Прилози

Трудим се да играм занимљиве, интригантне људе чије ме судбине инспиришу као уметника, пуним душу себи и другима и то ми је највећа награда од посла којим се бавим, тако је говорио глумац Небојша Глоговац (1969-2018) за Танјуг крајем 2016. године.

Тада је поводом за разговор са прослављеним глумцем била његова улога у филму „Устав Републике Хрватске” у режији Рајка Грлића за коју је добио „Златну арену” у Пули, али и његово запажено тумачење Хамлета у Југословенском драмском позоришту.

„Одреднице као што су Србин, хомосексуалац, Хрват, хетеросексуалац... у ствари су погубне, тек када упознамо човека, тада знамо нешто о њему, рекао је Глоговац у сусрет премијери Грлићевог филма. Он је нагласио да увек настоји да му следећа улога представља искорак у нешто ново и неистражено.

„Трудим се да играм занимљиве, интригантне људе чије ме судбине инспиришу као уметника. У Грлићевом филму играм професора повијести у пензији Вјекослава Краља, који је декларисани геј и чији је љубавник умро пре годину дана. Вјекослав се облачи у женско сваке ноћи и иде да попије пиће са успоменом на свог љубавника. У ствари пије пиће са самим собом”, рекао је Глоговац.

Он је тада навео да је то био само оквир за причу о мањинама, угроженима, другачијима.

„Поделе међу људима форсирају хуље ради личне корисити и личних циљева. Пред премијеру филма у Загребу било је много скепсе и коментара како то Србин може да игра пургера, али све се свело на чаршијске приче. Људи који су видели филм схватили су колико је он изнад било каквих подела”, приметио је тада један од најзначајнијих глумаца у региону.

Глоговац је тада рекао да има некада утисак да су нам животи толико обесмишљени да смо као хрчак у кавезу који се врти у круг.

Амбасадори чланица Савета безбедности УН су на седници посвећеној Косову и Метохији позвали Београд и Приштину да наставе разговоре.

Ипак, они су изнели супротчне ставове о ситуацији на Космету десет година од једностраног проглашења независности. 

Они су на седници у седишту УН у Њујорку, на којој је представљен редован тромесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша били сагласни у осуди убиства лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића, али и о значају спровођења досадашњих договора Београда и Приштине ради мира и стабилности у региону. 

Амбасадор Русије при УН Василиј Небензја рекао је да 10 година после једностраног проглашења независности "спонзори тог пројекта" треба да размисле о последицама те мере, оценивши да "данас нема јасне перспективе" КиМ, а да су косовски захтеви за чланство у неколико међународних институција одбијени. 

"Постоје велики проблеми у покрајини и међународна заједница мора да их блиско надгледа", рекао је Небензја, упозоривши на проблеме са корупцијом и организованим криминалом, "катастрофалну" економску ситуацију и низак ниво безбедности. Он је рекао да је очекивање да ће број држава које признају независност Косова расти "без темеља", а да су поједине земље чак и повукле признање. 

Представник Русије је подсетио да Приштина не поштује договор о стварању Заједнице српских општина (ЗСО), истичући да су званичници ЕУ "толерантни на ту стагнацију", да још нема јасних назнака када ће Специјални суд за злочине ОВК почети да ради, а да истовремено Београд показује спремност за наставак дијалога и компромис.  Упозорио је на опасност коју представља повратак радикалних исламиста из Сирије и Ирака, наводећи да то представља велики ризик за Балкан, али и за целу Европу. 

Пре неко јутро слушала сам Зорана Кесића, његов времеплов, превртао је датуме у стилу Атанацковићеве „Лузитаније“, што је било биће, тако да су сва обећања, тешко је рећи за оно што нам се обећава - утопија, већ обећана.

Међутим оно што се збива овога пута стварно „на терену“ (тако се иначе назива северна Митровица), и то на кошаркашком терену, осудио је Кесић, наравно, то што гледамо већ тридесет година, „непримерено“, „ужасно“, „страшно“, „недостојно“, „застрашујуће“, „недопустиво“ урлање, писање, махање, скандирање против „других“, јер „други“, „они“ су криви за све. За то што се има и за то што се нема, зато што се ништа не зна, зато што треба бити као сви други, зато што треба показати снагу, обрачунати се, „јуначити“, уписати идентитет по себи, тетовирати га, када већ друкчије не може. Тешко је заборавити фотографије полуголих момака исписаних и ишараних обележјима, насиље у покрету, насиље као замена за све што се нема и што се није.

„Фашизмић“, надену свему томе Кесић именце, знајући да је давање тежине начин да се читава та ствар са насиљем популарише, односно да и други момци схвате фашизам као комплимент. (Мудар је Кесић.)

А ако ствар постане „тешка“, онда није баш добро „таласати“ (не односи се на Кесића) због тога што се тиме неофашизам распаљује, многи ће рећи да су видови фашизма нови, и јесу, али и нови покрети демократски, чију методу па и иконографију нови фашизам користи, ослањају се, и тако то у историји бива, на претходна револуционарна искуства. То је тако и у свету у коме десница расте између осталог и зато што се одбија препознавање већ нормализованог фашизма.

У Србији не могу да се догоде крупне ствари без Вучићевог знања. Најбољи изговор за грешке му је да нешто није знао или да није упућен - каже за Данас члан УО Музеја геноцида Србије Александар Нећак, упитан да ли верује председнику Србије да није знао да је на Старом сајмишту, простору некадашњег нацистичког логора, Српска напредна странка отворила месну канцеларију и окачила страначка обележја.

Александар Вучић је, док је био у Давосу, упитан за коментар о насловној страни листа Данаса на којој смо објавили фотографију и текст о страначким обележјима СНС у Старом сајмишту, рекао да не зна о чему се ради и да није видео.

- Ако је било ко било шта погрешио, ми ћемо се извинити, рекао је Вучић. Међутим, Александар Нећак сматра да је све то предизборна представа за јавност.

- Апсолутно сам убеђен да не могу да се десе овако крупне ствари а да он то не зна. Није овде реч о уређењу неког парка, већ о нарушавању простора који би требало да буде меморијални комплекс жртвама убијеним у гасним коморама за време Другог светског рата. Политичка је одлука да се у кампањи истакне страначки транспарент, али на погрешном месту. Напредњаци у својим главама немају осећај шта значи жртва и спомен обележје. Они само имају задатак да на што прометнијем месту истакну своје знамење не би ли тако скренули пажњу будућим гласачима - истиче Нећак. Он сматра да ће се Вучић због тога и извинити, како би се додворио својим гласачима.

Савез јеврејских општина Србије није реаговао на страначке транспаренте на Старом сајмишту, јер, како за Данас наводи председник СЈОС Роберт Сабадош, тамо постоје бројни објекти који нарушавају овај простор.
- Тамо имате аутомеханичарску радионицу, гимнастичку дворану, ресторан... Питање је када ће на Сајмишту коначно да се направи меморијални комплекс. До сада, очигледно није било политичке воље да се то уради - каже Сабадош. 

Главни директор Светског јеврејског конгреса Лоренс Вајнбаум каже да је узнемирен после посете Спомен-подручју Јасеновац и истиче да је тамошња поставка пример замагљивања историје Холокауста.

"То је једна од најгорих изложби које сам видео, не знам шта бих рекао", изјавио је Вајнбаум у среду, на трибини о едукацији о Холокаусту у Хрватској, одржаној у Јеврејској општини Загреб, а поводом Међународног дана сећања на Холокауст.

Вајнбаум, који је и главни директор Израелског савета за спољне односе, додао је да је изложба лоше конципирана, али да је и технички лоша и да је морао да клекне да види неке делове збирке, преноси Хина. Он је позвао хрватске власти да подрже оснивање мешовитог одбора у којем би, поред научника из Хрватске, били колеге из иностранства који су тај проблем успешно решили, као у Норвешкој или Немачкој.

Тај би одбор дао одговоре на питања Холокауста у Хрватској и помагао у његовој јавној презентацији, указао је Вајнбаум.

"Проблем су негација и замагљивање"

Вајнбаум је истакао да од интерпретације историје зависи наш став о садашњости и будућности, о чему нажалост, говоре негативна кретања у, како је навео, Пољској, Румунији, Мађарској и балтичким државама.

Према његовом мишљењу, међутим, проблем није у историчарима јер "он долази с врха". Сматра да није реч о незнању, него негацији и замагљивању. Како каже, потребно је зрело друштво које неће пребацивати одговорност на друге, и њих оптуживати, него преузети одговорност.

"У Хрватској је убијено више од 30.000 Јевреја и то је реалност, али многи лудаци не дају да је тако. У Пољској је јеврејска заједница потпуно искорењена, а чинила је 10 одсто становништва", наводи Вајнбаум.

"Група истраживача се храбро бавила тиме у Пољској и нашла да је било доста оних који су имали користи од уништења Јевреја. То је тешко прихватити", указао је Вајнбаум и додао да су ти истраживачи данас изложени оптужбама да су издајници.

Према њеновим речима, здравље тих друштава, па и хрватског, зависи од односа према Холокаусту.

„Ми не можемо да зауставимо Албанце, прећи ће у северни део града. Ситуација је безнадежна, требало би да размислите о свом положају и последицама ако останете”, понављао је француски генерал Кфора Оливеру Ивановићу јуна 1999. године.

„У реду, ми се нећемо повући, иза нас у овим брдима имамо толико оружја и пружићемо толики отпор да ће сви страдати: и ви, и ми и Албанци”, одговорио је Ивановић. „Ништа неће остати од наших минобацача”, поновио је генералу док је у граду било не више од 150 људи спремних на неку врсту отпора, а минобацачи заједно са Југословенском војском повучени у централну Србију. Одлучни и самоуверени човек убедио је генерала. За пола сата француски тенкови изашли су на градски мост и заузели кључне позиције на реци Ибар која је од тог тренутка поделила град и сачувала Србе у њему, сведочио је преводилац у пратњи овог, у основи, благонаклоног официра.

Оливер Ивановић је надмудрио генерала, почело је спасавање Косовске Митровице.

У временима готово херметичне изолације Срба, стизао је Оливер Ивановић од најцрњих забити у Метохији до приштинских станова, иза чијих је проваљених врата било натрпано све што може да заустави насилнике. Доносио је реални оптимизам, па чак и аргументе да ће се „ово време променити”.

Данас видимо да га је то време убило!

С временом и радом, на Оливеру Ивановићу су се осамнаест година укрштале различите силе: албанска етничка правда и потреба тоталитарног друштва да приноси жртве; међународна заједница и пропаст већине њених идеја и неразумни баланс да у затвору, да на одстрелу мора бити неки Србин; српски криминалци и страх од могућности да способан човек - какав је Ивановић био - од Митровице направи истински град на Косову и да уведе ред.

Данас видимо да су га те силе убиле!

... Немачки војници су били шокирани"

Изложба о Јасеновцу у згради УН ни по чему није спорна, каже за Дојче веле њен аутор, израелски историчар Гидеон Грајф.

У четвртак је у згради УН у Њујорку у склопу догађаја којима се у 2018. подсећа на Холокауст, а у организацији Мисије Републике Србије при УН, отворена изложба под називом Истина о Јасеновцу - право на сећање која је подигла прашину због оптужбе Хрватске да се ради о фалсификовању историје и злоупотреби у политичке сврхе.

Главни кустос изложбе је израелски историчар Гидеон Грајф који је немачкој јавности пре свега познат као вештак на прошлогодишњем сведочењу једном од чувара у Аушвицу. 

“Према мом мишљењу ова изложба уопште не би требало да буде спорна. Она се заснива на историјским подацима и тамо се не налази ништа што не би могло бити поткрепљено доказима. Ја сам историчар, а не политичар. И зато мислим да ни једна влада не би требало да буде забринута око ове изложбе, јер она само има добре намере”, наводи Грајф.  Како наводи, питање броја убијених у Јасеновцу је контроверзно питање. 

“Али, ми на изложби уопште не говоримо о некаквој дефинитивној бројци и све што помињемо је на темељу историјских података. И понављам - нико не би требало да страхује од ове изложбе. Ово је изложба посвећена жртвама и сећању на њих. Ми немамо ништа против хрватског народа. И уопште ми је смешно да то морам и да кажем”, истиче Грајф. 

Хрватско министарство спољних послова тврди да се УН дистанцирао од изложбе и да су повучени неки спорни садржаји. 

“То није истина. Изложба је најнормалније отворена, ја сам одржао предавање на отварању. Да се УН дистанцирао, изложба не би била ни отворена. А што се тиче уклањања делова не верујем да се то догодило јер да је било тако, веровано би ме као главног кустоса о томе обавестили”, оцењује Грајф.

Србија би водила истрагу Ивановићевог убиства!

Убиство Оливера Ивановића је гнусан и подмукао чин, непријатељски како према њему и његовој породици, тако и према Србима на Косову и Метохији, држави Србији, и свим Србима уопште. Оно може бити окидач за опасне догађаје, и увод у нове сукобе ширих размера. Ако смо ишта научили из ближе и даље историје, онда би то требало да буде лекција да ништа нећемо постићи гурањем главе у песак.

Ево о чему нема „унутрашњег дијалога“ на „јавном сервису“ и другим националним фреквенцијама, а морало би да има:

- Пре Бриселског споразума, склопљеног 19. априла 2013. било какво убиство у северном делу Кососвке Митровице било би у надлежности органа МУП-а Србије, који би поднели кривичну пријаву Вишем тужилаштву Србије и потом радили по захтеву тог Тужилаштва. Председник Србије не би морао, како то сада чини Вучић, да јавно мољака за дозволу Запада и Тачија да се српски државни органи укључе у истрагу, већ би органи државе Србије сада већ увелико спроводили истрагу. Кад се већ бавимо „реалностима“, ово је реална последица напредњачко-социјалистичке косметске политике.

- Питање је да ли би Оливер Ивановић уопште био убијен да није потписан Бриселски споразум. По самом његовом сведочењу, после три и по године проведене у затвору/притвору због лажних шиптарских оптужби, Ивановић је у интервјуу датом у септембру 2017. констатовао колико се безбедносна ситуација у северном делу Косовске Митровице погоршала, да Срби мање страхују од Албанаца него од других Срба, „локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица“, и да је „у последњих пар година“ у Митровици било „преко педесет случајева паљења аутомобила, бацања ручних бомби и два неразјашњена убиства“.

А уредница портала КоССев, Тања Лазаревић, још је конкретније описала тамошњу безбедносну ситуацију: 

Рада Трајковић, председница НВО Европски покрет и некадашња посланица у Скупштини Косова. Трагична смрт Оливера Ивановића. Срби на Косову су ућуткани.
Саслушајте и погледајте њен коментар ОВДЕ

Момчило Трајковић: Оливер Ивановић је анатемисан

Један од лидера косовских Срба Момчило Трајковић изјавио да је велика грешка што је Оливер Ивановић био политички маргинализован. Трајковић је оценио да је убиством Оливера Ивановића створена велика празнина, јер је реч о човеку који је имао визију, храброст и харизму. Истиче важну улогу коју је Ивановић имао 1999. године по доласку међународне заједнице на Косово... Даље, саслушајте и погледајте ОВДЕ 

Азем Власи: Ивановић није сметао Албанцима, био је у немилости Београда

Убијени Оливер Ивановић није сметао Албанцима ни Косову, али је био у немилости званичног Београда, казао је током гостовања на Ал Јазеери Азем Власи, адвокат и бивши политичар... ВИДЕО

ТВ Пинк

На интернету се тешко могу пронаћи Дневници ТВ Пинк, а један од ретких који није уклоњен и који се налази на мрежи Youtube и у коме је сатанизован Ивановић емитован је 16.октобра 2017. Како су нападали Ивановића можете да погледате од 8:20 до 12:25 минута... Погледајте ОВДЕ 

Од 1. октобра у пасоше се уместо "српско" у рубрику "држављанство" уписује "држављанство Републике Србије". Ознака држављанства као "српско" није била супротна прописима, тако раде и друге државе, кажу у Министарству унутрашњих послова. Међутим, у Странци за Санџак су сматрали да се тиме крше права мањинских народа у Србији.

Мирсад Ђерекарац први је Бошњак коме у путној исправи издатој у Конзулату у Немачкој у рубрици стоји држављанство Републике Србије. Исправу је подигао пре Нове године.

"Моја грађанска и сва друга права у држави Србији нису угрожена, али ми ово значи. Ето, само тај осећај једнакости и равноправности са другим народима у држави у којој живим", каже Ђерекарац.

Из Странке за Санџак први допис ресорном министарству у коме се указује на кршење закона послат је у децембру 2016. године.

"Стављање придева 'српско' значи, у ствари, да се ставља једна национална одредница, једно национално обележје, што није у складу ни са Уставом ни са Законом. Сви мањински народи, односно, несрпски народи у Републици Србији, подводе се под одредницу 'српско' и ми смо тражили да се то исправи", каже председник Странке за Санџак Февзија Мурић.

У Министарству унутрашњих послова објашњавају да је сет података који се уписује у нови биометријски пасош урађен на основу стандарда који прописује садржај, изглед и упис свих података који се налазе у пасошу.

Рубрика држављанство уписује се у облику припадности држави чије држављанство лице поседује.