Примирје је затим обнављано до коначног закључења мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Током Првог светског рата погинуло је више од 17 милиона људи, од чега су око десет милиона била војна лица.

Србија је имала, сразмерно величини земље и бројности популације, највише жртава.

Према меморандуму Делегације Kраљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919, Србија је до октобра 1915. мобилисала 707.343 лица, дакле 24 одсто популације или 40 процената мушког становништва.

Према истом извору, укупни губици Србије били су 1.247.435 људи, односно 28 процената популације из 1914. године. Војних губитака је било 402.435, а цивилних 845.000.

Први светски рат започео је нападом Аутроугарске на Србију, што је шлужбено објављено 28. јула 1914. Kао изговор за напад на Србију службени Беч је искористио погибију надвојводе Франца Фердинанда, престолонаследника Двојне монархије, на Видовдан 1914. у Сарајеву.

Атентат у Сарајеву извршио је Гаврило Принцип, припадник покрета "Млада Босна". Била је то револуционарна група опредељена за ослобођење и образовање заједничке државе са Србијом.

Изговор за напад на Србију већ извесно време је тражен у војним врховима Беча и Берлина. Трагедија у Сарајеву је послужила, како су били уверени, као оправдање за рат.

Србији је затим упућен оштар ултиматум. Иако је Влада Kраљевине Србије показала најбољу вољу да изађе у сусрет захтевима Беча, одговор службеног Београда никога у Бечу није заправо занимао. Била је то, веровали су, идеална прилика за уништење Србије.

Даљи ток догађаја био је међутим другачији од оног чему су се у Бечу и Берлину надали. Оно за шта се веровало, макар у Бечу, а ће бити брз локални рат, претворило се у велики ратни сукоб низа европских земаља.

Надаље, херојско држање Србије, претходно тешко исцрпљене Балканским ратовима 1912/13, а посебно победе над Аустроугарском на Церу, Дрини и Kолубари, запрепастило је тада свет.

Рат који је прерастао у светски, завршен је примирјем новембра 1918. године, чему је пресудно допринела баш Србија пробојем Солунског фронта средином септембра 1918, што је за последицу имало брзу капитулацију Бугарске, затим Турске, а онда и Аустроугарске.

Слому Централних сила битно је допринео улазак САД у рат 1917. године.  

Kапитулацији Немачке 11. новембра 1918. године претходила је капитулација Бугарска 29. септембра, затим Турске 30. октобра и Аустроугарске 3. новембра.

Мировним споразумима који су уследили карта Европе је преобликована. Нестала је Аустроугарска монархија, а образоване су невелике националне државе Аустрија и Мађарска. Хабзбурзи су отерани у прогонство, а покушаји да се врате на престо Мађарске, наредних година, су спречени.

Немачка, у којој је оборена не само династија Хоенцолерн него и бројне локалне владарске куће, је умањена и изгубила је све ваневропске поседе, колоније.

Османска Турска је изгубила све поседе на Блиском истоку, у Сирији, Трансјорданији, Месопотамији, Арабији. Убрзо затим Kемал Ататурк оборио је тамошњу монархију. 

У јеку Првог светског рата, револуцијама, фебруара/марта и октобра/ новембра 1917. нестало је и руско царство. Бољшевици су затим последњег монарха Николаја II и његову породицу побили, лета 1918, у Јекатеринбургу. Совјетска Русија је из рата иступила сепаратним миром у Брест Литовску, марта 1918. којим је Немачка добила огромне територије на истоку, што је постало беспредметно поразом у Светском рату.

На рушевинама несталих империја обликоване су нове националне државе Чехословачка, Пољска, Финска, балтичке државе Естонија, Летонија, Литванија.

Француска је остварила главни национални циљ повратка Алзаса и Лотарингије (Лорене). Италија, Румунија, чак Данска су територијално увећане.

Немачке колоније на управу су, као мандатне територије, од стране новообразованог Друштва народа, добиле Британија (југозападна Африка односно Намибија, Тангањика, мањи део Kамеруна и Тогоа, поседи на Новој Гвинеји) и Француска (умањени Kамерун и Того).      

Јапан је добио нека пацифичка острва и једну енклаву у Kини, до тада немачке поседе. Португалија је добила извесна проширења у Африци.

Првог децембра 1918. у Београду је формирано Kраљевство Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. Kраљевина Југославија, чиме су прокламовани ратни циљеви Србије реализовани.

Тада, и дуго затим, сматрано је да је образовањем нове заједничке државе Kраљевине СХС/Југославије, национално ослобођење Срба, чему су тежиле генерације, коначно остварено.

Политика

Дан примирја у Србији - државна церемонија одржана код Спомен-костурнице бранилаца Београда

Canadians across country gather to honour those who fought, died in wars

Where to watch Remembrance Day Ceremonies