Јуче и данас

Oсудила бебе на смрт

Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је 22. мај, дан када је 1992. године у Бањалуци умрла прва беба због несташице кисеоника јер су светски моћници забранили допремање хуманитарне помоћи Републици Српској, један од најтужнијих дана у новијој историји Српске.

„Тог дана почела је агонија за та недужна, тек рођена бића, за њихове родитеље, болничко особље, али и целокупни српски народ који је подједнако саосећао у овој боли. До 19. јуна 1992. године у бањалучком породилишту умрло је 12 новорођенчади услед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман и то само због самовоље и нељудскости међународне заједнице”, нагласио је Додик. Он је за Срну рекао да, иако смо хришћани и треба да праштамо, децу не можемо и нећемо опростити.

„Данас би то били зрели, одрасли људи, очеви, мајке, лекари, наставници, столари, ауто-механичари, адвокати... Нажалост, рука зла светских моћника одузела им је право да дишу, право на живот, и њиховом самовољом били су осуђени на смрт. То се не прашта”, нагласио је Додик. Он је додао да и данас, 31 годину од овог злочина над невиним бебама, бол и туга не јењавају, и да саосећа у тузи и болу њихових родитеља, браће и сестара.

Светски дан пчела

Светски дан пчела се обележава 20. маја од 2018. године. Иницијатива за успостављање овог дана потекла је из Словеније. На тај дан је рођен Антон Јанша, зачетник и учитељ модерног пчеларства у 18. веку. Царица Марија Терезија је Јаншу именовала за дворског пчелара и за првог царског инструктора у монархији.

Има много разлога зашто треба волети пчеле. Оне су кључне за постојање многих наших омиљених и најздравијих намирница јер преносе полен са биљке на биљку, опрашујући стотине врста воћа и поврћа. У част Светског дана пчела, 20. маја, ево шест необичних ствари које можда нисте знали о најбољим радницима у природи.

Нажалост, многе врсте пчела су угрожене због промена у начину коришћења земљишта, због употребе пестицида, интензивне пољопривреде и климатских промена - али постоје кораци које можемо да предузмемо да им помогнемо и заштитимо их.

1. Пчеле воле да „ђускају“

Пчеле могу да комуницирају и доносе одлуке које саопштавају карактеристичним „плесом“.

Када медоносна пчела извиђа и прегледа ново станиште, она користи прецизне плесне покрете како би рекламирала његове предности. Што је место боље, то пчела плеше дуже и јаче. Ако друга пчела налети на њу, отићи ће да извиди то место и ако јој се свиди и она ће почети да „игра“.

2. Пчеле могу да користе алат

Медоносне пчеле у Вијетнаму и другим деловима Азије угрожавају џиновски стршљенови, грабљивци који нападају пчелиње колоније, убијају одрасле јединке које бране гнездо и плене младе пчеле. Конкретно, прождрљива врста стршљена Vespa soror је способна да уништи кошницу у року од неколико сати.

У извештају Стејт департмента о верским слободама на Косову и Метохији током 2022. године наводи се да је амерички амбасадор позвао владу привремених приштинских институција и верске лидере да обезбеде једнаку заштиту и слободно изражавање вероисповести за све становнике.

У извештају се констатује да општински званичници Дечана и влада привремених приштинских институција и даље не спроводе одлуку Уставног суда у Приштини из 2016. године којом је манастиру Високи Дечани признато власништво над приближно 24 хектара земље у околини манастира.

У делу извјештаја о верским слободама у свету за 2022. годину који се односи на КиМ, Стејт департмент подсећа се да је Уставни суд о враћању земљишта манастиру Дечани 2016. године потврдио одлуку Врховног суда из 2012. године. У извештају се наводи да по том питању није било напретка током прошле године, упркос поновљеним апелима Српске православне цркве (СПЦ) и међународне заједнице катастарској агенцији и влади привремених приштинских институција да региструју власништво СПЦ над земљиштем.

- Уставни суд је 2021. године навео да су све државне институције обавезне да спроводе његове одлуке и то питање упутио државном тужиоцу. На крају године, тужилац није покренуо кривични поступак против службених лица одговорних за одбијање извршења одлуке - наводи се у извештају.

Даље се помиње изјава премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да је одлука Уставног суда тзв. Косова да примора локалне власти Дечана да врате 24 хектара земље и шума манастиру Дечани заснована на, како је навео, "дискриминаторској политици владе Србије од 1997. године".

Муслиманске снаге у Тузли, 15. маја 1992. године, мучки су напале колону Југословенске народне армије (ЈНА) која се, на основу претходно постигнутог договора, повлачила из тог града.

Тај догађај упамћен је под називом „Тузланска колона”, а од тада је протекла 31 година.

Тог 15. маја 1992. године, нападнута је 92. моторизована бригада ЈНА, која се у складу с претходним договором са властима Тузле, мирно повлачила из касарне „Хусинска буна”. Претходно је постојао договор представника СР Југославије и муслиманских власти у Сарајеву о повлачењу ЈНА са простора Босне и Херцеговине, закључно са датумом 19. мај 1992. године.

Повлачење из Тузле било је према томе резултат наведеног договора.

У колони се налазило око 600 људи, старешина и војника тадашње ЈНА, са приближно 200 возила.

Напад су извршили припадници локалне Територијалне одбране, полиције, формација „Патриотске лиге”, и то баш приликом одласка јединица ЈНА из Тузле, на раскрсници Брчанска Малта.

Претходно, у складу са споразумом о мирном повлачењу ЈНА, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти Тузле, евакуација је требало да почне у 15:00 часова, али су локалне власти отвориле спор око предаје дела наоружања ТО Тузла.

Испоставиће се да је то највероватније био део планираног распореда заседе колони у повлачењу.

На друштвеним мрежама појавио се снимак на којем патријарх Порфирије, користећи увредљиве речи, говори о родно сензитивном језику и женама. Реаговала је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Видео-снимак обраћања патријарха Порфирија појавио се на друштвеним мрежама и Јутјубу. 

"Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже 'а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене'. Па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе, бре, бедо једна. Јеси дошла на јасле и продајеш маглу бре као да свет постоји од тебе", само су неке од патријархових речи.

"Каже буне се против закона о сензитивном језику и онда мењајући тезе каже не воде рачуна о томе што су жене угрожене, па сад све по реду. Какве везе то има једно с другим... И онда каже ко је црква да се меша у политику. Коју политику? Каже политичка воља је била да се донесе то и то - па јаднице и бедо једна, када не будеш на том месту послушај шта си говорила, однеси своме оцу, својој мајци, својој деци", поручио је, између осталог, патријарх.

Јанковић: Дубоко понижавајуће и узнемиравајуће речи

На ове патријархове речи, реаговала је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, која каже да су дубоко понижавајуће и узнемиравајуће речи које су се појавиле у јавном простору, којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх српски.

У Зајечару, на крајњем истоку Србије, 11. маја 1933, пре деведесет година, рођен је Зоран Радмиловић, велики, умногоме непревазиђени српски глумац. Била је то необична личност, могло би се рећи исконски глумац. Упамћен је и по наглашено карактерним, озбиљним улогама, и по онима које су доживљаване као изузетан хумор.

Рођен је у грађанској породици и одрастао је у центру Зајечара. То му није сметало да, у јеку популарности, прича о тешком детињству ђака пешака који је преваљивао силне километре до школе, у шали разуме се. Иако је стандардно наступао наизглед мрзовољно, намрштено, својеглаво, заправо је користио сваку прилику за свакојаке досетке, импровизације, хумор, и у позицији професионалног глумца, и у свакодневном животу.

Они који су му били блиски тврдили су да је, у ствари, лично био такорећи повучен, али у улози, на позорници, преобразио би се. Његов полазак у школу поклопио се са окупацијом Краљевине Југославије 1941. године. Отац Момчило, по занимању судија, период Другог светског рата провео је у немачком заточеништву.

Иако је Зоранов деда Рихард Ланг, иначе архитекта, родом био Немац, у Србији, где се оженио, прешао је на православље узевши име Радмило. Одатле презиме његових потомака.

Гимназију је завршио у родном Зајечару. Од најранијих дана његово опредељење је била глума. Родитељи, међутим, нису имали разумевања за тако нерационалан избор.

Музичар Ђорђе Балашевић (1953-2021) данас би напунио 70. година, а поводом његовог рођендана музичар Бранимир Џони Штулић снимио је и окачио на свој Фејсбук обраду песме „У раздељак те љубим” групе Жетва, у којој је новосадски композитор и певач почео каријеру 1977. године.

Писац Миљенко Јерговић је на свом Фејсбуку подсетио на ранији текст о Балашевићу у коме је оценио да је важан као културна појава, а његови „сонгови остављају дубок траг на језик и на језике у којима су спевани”.

„Погледајте само колико је само хештегова, и колико фраза у језику остало иза Балашевића. Од панонског морнара и рачунајте на нас, све до оне, достојне Карла Јасперса и Хане Арент, Криви смо ми. Кључне речи, кључне фразе нашега језика нису Крлежине ни Андрићеве, него су Балашевићеве”, навео је Јерговић.

Дискографска кућа Кроација рекордс је данас подсетила да су као Југотон објавили Балашевићеве албуме „Бездан” (1986), „Панта реи” (1988) и „Три послератна друга” (1989).

„Драги Панонски морнар оставио је иза себе неизбрисив траг, како својим песмама и незаборавним текстовима, тако и инспирацијом коју је давао другима, неописивим емоцијама и порукама љубави, заједништва и међусобног поштовања”, каже се на фејсбук страни Кроација рекордса.

Публициста Иван Ивачковић је прошле године објавио књигу „Панонски адмирал” као „емоционални водич кроз дискографију Балашевића”, за кога је тим поводом рекао да је био „сјајан хроничар и мудар тумач нашег времена”.

A Русија Дан победе над фашизмом

У Москви је данас почела војна парада поводом 78. годишњице победе у Великом отаџбинском рату. Паради присуствује руски председник Владимир Путин, као и лидери Белорусије, Киргистана, Таџикистана, Узбекистана, Јерменије и Казахстана. Војна парада на Црвеном тргу почела је изношењем државне заставе Руске Федерације и Заставе победе - борбене заставе 150. Пешадијске Идритске дивизије, уз звуке песме "Свети рат".

Владимир Путин честитао је данас грађанима Русије Дан победе, истичући да се цивилизација данас поново налази на прекретници. 

„Против Русије је покренут рат, али ми смо победили тероризам, па ћемо се изборити и са овим", рекао је Путин на Паради победе на Црвеном тргу. Истакао је да Русија жели мирну и стабилну будућност и да је свака идеологија супериорности неприхватљива.

„Битке које су одлучивале судбину нашег народа увек су биле светиња, поносимо се онима који учествују у специјалној војној операцији", рекао је Путин.

На Дан Европе председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен допутовала је у Кијев.

„Лепо је вратити се у Кијев. Тамо где се свакодневно штите вредности које ценимо. Зато је ово прикладно место за прославу Дана Европе", написала је Фон дер Лајен на Твитеру. Она је поздравила одлуку украјинског председника Володимира Зеленског да 9. мај у Украјини буде обележаван као Дан Европе.

Председница Европске комисије објавила је и фотографију са перона кијевске железничке станице, где ју је дочекао заменик министра спољних послова Украјине Евген Перебијнис.

Четврти дан маја, већ скоро две и по деценије, датум је када се град на Колубари обавије тугом, али и поносом - дан сећања на херојску погибију пилота пуковника Миленка Павловића, легендарног команданта 204. Ловачко-авијацијског пука Војске Југославије, у ваздушној бици над Ваљевом у време НАТО агресије 1999. године.

У знак сећања на хероја, тачно четири минута после поднева, „миг 29” Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, у чијем кокпиту се налазио мајор Данијел Баточанин, загрмео је ваљевским небом у ниском налету...

Још једном је и овог 4. маја служен помен пред спомеником Миленку Павловићу у Улици владике Николаја Велимировића, чинио је то епископ ваљевски Исихије са свештенством епархије, бројне делегације положиле су венце и цвеће, а присутнима се обратио Лазар Гојковић, градоначелник Ваљева.

Дан сећања који обележавамо у част пилота пуковника Миленка Павловића већ се дубоко урезао у колективно сећање генерација које живе не само у Ваљеву него и у читавој Србији, рекао је Гојковић.

- Поносан сам на чињеницу да је Ваљево, чије је небо храбро бранио Миленко Павловић, сачувало успомену на њега, његов живот и херојски чин. То је и обавеза свих генерација које ће доћи. Одајемо почаст пуковнику Павловићу, али и свим знаним и незнаним јунацима који су своје животе дали за ову земљу и обавезујемо се да ћемо у миру својим знањем и радом градити Ваљево и Србију - истакао је градоначелник Ваљева.

Културу јећања на страдање Срба у геноциду који је над њим извршила Независна Држава Хрватска потребно је "испунити знањем" како се српском народу тако нешто не би поновило, изјавио је у интервјуу Срни, директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић.

Ристић је указао да, упркос обележавању годишњица трагичних догађаја из Другог светског рата, међу људима преовладава темељно незнање о њима, које се онда манифестује и кроз однос према губилиштима Срба, као и према ретким преживелима "који су потпуно заборављени".

Он је подсетио да цели свет зна за страдање Јевреја поред осталог и кроз трагичну судбину Ане Франк и указује да је потребно пронаћи лик који би симболизовао геноцид над Србима.

- Зашто немамо Ану Франк? Десетине и десетине хиљада српске деце је страдало у геноциду у Хрватској. Које је то једно име које памтимо? После толико деценија, ниједно. Памте породице, сродници, људи у одређеној регији, можда, али ми као нација - оценио је Ристић. То је нешто на чему, како је истакао, сада ради Музеј жртава геноцида у Београду.

- Да дођемо до неколико предлога које бисмо изнели пред јавност да се људи определе и да имамо, рецимо, једну српску Ану Франк, једно дете које ће бити симбол страдања деце и да имамо неколико личности у различитим категоријама цивила, припадника свештенства - навео је Ристић. Он је нагласио да је Музеј жртава геноцида у Београду јединствена институција тог типа у читавој Европи, не само на српском етничком простору, и да у свету постоје још само две такве институције, које се баве феноменологијом укупног страдања припадика свог народа у Другом светском рату, а то су Меморијални центар Јад Вашем у Јерусалиму и Меморијални музеј холокауста у Вашингтону.