Стивен Вилијам Хокинг рођен је 8. јануара 1942. године. Унапредио је разумевање простора, времена и простор-време сингуларитета.

Британски научник стекао је светску славу због рада на црним рупама и теорији релативитета, а иза себе је оставио низ дела од којих је најпознатија књига „Кратка историја времена”.

Хокинг је током каријере разоткрио неке од најзамршенијих тајни космоса.

Дипломирао је физику на Оксфорду, а онда је са темом из теорије релативности докторирао на Кембриџу, где је наставио академску каријеру. Са 22 године, као студенту, дијагностикована му је изузетно прогресивна неуромоторичка болест која веома онеспособљује и ограничава кретање и говор. У питању је амиотрофна латерална склероза (АЛС) због које је већи део живота провео у колицима, потпуно непокретан, приморан да комуницира помоћу компјутера и гласовног синтисајзера.

Тада су му лекари давали само неколико година живота. Хокинг је, међутим, победио тешку физичку онеспособљеност и више од пет деценија давао изузетан допринос физици и математици.

Постао је члан Краљевског друштва 1974, професор математике 1979.

Познат је по доприносима на пољима космологије и квантне гравитације, посебно у контексту црних рупа, као и по популарним писаним делима у којима износи своје теорије о свемиру.

Најпопуларније дело му је научни бестселер „Кратка историја времена” (A Brief History of Time), који је заузео прво место на листи бестселера британског „Сандеј тајмса”, где се задржао рекордне 237 недеље.

Хокинг је временом постао и икона популарне културе, па се појавио у „Звезданим стазама”, „Симпсоновима”, „Футурами”, „Штреберима”, али и представама „Летећег циркуса Монтија Пајтона” и на једном од албума легендарног бенда „Пинк Флојд”.

Његов живот екранизован је филмом из 2014. године „Теорија свега”, у којем је главну улогу имао Еди Редмејн.

Године 1989. постао је почасни пратилац краљице.

Неостварени сан му је био да одлети у свемир. Прошле године је објављен план да тамо и оде на једном од првих летова компаније Ричарда Бренсона „Вирџин галактик”.

Хокинг се 1965. године оженио са Џејн Вајлд са којом је добио троје деце - Роберта, Луси и Тимотија. Развели су се 1991. године, а тај догађај је пореметио односе Хокинга и његове деце. Четири године касније оженио се са Елејн Мејсон, медицинском сестром која га је некада неговала. Ту везу су пратиле гласине о наводном злостављању, а полиција је 2004. године после медијских навода да је претучен и остављен у башти у најтоплијем дану у години, покренула истрагу. Хокинг је медијске наводе одбацио као „потпуно нетачне”, а полиција није нашла доказе о наводном злостављању.

Хокин и Мејсон су се разишли 2006. године. 

Танјуг 

Како је говорио Хокинг

О питању зашто постоји универзум:

„Ако на то нађемо одговор то би био највећи тријумф људског разума - јер би тада познавали мисао Бога и знали би дух Бога (Из „Кратке историје времена”, 1988. године)

О својој болести:

„Нада ми је сведена на нулу са 21 годином све од тада је добитак” (Интервју за „Њујорк тајмс”, децембар 2004. године).

„Живео сам пет деценија више него што су ми прогнозирали лекари. Покушао сам добро да искористим своје време.. Зато што сваки дан може да ми буде последњи желим да извучем најбоље из сваког минута” (У документарцу „Хокинг” из 2013. године)

О својој слави:

„Недостатак моје славе је да не могу нигде да идем а да ме не препознају. Ништа не вреди да ставим наочаре за сунце или перику, колица ме издају” (Интервју за италијанску телевизију, децембар 2006)

О интелектуалцима који се хвале:

„Особе које се хвале о својој интелигенцији су губитници” (Разговор за „Њујорк тајмс”, децембар 2004.)

О савршенству:

„Без несавршености ви и ја не бисмо постојали” (У документарцу „Into The Universе”, на каналу „Дискавери”, 2010.)

О ванземаљцима:

„Ако нас ванземаљци посете једног дана мислим да би резултат био сличан ономе што се десило када се Кристофер Колумбо искрцао у Америци, не баш позитиван резултат за Индијанце (У документарцу „Into the Universe”, „Дискавери”, 2010. година)

О вештачкој интелигенцији:

„Примитивни облици вештачке интелигенције које већ имамо су се показали врло корисним. Међутим мислим да би развој потпуне вештачке интелигенције могао да значи крај за људску расу” (за Би-Би-Си, децембар 2014)

О смрти:

„Живим са перспективом ране смрти 49 година. Није ме страх смрти али се не журим да умрем. Има толико ствари које још треба да урадим (Интервју за „Гардијан”, мај 2011.) 

Бета