Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

На данашњи дан пре 24 године започела је Битка на Кошарама. 

Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота.

Једна од најтежих борби у новијој историји српске војске постала је симбол одбране отаџбине. Борба на Кошарама започела је 9. априла у раним јутарњим сатима, када је ОВК напала државну границу Савезне Републике Југославије из правца Албаније. Циљ им је био да се раздвајањем и разбијањем јединица Војске Југославије између Ђаковице и Призрена споје са снагама ОВК у Метохији.

Борбе су трајале све до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије после Кумановског споразума повукла са Косова и Метохије... Много више ОВДЕ 

Погледајте видео - Хероји Битке за Кошаре

Сваког Ускрса у граду Бесијеру на југу Француске окупља се Братство џиновског омлета како би припремило огромни омлет од више од 15.000 јаја и поделило га хиљадама посетилаца који долазе на свечаност.

Ове године обележава се 50. годишњица овог традиционалног обичаја, преноси Вашингтон Пост.

О пореклу овог обичаја постоји више верзија.

Према једној легенди, док је Наполеон боравио у том подручју уживао је у омлету који му је припремио локални гостионичар. Јело му се толико свидело да је наредио да се припреми огроман омлет за његове војнике користећи сва јаја из села. Од тог догађаја припрема џиновског омлета постала је традиција.

Патријарх српски Порфирије честитао је Васкрс римском папи Фрањи, Архиепископу кентерберијском Јустину Велбију, апостолском нунцију надбискупу Санту Ганђемију, надбискупу београдском Ладиславу Немету, загребачком Дражену Кутлеши, љубљанском Станиславу Зореу, бискупима и великодостојницима цркава реформације.

"Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког хришћанина и да широм пролећем окупане Божје творевине громко одјекну речи празничног поздрава, Христос васкрсе - Ваистину васкрсе", наводи се између осталог у честитки патријарха Порфирија.

Агенције

Патријарх Порфирије на Лазареву суботу богослужио у Љубљани

Папа Фрањо позвао је у ускршњем говору на молитве за мир у Украјини и апеловао на дијалог између Израелаца и Палестинаца након недавног насиља. Папа Фрањо је говорио о "мраку и сумраку у којима је свет пречесто обавијен" и помолио се за мир.

- Помозите вољеном украјинском народу на његовом путу ка миру и баците светлост Ускрса на народ Русије - рекао је поглавар Католичке цркве у говору "граду и свету", преноси Ројтерс.

На Тргу Светог Петра биле су распоређене почасне јединице ватиканске швајцарске гарде и италијанских карабињера. Ватикан процењује да се на Тргу окупило око 100.000 људи.

Свим верницима који прослављају васкрсење Христово по Грегоријанском календару 'Радио Оаза' честита Ускрс, највећи хришћански празник.

Овај најстарији хришћански празник се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову победу над смрћу и над грехом. Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару православне цркве, односно Ускрс - Вазам у римокатоличком календару, или само Ускрс, како га именују протестантска, англиканска, лутеранска, баптистичка или друге заједнице настале реформацијом римокатоличке цркве, носи епитет најстаријег и највећег или празника над празницима, јер представља саму суштину хришћанства.

Српска православна црква прославља данас празник Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу, успомену на последње чудо Христово пред Недељу страдања, смрт и Васкрсење. Ове године, због пандемије и здравствених мера, уместо у храмовима, обележиће се у домовима. Лазарева субота, Врбица или Субота Светог Лазара обележава се још од IV века и посвећена је Лазару кога је Исис Христос васкрсао из мртвих. Овај празник многи славе и као крсну славу. 

Празник носи име Врбица због легенде да се на овај дан брало озеленело врбово пруће и веровало се да се тиме преноси снага и здравље на децу. 

Догађај Лазаревог Васкрсења се, према јеванђељима, догодио у Витанији и увод је у нову веру у Васкрсење.

Новинарка часописа "Дуга" Радислава Дада Вујасиновић убијена је на данашњи дан пре 29 година. Дада Вујасиновић, позната по извештајима са ратишта 1990-их година и истраживачким текстовима о организованом криминалу у Србији, убијена је 1994. године у свом стану у Београду.

Првобитна истрага говорила је да се новинарка убила из ловачке пушке, што су и њена породица, колеге и пријатељи стално оспоравали.
Вештачењу балистичара из 2008. оспорило је званичну верзију о самоубиству, а у јануару 2009. године, Окружно тужилаштво у Београду поднело је полицији захтев да прикупи доказе о убиству.

Српска православна црква и верници данас празнују Сабор Светог Архангела Гаврила, и његово јављање кроз сву историју људског спасења. Сматра се заштитником људи и животиња.

Архангел Гаврило, благовесник радости, један је од седам великих ангела серафима који су учествовали у стварању света, најближих престолу Господа. Сматра се весником тајни Божјих. 

Одавнина, слави се први дан после Благовести, чиме се одаје поштовање ономе који је послужио тајни људског спасења. Лик анђела Гаврила са пресветом Богородицом Маријом, која прима Благовест, слика се на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско.

Специјални резерват природе „Увац“, уредбом Владе Србије са седнице 6. априла, проглашен је за подручје прве категорије од изузетног значаја. Површина резервата проширена је са досадашњих 7.543 хектара на 11.750 хектара и обухвата делове општина Нова Варош, Сјеница и Прибој.

Уведене су и три категорије заштите. У првом режиму заштите је 1.049 хектара у клисурама Увца, Вељушнице, Кладнице, Тисовице, Павловића брода и Радоињског језера.
У том подручју дозвољено је само научно истраживање и контролисане посете искључиво ради едукације. Под другим степеном заштите је 4.996 хектара, а под трећим 5.704.

Печат српског великог жупана Стефана Немање стављен је на аукцијску продају која ће бити одржана 6. и 7. маја. То је прилика да се у Србију врати предмет од изузетне историјске и културне вредности.

Печат Стефана Немање је направљен од олова, тежак је скоро 21 грам, а пречника је 35 милиметара. На аверсу печата је Свети Стефан, који стоји и који у рукама држи мали ковчег и кандило.

На реверсу печата је натпис на грчком језику, који у преводу на српски гласи: Печат Стефана великог жупана Немање.

Печат потиче из друге половине 12. вијека, односно најраније из 1166. године када је Немања постао велики жупан.