Видјела сам Нови Сад, сад могу умријети. Не бисте вјеровали колико је људи дошло слушати што ћу рећи. Који сулуди осјећај. Знаш да ниси ни паметнији ни бољи од људи који те желе дотакнути, попричати с тобом или ти нуде књигу на потпис а ти се смјешкаш и глумиш да ти је нормално све што се око тебе дешава. Додуше, била сам накљукана лијековима за снижење тлака и осталим помагалима које гутам кад мислим да ћу се мртва срушити. Ипак…
До суза сам била дирнута пажњом мојих новосадских домаћина. А нисам смјела плакати да не бих покварила имиџ. Ја сам вјештица, ја сам жена чији је језик дуљи од било којег крављег репа, мени никад сунце не свиће, смијем се само на спроводима и кад цркне неки политичар…
Ја та и таква у Новом Саду сам се смијала и још била сретна и још сам у хотелском купатилу плакала, да ме муж не види, и он мисли да се оженио вјештицом. Ах! Да ли ме Нови Сад промијенио, баш промијенио? Јест. Тамо сам се заклела да никад, никад, никад и никад нећу отићи у свој родни град Опатију, ако ме икад позову, и тамо одржати промоцију. Никад! Опатијци ће ми поручити да ме ионако неће звати али тко их јебе. Ако ме позову, кад добијем Нобелову награду, НЕЋУ ДОЋИ! Ово што сам написала је баш сладуњаво и некако дјетињасто. То ме Нови Сад подјетињио.
Чланови дијаспоре могу да се боре за српске националне интересе само учешћем у власти у земљама у којима живе, поручио је премијер Ивица Дачић. Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором Славка Драшковић сматра да дијаспора може да буде највећа помоћ и амбасадор за поправку имиџа у свету.
- Србе у Црној Гори поистовећују са опозицијом. Морамо да се боримо за национални интерес у Црној Гори, а та борба се остварује победом и учествовањем на власти, рекао је Дачић на отварању пословне конференције "Србија и дијаспора" у Београду.
Дачић је рекао да не верује да су Срби јединствени у свету и да треба да буду реални и свесни онога што јесу јер само тако могу да исправљају грешке.
- Срби данас у свету не предстваљају никакав фактор, ни Србија као земља, нити Србија као дијаспора. То говорим зато што до сада нисам срео ниједног Србина у политичким структурама где сам био, али зато Бошњаке, Албанце и Турке јесам, а нас има много више, рекао је Дачић и додао да је зато суштина у томе да се организујемо, а не само "да причамо, љубимо, грлимо се, наздрављамо и заклињено у љубав и верност, а иза тога нема ничег другог".
Напори и жртве, улагани од 1804. у обнављање српске државности на тлу Србије, почели су да се руше већ после велике победе над Аустроугарима 1914.
Тада је усвојена Нишка декларација, по којој се рат не води у српском интересу, већ у југословенском: „За ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање, искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси.“
Крах српске идеје наступа после блиставе војничке победе 1918, коју је поразила идеја стварање нације Југословена, "једног народа сa три имена", која је смишљена у кругу интелектуалаца масона, иако никада није имала подлогу у реалности, сматрају српски историчари.
"Српски двор и влада су игнорисали стварност, савете Србији наклоњених савезника и пребисцитарно изражену вољу српског народа у БиХ, делу Далмације и Котору, који је 1918. тражио припајање Србији, а не уједињење преко Народног вијећа СХС у Загребу, које је представљало само Хрвате. Српски двор је, засењен идејом владавине над великом државом, претпоставио своје интересе српским националним интересима", каже историчар и политиколог др Драган Петровић. Он наглашава да су Хрвати 1918. врло јасно рекли да желе конфедерацију и републиканску владавину Загреба на јужнословенском простору бивше Хабзбуршке монархије.
Војвода Петар Бојовић, човек који је за годину дана скратио Велики рат, кренуо је из Мишевића у свет са горштачким заветом да је свугде и свагда важно бити добар човек. Умро је после Другог светског рата и Београду, граду који је једном ослободио, сахрањен без икаквих почасти.
Војвода Петар Бојовић био је стратег српске војске у свим ослободилачким ратовима од 1876. до 1918. године. Међутим, иако заслужан као и остала тројица војвода из тих ратова, његово је име неправедно запостављено. Ту неправду Нововарошани годинама покушавају да исправе.
Из родне куће живот га је одвео у школе па у шест ратова. У импресивној војној биографији посебно место има Солунски фронт.
После пробоја, на челу Прве армије креће у отаџбину ослобађајући Врање, Ниш, Београд, двеста километара испред савезника. За два месеца прешли су више од 800 километара што је подвиг у светској војној историји.
Одлучујућу улогу српске војске, посебно Бојовићеве Прве армије признали су тада и савезници и непријатељи.
Кампања која се у Хрватској води против ћирилице обнавља нетолеранцију, насиље и мржњу у јавности, све је слично стању из 90-тих, а једина разлика је што се све то не може претворити у сукоб размера из тог периода, изјавио је потпредседник Самосталне демократске српске странке (СДСС) у Хрватској Милорад Пуповац. Он је у интервјуу београдском „Новом магазину” рекао да се производња страха и одржавање ратне атмосфере у Хрватској не престаје свих ових година.
„Само се смањује или појачава интензитет. То спречава да се хрватска јавност суочи како са реалним карактером рата, тако и са реалним Србима. То истовремено спречава да се Хрватска суочи са својом реалношћу - идентитетском, политичком, економском, социјалном и културном. Хрватство се непрестано гради на негативном српству или на несрпству”, рекао је Пуповац који је и председник Српског националног већа.
Говорећи о прикупљеним потписима за расписивање антићириличног референдума, Пуповац је оценио да у Хрватској постоји потенцијал за наставак тензија, али и да је тешко рећи како и колико ће се оне манифестовати.
Крај године је све ближи и неки од нас сумирају резултате, успеха и неуспехе... Шта ћете ви да памтите из 2013. године? Добре или лоше ствари? Ево како је уметник Марио Зука видео годину - и то изражено кроз цртеж.
Да ли ћете се сећати пријатеља које сте изгубили или оних које сте стекли, да ли ћете да памтите језик (и остале делове тела) Мајли Сајрус, или ћете годину памтити по (доброј/лошој) сезони "Игре престола"? Или по спортским догађајима, филмовима, Xbox-у One или PS4...
Скоро све ово побројано, Марио Зука је нацртао за Beutler Ink и тако сумирао битне тренутке из 2013. године. На цртежу се налази скоро 90 битних прича и догађаја. Неки од њих су: крај Google Reader-а, Мајли тверкује на ВМА, Grumpu Cat среће Lil Bub, BuzzFeed промовише интернет за мачке, откривен је Olinguito, крај серије "Breaking Bad", Џени Мекарти почиње да води "The View", Денис Родман посећује Северну Кореју, изашао је Grand Theft Auto V, Apple је избацио iOS 7 / iPhone 5S/5C, потврђено да на Марсу има воде, Воjаџер-1 је напустио соларни систем...
Потписан меморандум о пословно-техничкој сарадњи
Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић и премијер Србије Ивица Дачић потписали су данас у Бањалуци Меморандум о разумевању влада Српске и Србије о пословно-техничкој сарадњи.
Цвијановићева је појаснила да се овај меморандум односи на сарадњу у свим аспектима када је реч о ваздухопловству и летачком особљу. Она је навела да је на заједничкој седници влада Републике Српске и Србије разговарано о реализацији пројекта "Јужни ток".
"Ту заиста имамо велику подршку Владе Србије и предузећа из те земље. Они су тај пут већ раније прешли и ми сада добијамо потребну подршкуод Србије било да је реч о изради законодавних решења, припреми одговарајуће документације и свега што се односи на подршку у техничком смислу када је у питању утврђивање прикључка из Српске на гасвод `Јужни ток`", рекла је Цвијановићева новинарима после заједничке седнице влада Српске и Србије.
Према њеним речима, рад заједничке радне групе биће интензивиран у наредном периоду како би Српска могла да испоштује рокове који се односе на почетак реализације овог пројекта, која је предвиђена за септембар наредне године.
Историчар и оснивач Напредног клуба Чедомир Антић упозорава да је званичном посетом Србији црногорски премијер Мило Ђукановић "искористио потпуни политички, економски и морални слом Владе Србије да мало поправи ужасан положај у коме се налази".
Шта српски саговорници нису, а требало је да питају црногорског премијера?
- Наш најважнији интерес у Црној Гори је статус српског народа који у тој држави чини 34 одсто становништва. А према статистици црногорског министарства за људска права, Срби ни у једној државној установи, осим војске, не чине више од пет одсто запослених. Оспорено им је право на језик и писмо, црква је под притиском, грађани са српским држављанством губе црногорско. Дачић и Вучић су пропустили да ова питања покрену, не због инфериорности према Ђукановићу који је у регионалним оквирима занемарљив фактор, већ због страха од Немачке. Говорити о њиховом демократском и патриотском капацитету после Кумановског и Бриселског споразума указује или на недостатак интелигенције или на недостатак морала.
Поводом изјаве српског премијера да „постоје незваничне иницијативе неких земаља” да се међувладина конференција Србије и ЕУ о почетку преговора одржи у марту а не у децембру или јануару, при чему је прецизирао да се „Немачка и Велика Британија залажу да се конференција одложи за март”, добро обавештени саговорници листа Данас су изричити у ставу да то није тачно.
„Не знамо како је премијер Дачић дошао до таквог сазнања. То, једноставно, није истина. Претпостављамо да се ради искључиво о унутрашњој политици, о неким страначким играма, можда у сусрет кампањи за ванредне изборе, али у Дачићеву мотивацију не можемо да улазимо”, гласи практично идентична изјава извора Данас из немачких и британских дипломатских кругова.
Британци истичу да што се њих тиче, уколико власти у Београду испуне услове Европског савета, међувладина конференција ЕУ и Србије може да се одржи и 20. децембра. Немци, међутим, подсећају на став Бундестага, који је обавезујући за владу у Берлину, да преговори са Србијом не могу почети пре јануара. Оно што и једни и други поручују јесте да март ни у званичним ни у незваничним разговорима са српском страном није помињан.
Зашто се Хрватска упорно држи броја укупно регистрованих повратника? Из незнања свакако не
Недавно је Министарство спољних послова Србије обавестило све земље у свету у којима има дипломатска представништва о инцидентима упереним против Срба који су се десили у Хрватској у последње време. ,,Антисрпски инциденти у Хрватској су изолована појава,а не правило”, узвратило је хрватско Министарство спољних и европских послова.
О тим инцидентима у различитим формама и на различитим местима говорило се и писало много у последње време. Мене је, међутим, из одговора хрватског Министарства посебно заинтригирала тврдња: ,,Хрватска континуирано ради на повратку и обнови. У Хрватску се досад вратило више од 133.000 припадника националних мањина, од којих је већина српске националности.”
Колико се заиста Срба вратило у Хрватску?
У Загребу је 27. фебруара 2012. године промовисана студија „Мањински повратак у Републику Хрватску – Студија отвореног процеса”, коју је наручио УНХЦР, а чији су аутори проф. др. сц. Милан Месић и др. сц. Драган Багић, истакнути академици с подручја миграција и друштвених истраживања, те предавачи на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу.
Ауторска права Радио Оаза 2026