната је на Исланду још од 1970-их, али ово је једна од првих студија која истражује овај феномен у континенталним вулканским системима. Истраживачи са Универзитета Висконсин у Медисону користили су технику датирање аргоном и анализу кристала на шест вулкана у јужном Чилеу, како би истражили утицај напредовања и повлачење Патагонског леденог покривача на понашање вулкана у прошлости.

Прецизним датирањем претходних ерупција и анализом кристала у еруптираним стенама, тим је пратио како тежина и притисак глечерског леда мењају карактеристике магме под земљом.

Истраживачи су открили да је током врхунца последњег леденог доба дебели ледени покривач потиснуо количину ерупција и омогућио да се велики резервоар магме богате силицијумом акумулира 10-15 км испод површине.

Како се ледени покривач брзо топио на крају последњег леденог доба, нагли губитак тежине је довео до опуштања коре и ширења гасова у магми. Ово нагомилавање притиска покренуло је експлозивне вулканске ерупције из дубоког резервоара, што је довело до формирања вулкана. Пабло Морено-Јегер са Универзитета Висконсин који учествује на конференцији Голдшмит рекао је да глечери имају тенденцију да потисну количину ерупција вулкана испод њих.

„Али како се глечери повлаче због климатских промена, наши налази сугеришу да ови вулкани настављају да еруптирају чешће и експлозивније. Кључни услов за повећану експлозивност је почетно веома дебео глечерски покривач преко коморе магме, а тачка окидача је када ови глечери почну да се повлаче, ослобађајући притисак - што се тренутно дешава на местима попут Антарктика”, истакао је он.

Истиче да њихова студија сугерише да овај феномен није ограничен само на Исланд, где је примећена повећана вулканска активност, већ би се могао јавити и на Антарктику. „Други континентални региони, попут делова Северне Америке, Новог Зеланда и Русије, такође сада захтевају пажљивију научну пажњу”, нагласио је Морено-Јегер.

Процес промена у систему магме је постепен и одвија се вековима, дајући време за праћење и рано упозоравање. Истраживачи такође напомињу да повећана вулканска активност може имати глобалне климатске утицаје.

Краткорочно, ерупције ослобађају аеросол (ситне честице у гасовима) који могу привремено охладити планету. Ово се видело после ерупције вулкана Пинатубо на Филипинима 1991. године, која је смањила глобалне температуре за приближно 0,5 степени Целзијуса. Али са вишеструким ерупцијама, ефекти се обрћу.

„Временом кумулативни ефекат вишеструких ерупција може допринети дугорочном глобалном загревању због накупљања гасова стаклене баште”, рекао је Морено-Јегер. Како је објаснио, ово ствара позитивну повратну спрегу, где топљење глечера покреће ерупције, а ерупције заузврат могу допринети даљем загревању и топљењу. Голдшмитова конференција је водећа светска конференција из области геохемије и заједнички конгрес Европског удружења за геохемију и Геохемијског друштва (САД). На конференцији присуствује више од 4.000 делегата.

Танјуг