Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Пре 26 година, 7. маја 1999. у НАТО агресији на Ниш су бачене касетне бомбе од којих је погинуло шеснаест, а теже повређено осамнаест цивила.

Парастосом, полагањем венаца и цвећа на споменик жртвама НАТО агресије на Универзитетском тргу у Нишу обележава се Дан сећања на цивиле страдале од касетних бомби 1999. године.

Пре 26 година, 7. маја у 11.20 касетним бомбама засут је центар Ниша - Шуматовачка улица, тврђавска пијаца, аутобуска станица, као и део нишког Клиничког центра.

Погинуло је шеснаест, међу којима и Љиљана Спасић (26) у седмом месецу трудноће. Сахрањена је 11. маја, у 11.30. у исти дан и исти час када се венчала. Највише Нишлија страдало је у Шуматовачкој улици.

Српска православна црква прославиће данас Светог Великомученика Георгија.

Георгије је рођен у другој половини Трећег века у Малој Азији и као веома млад постао је војвода у војсци римског императора Диоклецијана. Бранећи хришћанску веру и противећи се прогонима хришћана, Диоклецијан је бацио Георгија у тамницу и осудио га на најтеже муке.

Видевши да муке не моге да сломе ни тело ни Георгијеву веру, Диоклецијан је одлучио да га помилује под условом да принесе жртву римским божанствима. Георгије је на кипу, којем је требало да принесе жртву, начинио крсни знак, после чега се статуа многобожачког идола распрснула. 

Видевши ово, Диоклецијанова жена Александра је узвикнула:

У Ваљеву су данас положени венци на споменик пилоту пуковнику некадашње Војске Југославије Миленку Павловићу који је погинуо пре 26 година, током НАТО бомбардовања 1999. У 12.04 минута, у време када је Павловићев „миг-29“ погођен изнад Ваљева, у неравноправној борби са летелицама алијансе, Град су у знак сећања на њега прелетела два авиона раног ваздухопловства, пише Колубарске Новине.

Помен Павловићу служиле су владике митрополоти аустралијско-новозеландски Силуан и ваљевски Исихије, уз саслужење свештеника епархије ваљевске Српске православне цркве. Венце на његов споменик положили су чланов породице, представници Министарства одбране, Војске Србије, полиције, Града Ваљева, Општине Осечина борачких удружења и других организација и грађани.

Бета

У селима Мало Орашје и Дубона данас су одржани помен и парастоси за жртве масовног убиства које се догодило пре две године 4. маја.

У селима Мало Орашје и Дубона 4. маја прошле године убијено је осам, а рањено 12 особа. Девета жртва преминула је касније од последица рањавања.

За масовно убиство окривљен је Урош Блажић.

Више јавно тужилаштво у Смедереву подигло је оптужницу којом се терети да је 4. маја из аутоматске пушке и пиштоља убио девет људи, од којих је двоје било малолетно.

Покушао је да убије још 20 људи, а ранио их је 12.

Оптужницом су обухваћени и његов отац, ујак и брат од ујака из Крагујевца.

Медији

Две године од масовног убиства у Дубони и Малом Орашју - сећање на убијених деветоро младих

Тринаестогодишњи К. К. је на данашњи дан пре две године у ОШ "Владислав Рибникар" убио десет особа - деветоро деце и чувара школе. Рањено је неколико ученика и наставница историје. У Београду комеморативни програм поводом друге годишњице. Трећи и четврти мај обележавају се као Дани сећања на жртве масовних убистава. Чланови породица убијених у Основној школи "Владислав Рибникар“ и велики број грађана полажу цвеће, пале свећа и уписују се у књигу сећања.

Радио телевизија Србије, као и остале телевизије у Србији у 8.40 у знак сећања на жртве из Рибникара обуставиле су програм у трајању од једног минута уз текст "Дани сећања на жртве масовних убистава. Памтимо". 

Навршава се 33 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. и 3. маја 1992. године, када су убијена 42 војника, 71 је рањен, а 207 заробљено и мучено у логорима. После више од три деценије, подигнута је оптужница против десет лица за ове злочине. Обележавање годишњице одржава се у Источном Сарајеву и Сарајеву.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и цивилима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници тзв Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Међународни празник рада - Први мај биће обележен данас широм света, као и у Србији, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Празник подсећа на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума. Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

И данас су, као и свих претходних година родбина, пријатељи и школски другови погинулих одали почаст и пoклонили се сенима страдалих 1. маја 1999. године у гранатирању аутобуса „Ниш експреса” код Подујева. У незапамћеној трагедији коју су изазвали авиони НАТО-а који су разорном ракетом погодили аутобус на мосту код Подујева погинуло је свих 50 путника, Албанаца и Срба, који су из Ниша преко Прокупља, Куршумлије, Подујева и Приштине тог ратног пролећа кренули за Грачаницу. Међу погинулима било је петнаесторо деце, а животе су изгубили и брат и сестра Марија (15) и Никола (17), који су са баком Смиљаном из Куршумлије кренули до својих родитеља у Грачаници.

Тачан број погинулих тог 39. дана НАТО агресије никада није утврђен, а страдало је како се претпоставља 50 људи.

Данас се навршава 30 година од почетка офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу самопрокламоване Републике Српске Крајине (РСК). Током дводневне операције „Бљесак”, започете 1. маја 1995. године око пет сати ујутру артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска је преузела контролу над западном Славонијом. У акцији „Бљесак” страдао је велики број српских цивила, а око 15.000 њих напустило је то подручје.

Према подацима Документационо информационог центра Веритас, у тој акцији је убијено или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Веритас наводи да су до сада пронађени посмртни остаци 162 особе, а да се 121 и даље води као нестала.

Највише жртава било је у селима Медари и Пакленица.

Авалски торањ срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије у ноћи између 29. и 30. априла. Био је висок 202,87 метара, а прорадио је, после петогодишње изградње, 1965. године.

Једини торањ на свету, који је за пресек имао једнакостранични троугао као симбол српског троношца за седење, пројектовали су Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић. Наизглед „мршав“, на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стену, торањ је одолевао зубу времена и налетима кошаве „шетајући“ у пречнику и од једног метра.

Срушен је 37. дана бомбардовања, сa више авионских бомби у више покушаја током НАТО агресије на СРЈ.