Прилози

Мој циљ је једноставан, а подразумева потпуно разумевање универзума - зашто је такав какав је и зашто уопште постоји, говорио је енглески и светски познати теоретски физичар Стивен Хокинг који је данас умро у 77. години. Хокинг, чији је брилијантан ум пловио кроз време и простор, иако му је тело било парализовано због болести, преминуо је у раним јутарњим сатима у својој кући у Кембриџу.

„Био је велики научник и изузетан човек чији ће рад и заоставштина живети много година”, навела су у саопштењу његова деца Луси, Роберт и Тим.

Професор Хокинг је био најпознатији по проучавању црних рупа, за које је утврдио да временом губе енергију и бледе, да би потпуно нестале, што је феномен познат у науци као „Хокингова радијација”.

Његов рад је комбиновао квантну механику са Ајнштајновом теоријом релативитета. Демонстрирао је да Ајнштајнова теорија релативитета заправо значи да ће свемир, који је отпочео постојање Великим праском, завршити у црној рупи.

Научна потрага за Хокинга је за њега била скоро као верска, а АП подсећа да је једном приликом рекао ће изналажење „теорије свега”, омогућити човечанству да „спозна божји ум”. 

Према његовом мишљењу, веровање у Бога који интервенише у универзуму да би се „постарао да добри момци победе или буду награђени у следећем животу”, само је пуста жеља.

„Ипак, не можемо а да себи не постављамо питање: Зашто постоји универзум? Не знам оперативни пут којим би се дао одговор на то питање, ако уопште и постоји...али то је нешто што ме мучи”, рекао је Хокинг 1991.

Хокинг је писао да је циљ потпуно разумевање догађаја око нас и нашег постојања.

Неколико година касније је, међутим, наговестио да таква врста теорије можда не постоји.

Центру за социјални рад у Прилужју, на Космету, јуче је уручено теренско возило „дачија дастер”. Аутомобил је поклонило предузеће „Стефиал”, које заједнички воде наш прослављени фудбалер Дејан Станковић и Драган Руварац. У присуству директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, возило је овој установи уручио баш Станковић. Захваливши нашем познатом спортисти, Ђурић је истакао да се Станковић „толико пута на витешки начин борио за боје Србије, а сада наставља да се такође на витешки начин бори за помоћ и подршку нашем народу тамо где је најпотребније”. 

Прослављеног фудбалског аса у Прилужју су аплаузом дочекали бројни грађани, а он им је захвалио и кратко рекао да не воли да прича о својим хуманитарним активностима, само кад, како је навео, „хвала Богу може”.

„Вама свака част на вољи, останите овде, чувајте наше Српство и желим вам све најлепше од срца. Хвала на лепој добродошлици, стварно ми је част што сам овде. Ја се надам да сам бар малкице допринео да ко ме види, погледа, да му дам мотив да остане овде. Био сам овде пре три године, када је била промоција филма ’Енклава’, било ми је феноменално, био сам са децом, када год будем могао, са великим задовољством ћу доћи”, рекао је Станковић.

Захваљујући Станковићу и Руварцу на донацији, вршилац дужности директора Центра за социјални рад Милан Савић истакао је да ће уручено возило бити од велике помоћи јер ће тиме бити повећана мобилност тимова ове установе.

Осим предаје „дачије”, фирма „Стефиал” ће ускоро петочланој, социјално угроженој породици Митровић из села Граце поклонити – нову кућу. Уговор о изградњи објекта површине 75 квадрата и вредности 2,8 милиона динара јуче су потписали Ђурић, Станковић и Руварац, а према речима Ивана Митровића, који ће са женом и троје деце користити нову кућу, овај гест за њега значи опстанак.

„Свима хвала који су нам помогли. Иначе живимо у старој кући, ово ће нам заиста много значити”, рекао је Митровић.

Димитрије Буквић, Политика

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац оценио је да последње подизање оптужнице против 22 Србина за ратне злочине у хрватским селима Четековац, Балинци и Чојлуг говори да су Хрвати интензивирали процесуирање Срба и бивших припадника ЈНА, како би оправдали своју тезу о агресији на Хрватску.

"Чини ми се да је поново појачано процесуирање Срба у Хрватској. Хрвати раде на овим процесуирањима јаче и жешће него непосредно после рата, отварају нове истраге, а старе истраге прелазе у оптужнице", рекао је Штрбац. Он је напоменуо да су од новембра прошле године до краја фебруара ове године процесуирана 32 Србина, што са ових последњих 22 износи више од 50 процесуираних за неколико месеци.

"Процесуирајући што више Срба и припадника ЈНА, Хрвати доказују тезу да су Срби и ЈНА извршили агресију на њих. Што више процесуирају за ратне злочине, чини им се да је веродостојнија њихова теза да је неко извршио агресију на њих, да су Срби рођени у Хрватској агресори", навео је Штрбац.

Говорећи о последњој оптужници против 22 Србина за Четековац, Балинце и Чојлуг, он је рекао да је давно отворена истрага за ова три хрватска села, и да су се у њој помињала имена команданата локалних територијалних одбрана Боривоја Лукића, Боривоја Радосављевића, као и Радојка Бојичића, Драгомира Келеува, Саве Тановића и других. Он је навео да је било и стотине имена процесуираних Срба за тај случај, и да се тај број годинама смањивао на више од 40 осумњичених, да би сада спао на 22.

Штрбац је рекао да све упућује да су људи у ова три хрватска села страдали, али да му није познато да ли је била у питању борба једних против других, пошто су се борила хрватска против српских села, пуцали су једни на друге, а затим ишли у "чишћење терена".

Више од пет хиљада Срба, пореклом из Хрватске, а који су рођени у Србији до 1991, због погрешно уписаног држављанства, у овој земљи не могу да остваре своја права, а пре свега право на држављанство, наводи Удружење за заштиту уставности и законитости.

Како стоји у саопштењу, због великог броја људи који су им се обратили за помоћ то удружење израдило је нацрт амандмана на Закон о држављанству, који предвиђа могућност исправке погрешно уписаних држављанстава до 1991, а који је поднет Одбору за безбедност и унутрашње послове. УЗУЗ-ову иницијативу подржао је Миодраг Линта, народни посланик и председник Савеза Срба у региону, као и Хуманитарни центар за интеграцију и толеранцију (ХЦИТ), који је извршни партнер УНХЦР-а.

„Измена Закона омогућила би да неколико хиљада људи задржи држављанство Србије, и истовремено оствари своје право на држављанство Хрватске које им припада по пореклу. Ова измена не кошта ништа државу Србију, а решила би реалне проблеме њених грађана. Иначе, ове недеље почиње седница Скупштине на којој ће се гласати о изменама Закона о држављанству. Важно је да се амандман званично предложи и изгласа у парламенту како би се омогућило остваривање права великог броја наших грађана“, наводи Саво Манојловић, председник УЗУЗ-а у саопштењу. Он објашњава да су суграђани који су поред југословенског имали и тзв. држављанство поједине републике, после распада СФРЈ аутоматски постали држављани тих република. Рецимо, људима који су у Србији рођени до 1991, а чији родитељи су имали хрватско држављанство, често је погрешно уписивано држављанство федералне јединице Србије, уместо Хрватске. Њима данас Хрватска одбија да призна право на држављанство док из Србије не донесу валидан документ да су били држављани федералне јединице Хрватске. Србија то одбија да учини, јер би то значило да се губи основ и самим тим српско држављанство.

Дуго је у Србији било тешко убедити јавност да износ просечне зараде, колико год мали био у поређењу са другим европским земљама, одражава праву слику примања запослених у Србији.

Сa једне стране стајале су бројке, подаци добијени анкетом предузећа, а сa друге новчаници грађана у које није пристизало толико новца. Како су показали најновији подаци Завода за статистику који просечну плату од ове године обрачунава на основу информација из Пореске управе, а не анкете, истовремено су и једни и други били у праву.

Просечна плата у Србији у прошлој години износила је 384 евра, свега 10 евра мање од просека рачунатог претходном методологијом, али је чак две трећине запослених примило плате мање од тог износа. Ни овај податак не објашњава у потпуности неповерење грађана у званичну статистику. Половина запослених је примила нето плату мању од 36.788 динара, односно 309 евра (податак се односи на месец новембар 2017). На крају ту је и потпуно поражавајући податак да је нето плата коју је највећи број запослених у Србији примио била у распону од 20.000 до 25.000 динара односно од 168 до 210 евра. Оволику нето плату прошле године примило је око 19 одсто запослених у Србији (такође у новембру који статистичари узимају као репрезентативан месец за целу годину) или другим речима сваки пети запослени у нашој земљи је примио ову плату која се креће око минималца који је прошле године износио 22.880 динара (за месец од 176 радних сати).

Према подацима РЗС-а првих десет одсто запослених са најмањим платама (први децил) у новембру 2017. примило је у нето износу мање од 23.612 динара. Други децил је примио нето плату у распону од 23.612 до 24.998 динара. Трећи децил (трећих десет одсто) запослених је примио зараду од 24.998 до 27.095 динара. Највећи распон је у последњем децилу (10 одсто запослених са највећим платама) који се креће од 80.000 динара до преко 200.000 колико је износила највећа плата. Просечну плату од 47.247 динара у новембру је исплаћена седмом децилу запослених.

Компромис приликом решавања косовског проблема могућ је само у директном договору Београда и Приштине, каже за "Танјуг" бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери, али истиче да није оптимиста по том питању.

"Нисам оптимиста када је у питању Косово и очекујем да ће то питање наставити да оптерећује регион", рекао је Монтгомери, на питање има ли, према његовом мишљењу, простора за компромисно решење, с обзиром на то да Приштина не прихвата ништа осим независности.

"Моје лично мишљење је да, ако ће бити компромисног решења, онда ће оно бити резултат директног договора између Београда и Приштине", каже Монтгомери, али указује да за један такав споразум постоје две велике препреке.

Прва препрека је, каже, то што косовски Албанци имају јаку подршку Американаца да се држе става о независности Косова у оквиру постојећих граница.

"Све док САД буду имале тај став, мале су шансе да би иједан политичар, косовски Албанац, преузео политички ризик 'предаје' било које територије", сматра Монтгомери. Ако ова препрека уопште може да се преброди, највећа шанса за то је баш сада, у Трамповој ери, јер највише структуре америчке владе уопште не занима овај регион, додаје Монтгомери.

Друга препрека је то што би добар компромис било оно што би многи на обе стране у великој мери сматрали неприхватљивим и чему би се јако противили.

"Мислим да би то било веома тешко и за Србију и за косовске Албанце, али, посебно за ове друге", каже Монтгомери.

"Четири могућа исхода"

Према његовом мишљењу, постоје четири могућа исхода када је реч о Косову и Метохији.

Војни синдикат Србије саопштио је да припаднике Војске Србије (ВС) нико не сме да назива "барабама" и позвао председника Александра Вучића да се извини због те, како се оцењује, срамне синоћне изјаве и "издајничког и кукавичког чина".

Војни синдикат је оценио да Вучићева изјава да је капетан Специјалне бригаде, који се сукобио са активистима Српске напредне странке, "бараба", може да буде само последица чињенице да Вучић није обавештен о детаљима тог догађаја, или да зна све, али да "безосећајно и с намером, уз злоупотребе власти на свим нивоима, свој лични и интерес странке коју заступа, ставља изнад јавног интереса, закона и истине".

"Оваквим понашањем, председник је најгрубље прекршио Устав јер директно насиљем утиче на вољу и слободу мишљења грађана Србије и дао је себи за право да истовремено буде тужилац, суд и џелат", навео је тај синдикат.

Председник Србије Александар Вучић казао је у понедељак у једној ТВ-емисији да је ухапшени официр Војске Србије "бараба" која је ударила младу девојку јер је стала да запише број зграде да зна "где су их јурили". Он је, такође, негирао да су му активисти СНС долазили на врата да би прикупљали такозване "сигурне гласове", већ је рекао да их је капетан "јурио у пиџами 20 метара".

Синдикат је, међутим, навео да је та Вучићева изјава "издајнички и кукавички чин" и да је то официр који има беспрекорну службу у специјалним јединицама, који је више пута награђиван и похваљиван, који је обављао најсложеније задатке чак и у борбеним условима, који говори стране језике и има завршене све специјалистичке обуке, који је супруг и родитељ троје деце и који тог дана "ни над ким није извршио насиље".

"Ми српски војници, никоме никада кроз историју нисмо дозвољавали да нас вређа и понижава, па нећемо ни ономе за кога је Мурат већи војсковођа од Цара Лазара, Војводе Мишића, Бојовића и других славних српских војсковођа.

Јан Каван, бивши министар спољних послова Чешке Републике, говорио је о својим разлозима за потписивање петиције за чешко повлачење признања Косова.

Како је навео, петицију је потписао из дубоког убеђења да је једнострано проглашење независности Косова 2008. године представљало кршење међународног права и направило опасан преседан. У интервјуу за Спутњик, Каван који је 2002-2003. био председник Генералне скупштине УН каже да, нажалост, петиција неће донети кључне промене. 

"Нисам толико наиван да бих веровао да чешка Влада може заиста поново да размотри своју одлуку и повуче признање Косова. То се неће десити. Па ипак, верујем да се може покренути дискусија о примени норми међународног права у ситуацији када Србија жели да ступи у ЕУ, што ја свакако подржавам. Али проблем је што ће ЕУ поставити услов Србији да мора признати независност Косова. И ако све околности узмемо у обзир, ја ово прихватам као ултиматум, као уцену и то је лоше“, каже он. 

Бивши шеф чешке дипломатије се залаже да Приштина и Београд истовремено ступе у ЕУ, уз постојање међусобног споразума где би Брисел био посредник. Зато је, како наводи, неопходно што више говорити о тој ненормалној ситуацији која је настала након једностраног проглашења независности Косова. 

„Ако петиција доведе до тога да у Чешкој дође до поновног разматрања овог проблема, ми ћемо довести у питање тадашњу одлуку чешког парламента, иако је и тада било много оних који су били против признавања самопроглашења независност. Морам да подсетим да је парламент и тада позивао да се покрене дијалог и потражи решење које би задовољило све стране“, каже Каван и додаје да ову садашњу петицију потписују људи са различитих страна политичког спектра и да је то одлично. 

Дан Државности Србије, Сретење, обележен је данас државном церемонијом у Орашцу којој су присуствовалии председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик. Церемонији су присуствовали и државни врх Србије, као и Републике Српске, велики број званица као и грађана, а претходно је патријарх СПЦ Иринеј служио литургију. Председници Вучић и Додик положили су венац на споменик вођи Првог српског устанка Карађорђу а затим се и обратили окупљенима. Вучић је поручио да ћемо Србију одбранити од утицаја и интереса великих сила, али да је још важније да сачувамо и обновимо наш народ, јер „све нам је џабе ако немамо људи”.

„За то нам је потребна подршка сваког појединца у Србији”, рекао је Вучић, указујући на драматичан пад наталитета.

Објаснивши да нам је сада потребна и судбоносна и историјска одлука, онаква какву су пре два века донели виђени Срби у Орашцу, Вучић је поручио и да, имајући то искуство, данас можемо све „јер су нас они томе научили”. То, како је рекао, може да стане у речи које је тада изговорио „неписмени Милош сањајући да сви Срби пишу, а та је реч - слобода”.

„И данас док овде стојим, стојим на месту које постоји у свакоме у нас. Огромна је обавеза, све што нас чека у данима пред нама, морамо да решавамо, а да нам руке и образ остану чисти. Морамо да дајемо а да ништа не изгубимо, да се помиримо, а да останемо часни”, поручио је и додао: „Можемо да нађемо решење као што су га они тражили и наши опредељујући се у 19. веку за живот у модерној држави.

Додик је истакао да нема бољег места од Орашца да се окупи српски народ, који данас са правом може да прославља дан Србије и све празнике и да говори о слободи, јер смо ми предводници те слободе на овим просторима, „окупљени под заставама Србије и Републике Српске”.

Тринаест великих пакета документације, коју је у Хрватску однео српски председник Александар Вучић, јесу матичне и остале књиге везане за нестале Србе из општине Двор на Уни.

Двор на Уни био је, по структури становништва, "српско место". Према попису из 1991. године, у том граду живело је укупно 14.555 људи, а од тога чак 12.591 Срба. Међу осталима су били - 1.395 Хрвата, 311 се тада декларисало као Југословени, а још око 300 као "остали".

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, коментаришући случај те документације за Танјуг, каже да зна да се ради о матичним књигама, књигама умрлих, рођених, венчаних. Каже да су Срби, када су бежали 1995, спаковали општинске књиге и носили са собом, јер се из искуства, из претходних ратова, зна да су паљене те књиге ако остану и онда се "не зна ни када је ко рођен, ни ко је с ким ожењен и све се морало утврђивати путем суда".

У Србији је то све, каже Штрбац, пребачено у електронску форму, а неке од тих књига су раније враћене.

Штрбац је потпуно сагласан са тим да се све књиге врате тамо одакле су.

Каже и да је видео коментаре у хрватским медијима да је то Вучићев "данајски дар" Хрватској, што, по њему, и није далеко од истине.

"Где су, на пример, сви ти Срби којих је у Двору на Уни било 99 одсто? А где су сада? Ево вам, па проверите где су ти Срби", рекао је Штрбац.

Хрватски медији о папирима 

Чини се да је његово питање баш оно што поводом тих 13 пакета брине Хрватску.

Тај чин српског председника, према хрватском порталу Дневно, показује да је он "стварно вешт политичар", који је - на хрватско инсистирање о давању информација о несталим Хрватима - одговорио "шах-мат потезом, први подастирући документе на које одговор треба да да Хрватска".