Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Председник Републике Српске Милорад Додик информисао је у Паризу француске сенаторе да Кристијан Шмит покушава да моделира уставни поредак у БиХ и да Српска, уколико он буде интервенисао у вези са имовином, неће имати други избор осим да брани свој статус тако што ће прогласити независност.

„Ми ћемо то учинити. Важно је да смо данас разговарали са људима који желе то да чују, што баш и није уобичајено. Захвалан сам овој групи сенатора, који су из различитих политичких партија, јер су желели да чују о ситуацији и имали су одређено мишљење о томе. Они ће ускоро доћи у БиХ и тамо ће разговарати са другим факторима. Ми смо изнели своје визуре и рекли да БиХ треба да се врати на Устав, да се престане са интервенционизмом и да се странци повуку“, изјавио је Додик за РТРС после састанка са сенаторима. 

Јуче се навршило 25 година од почетка несумњиво најчувенија битка у савременој српској историји - битка на Кошарама, када су припадници терористичке ОВК уз помоћ НАТО авијације и албанске војске намеравали да заузму караулу Кошаре, а затим направе коридор за копнену инвазију из правца Албаније. Напад је покренут у три правца према врху Расе Кошарес, ка караули Кошаре и према врху Маје Главе. Битка је трајала све до потписивања Кумановског споразума и повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије, односно 10. јуна 1999. године.

Упркос огромним напорима ОВК и њихових западних покровитеља, и заузимању локација од стране терориста, Војска Југославије успела да стабилизује фронт на другој линији одбране и спречи даље напредовање, односно копнену инвазију на СРЈ.

Председник Француске, Емануел Макрон, објавио је фотографију са српским колегом Александром Вучићем на Иксу.

- Француска је посвећена европској будућности Србије, будућности која се сада пише - написао је Макрон на ћирилици... Више информација ОВДЕ

Мали: Вучић дочекан у Француској уз највише почасти, опозиција већ два дана исфрустрирана

Медији

Протеклог месеца забележен је још један топлотни рекорд, то је био најтоплији март од краја 19. века.

Како је Служба за климатске промене Коперникус (Ц3С) навела у месечном билтену, настављен је низ топлотних рекорда. Протеклих 10 месеци сваки од њих је био најтоплији у поређењу са претходним годинама. Од априла 2023. до марта 2024, просечна глобална температура била је 1,58 степени Целзијуса, што је изнад просека забележеног у прединдустријском добу од 1850. до 1900. године.

„То је дугорочни тренд са изузетним рекордима који нас веома брине. Овакво постављање рекорда из месеца у месец заиста нам показује да се наша клима мења, да се брзо мења”, рекла је за Ројтерс заменица директора Ц3С Саманта Бургес.

Онтаријски министар финансија Питер Бетленфалви је у уторак изложио провинцијски буџет и најавио улагање у становање, путеве и јавне услуге, без повећања пореза. Како је истакао, ове инвестиције показују на посвећеност владе да провинција настави да се гради, уз задржавање разборитог, циљаног и одговорног приступа јавним финансијама.

Иако је претходни буџет предвиђао да ће бити остварен скромни суфицит, то се није догодило, и сада се предвиђа да ће се дефицит Онтарија увећати преко три пута и да ће у 2024/25. години бити 9,8 милијарди долара. То је последица успоравања привредног раста и нижих пореских прихода.

Повратак у баланс се не очекује пре 2026/27. године, односно до следећих избора.

Нови дресови немачке репрезентације изазвали су много дискусија одмах пошто су представљени јавности. Репрезентација не би требало да се такмичи у розе опреми, сматрали су једни док су други јарку боју на дресовима сматрали храбром и лепом.

У тим розе дресовима Немци су победили Холандији резултатом 2-1. Не само победа, већ пре свега бројке о продаји доказују да је добављач „Адидас” у праву. „Дрес у гостима никада се није продавао боље после његовог представљања“, рекао је портпарол „Адидаса” Оливер Бриген.

Узбуђење око ружичастог дреса је спласнуло али су се појавиле нове невоље око дресова за Европско првенство.

Пре 25 годинa НАТО авиони су деветог дана агресије на Србију (СРЈ) срушили први мост - Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. Том приликом живот је изгубио Новосађанин Олег Насов (29).

Одмах по завршетку НАТО агресије приступило се изградњи новог моста.

Крајем 1999. уклоњени су остаци старог моста и почетком 2000. године радници нишког МИН-а су даноноћно радили да би Новом Саду обезбедили нови стални мост. Отворен је септембра 2000. године, непосредно пред изборе.

На отварању је добио име „Варадинска дуга”, али касније је име промењено у Варадински мост.

Мост Краљевића Томислава грађен је од 1921. до 1928. године на локацији која је пре Првог светског рата била предвиђена за градњу сталног моста.

Први април се већ вековима обeлежава, али је његово порекло нејасно.

Историја збијања шала 1. априла је обавијена тајном - једни тумаче да се овај "народни празник" појавио крајем средњег века у Француској, други да је пренет са Истока а трећи да вуче корене из старог Рима.

Пoшто су променили календар постављајући новогодишњи празник на почетак јануара уместо дотадашњег римског календара који је почињао крајем марта или почетком априла, ненамерно су фиксирали још један важан датум - 1. април. Будући да је свет, истина полако али сигурно, почео да следи нови календар, Французи су оне који су прослављали нову годину у пролеће називали "априлске луде". 

Онтаријска влада планира да продужи смањење пореских обавеза на гас и гориво до краја ове године. Премијер Даг Форд је смањио порез на гас за 5,7 центи по литру и порез на гориво (дизел) за 5,3 цента по литру 1. јула 2022. године на период од две године, а сада се тај период продужава за још пола године. По речима премијера Форда, домаћинства у провинцији ће на основу овог смањења, током читавог периода уштедети у просеку 320 долара.

Ако се зна да се очекује да федерална влада повећа порез на угљеник, онда је још важнија ова одлука онтаријске владе. Премијер Форд је чак позвао федералну владу да не поскупи порез на угљеник од 23 одсто, од 1. априла, јер ће то бити значајан удар на породичне буџете.

Свим верницима који прослављају васкрсење Христово по Грегоријанском календару 'Радио Оаза' честита Ускрс, највећи хришћански празник.

Овај најстарији хришћански празник се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову победу над смрћу и над грехом. Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару православне цркве, односно Ускрс - Вазам у римокатоличком календару, или само Ускрс, како га именују протестантска, англиканска, лутеранска, баптистичка или друге заједнице настале реформацијом римокатоличке цркве, носи епитет најстаријег и највећег или празника над празницима, јер представља саму суштину хришћанства.