Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Хришћани који се придржавају јулијанског календара данас обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи.

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства. Према веровању, Исус је тог дана одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата који га је осудио да буде распет на крсту.

Гледајући шта народ и војници раде са њим, рекао је: 

„Оче, опрости им јер не знају шта раде!”

На Велики петак се пости. Обичај је да се на тај дан фарбају васкршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. 

На Велики петак се не пева и не весели се.

Православни верници обележавају данас Велики Четвртак као сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика. Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне недеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије. Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и, поделивши га апостолима, рекао: 

"Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова".

Затим је узео чашу вина и додао: 

"Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".

Резолуцијом објављеном 1. маја

Женска мировна конференција одржана је 28. априла 1915. године у Хагу, а конференција је имала две основне теме: да међународне спорове треба решавати пацифичким средствима и да жене треба да имају право глас у влади. На конференцији је било окупљено 1.136 жена делегата из 12 земаља.

Резолуција са конференције објављена је 1. маја, а подржавала је мере за међународну сарадњу, укључујући међународни суд и такозвано Друштво нација, опште разоружање и национално самоопредељење.

На конференцији је основан Међународни конгресе жена који је касније преименован у Међународну лигу жена за мир и слободу (WILPF), организацију која постоји и данас

Међународни празник рада - Први мај биће обележен данас широм света, као и у Србији, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време.

Празник подсећа на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. 

Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума. Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

И данас су, као и свих претходних година родбина, пријатељи и школски другови погинулих одали почаст и пoклонили се сенима страдалих 1. маја 1999. године у гранатирању аутобуса „Ниш експреса” код Подујева. У незапамћеној трагедији коју су изазвали авиони НАТО-а који су разорном ракетом погодили аутобус на мосту код Подујева погинуло је свих 50 путника, Албанаца и Срба, који су из Ниша преко Прокупља, Куршумлије, Подујева и Приштине тог ратног пролећа кренули за Грачаницу. Међу погинулима било је петнаесторо деце, а животе су изгубили и брат и сестра Марија (15) и Никола (17), који су са баком Смиљаном из Куршумлије кренули до својих родитеља у Грачаници.

Тачан број погинулих тог 39. дана НАТО агресије никада није утврђен, а страдало је како се претпоставља 50 људи.

Данас се навршава 29 година од почетка офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу самопрокламоване Републике Српске Крајине (РСК). Током дводневне операције „Бљесак”, започете 1. маја 1995. године око пет сати ујутру артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска је преузела контролу над западном Славонијом. У акцији „Бљесак” страдао је велики број српских цивила, а око 15.000 њих напустило је то подручје.

Према подацима Документационо информационог центра Веритас, у тој акцији је убијено или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Веритас наводи да су до сада пронађени посмртни остаци 162 особе, а да се 121 и даље води као нестала.

Авалски торањ срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије у ноћи између 29. и 30. априла. Био је висок 202,87 метара, а прорадио је, после петогодишње изградње, 1965. године.

Једини торањ на свету, који је за пресек имао једнакостранични троугао као симбол српског троношца за седење, пројектовали су Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић.

Наизглед „мршав“, на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стену, торањ је одолевао зубу времена и налетима кошаве „шетајући“ у пречнику и од једног метра.

Срушен је 37. дана бомбардовања, сa више авионских бомби у више покушаја током НАТО агресије на СРЈ.

Почела је седма, последња недеља Васкршњег поста. Сви дани у њој носе назив Велики, па је тако данас Велики понедељак. Последња седмица Васкршњег поста, Страсна или Страдална седмица уводи у Тајну страдања Господњег.

У овој седмици верници би требало да се потруде да опросте једни другима све међусобне грехе и увреде, јер, учи хришћанство, ако опростимо другима и Христос ће опростити нама. Црквеним типиком од најстаријих времена за ову недељу прописан је најстрожији пост, на води.

Једу се само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота потпуно су без хране. Уље и вино дозвољени су само на Велики четвртак, јер је тога дана установљена Света тајна причешћа.

Српска православна црква прославља данас празник Цвети или Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим. У хришћанским књигама описано је да је на Цвети, Христос на магарцу ујахао у Јерусалим. 

Дан по Васкрсењу Лазара, у недељу, Господ Исус Христос пошао је са ученицима у Јерусалим јер се приближавао јеврејски празник Пасха. Много народа похита да свечано прослави овај празник, а како пуче глас да долази Христос, многи из Јерусалима пожурише Му у сусрет. Народ га одушевљено дочека, али се на лицу Христовом видела туга, јер је знао да ће сву песму ускоро заменити урлици "распни Га, распни".

Праћен народом, Господ се упутио ка храму. 

Из њега је истерао све трговце, али је у храму било и много болесних, слепих и хромих. Све те тужне и немоћне људе Спаситељ је излечио.

Српска православна црква прославља данас празник Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу, успомену на последње чудо Христово пред Недељу страдања, смрт и Васкрсење. Ове године, због пандемије и здравствених мера, уместо у храмовима, обележиће се у домовима. Лазарева субота, Врбица или Субота Светог Лазара обележава се још од IV века и посвећена је Лазару кога је Исис Христос васкрсао из мртвих. Овај празник многи славе и као крсну славу. 

Празник носи име Врбица због легенде да се на овај дан брало озеленело врбово пруће и веровало се да се тиме преноси снага и здравље на децу. 

Догађај Лазаревог Васкрсења се, према јеванђељима, догодио у Витанији и увод је у нову веру у Васкрсење.