Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана је убијено у усташкој НДХ. Током Другог светског рата, једино место у целој Европи у коме су постојали специјални логори за децу била је Хрватска. Од децембра 1941. до априла 1942. усташе су убиле 19.544 дечака и девојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније.

Убијани су, према сведочењима, на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладелости, жеђи и смрзавања.

Многа деца поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. Деца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је 300 деце која су погубљена у Градини, у октобру 1942.

Огроман број деце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнија је Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли.

Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен.

Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и априла 1945. године.

Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и 700.000.

Немачки генерали из Другог светског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједнчко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.

Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, немачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око "500.000 православаца", генерал Херман Нојбахер помиње "више од 750.000" убијених, Ернст Фик - 600.000...

После Другог светског рата, у намери да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти су чиниле све да се Јасеновац помиње што мање. О највећем стратишту у НДХ-а нису снимани филмови нису рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Тито никада није отишао у Јасеновац.

БЕЗ ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ

Директорка Јавне установе "Спомен подручје Доња Градина" Тања Тулековић изјавила је да, због превентивних мјера у вези са ширењем вируса корона, неће бити одржане програмске активности те установе планиране у оквиру обележавања 75 година од пробоја последње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац. Она је прецизирала да, због актуелне ситуације у вези са епидемијом вируса корона, неће бити одржана традиционална Меморијална академија, радионица за ученике средњих школа и изложба дечијих ликовних и литерарних радова.

- У априлу 1945. године усташе су започеле коначну ликвидацију логора. То је подразумијевало да се убију сви преостали логораши, уништи логорска архива и да се објекти логора спале и униште до темеља. Логораши су у Доњој Градини откопавали гробнице, из којих су вађени и спаљивани посмртни остаци јасеновачких жртава - навела је Тулековићева.

Према подацима Јавне установе "Спомен подручје Доња Градина", дан уочи пробоја у логору су била 1.073 логораша, а усташку ликвидацију концентрационог логора Јасеновац успело је преживјети укупно 169 логораша.

Тулековићева је потврдила да су, на основу одлуке Владе Републике Српске о забрани јавног окупљања и престанка рада образовних и других установа, због превенције од ширења вируса корона у Републици Српској, у Спомен-подручју Доња Градина отказане све студијске посете, културни догађаји и радионице.

- У Спомен-подручју Доња Градина 17. марта извршена је дезинфекција свих канцеларијских просторија, као и изложбене сале, тако да ће, када се за то испуне услови, установа спремно дочекати посјетиоце - рекла је Тулековићева. Она је навела да је Радио-телевизија Републике Српске синоћ емитовала документарни филм под називом "Заборављени".

- То је кратки документарни филм о преживелим учесницима пробоја логораша, припремљен на основу књиге "Заборављени - Књига о последњим јасеновачким логорашима", чији су аутори Ђорђе Миховиловић и Дејан Мотл. У помен на преживеле јасеновачке логораше, књига је данас у ПДФ формату доступна на интернет странци Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" www.jusp-donjagradina.org - најавила је Тулековићева. 

СРНА