Муслиманске снаге у Тузли, 15. маја 1992. године, мучки су напале колону Југословенске народне армије (ЈНА) која се, на основу претходно постигнутог договора, повлачила из тог града.
Тај догађај упамћен је под називом „Тузланска колона”, а од тада је протекла 31 година.
Тог 15. маја 1992. године, нападнута је 92. моторизована бригада ЈНА, која се у складу с претходним договором са властима Тузле, мирно повлачила из касарне „Хусинска буна”. Претходно је постојао договор представника СР Југославије и муслиманских власти у Сарајеву о повлачењу ЈНА са простора Босне и Херцеговине, закључно са датумом 19. мај 1992. године.
Повлачење из Тузле било је према томе резултат наведеног договора.
У колони се налазило око 600 људи, старешина и војника тадашње ЈНА, са приближно 200 возила.
Напад су извршили припадници локалне Територијалне одбране, полиције, формација „Патриотске лиге”, и то баш приликом одласка јединица ЈНА из Тузле, на раскрсници Брчанска Малта.
Претходно, у складу са споразумом о мирном повлачењу ЈНА, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти Тузле, евакуација је требало да почне у 15:00 часова, али су локалне власти отвориле спор око предаје дела наоружања ТО Тузла.
Испоставиће се да је то највероватније био део планираног распореда заседе колони у повлачењу.
Договор који је постигнут тачно је одредио руту повлачење као и време, што је несумњиво требало да олакша заседу.
Пошто је постигнута нека врста компромисног договора, евакуација трупа ЈНА започела је у 19:00 часова.
Када је последња трећина колоне, долазећи из правца Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска Малта, уследила је, из околних зграда и заклона паљба ватреним оружјем, „зољама” и другим запаљивим средствима.
У експлозијама и пламену на лицу места живот је изгубило више десетина војника, а повреде су биле тако тешке да низ жртава није доцније било могуће препознати.
Распоређени снајперисти, прво су пуцали и убијали возаче војних возила да би их зауставили и блокирали даљи пролаз, а затим је следило паљење возила. Остали су били лака мета.
Пуцано је чак и са зграде болнице, а дуж претходно одређене руте проласка трупа ЈНА, постављене су мине, препреке.
Први напад је трајао приближно пола сата, да би затим следило појединачно убијање рањених и уопште преживелих.
Према сведочењима, део рањених је затим брутално ликвидиран. Тела жртава су ноћу одвезена на градску депонију и затрпана булдожером.
Пролазак колоне и напад који је уследио преносила је директно локална телевизија ФС-3, а снимци су, бар део њих, сачувани.
Подаци о броју жртава се разликују. Колико се зна, у нападу су убијена 54 припадника ЈНА, 78 их је рањено, док су заробљена 44 припадника ЈНА, од којих су петорица касније убијена, а многи злостављани.
Према наводима оптужнице у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила.
Помињане су и битно више цифре. У спомен костурници у Бијељини сахрањено је 29 особа, а посмртни остаци низа страдалих међутим нису пронађени.
Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2026