Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозаветног пророка Амоса - славе српског кнеза Лазара, који је погинуо на тај дан, а у предвечерје празника се својим велможама причестио у Цркви Самодрежи на Косову и Метохији.

Међу Србима празник има посебан етички и морални карактер, а речи кнеза Лазара пред Косовски бој преносе се генерацијама.

Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима палим на бојном пољу, и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну веру.

Према народном веровању, важно је шта ће се на овај дан видети, јер ће се касније баш у томе имати успеха.

Понегде, излази се до поднева на гробља и доноси храна, риба обавезно.

Видовданска трпеза ове године је посна, јер пада у време Петровског поста.

Традиционално, поделом ђачких књижица, на Видовдан се и званично завршава школска година.

Прославља се и као дан града Крушевца. Баш ту налази се црква - Лазарица, у којој се причестила српска војска пред одлазак у бој на Косову.

Део војске се, кажу причестио и у цркви брвнари у Пролому, у чијем дворишту расте шест шљива увијених стабала.

Према једној од легенди, шљиве се увијају од жалости за кнезом Лазаром и његовим војницима који су пошли у смрт, пролазећи поред стабала.

Према "Прологу", СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је "1382. венчао кнеза Лазара за цара".

Медији

Видовдан на Косову и Метохији - приведено најмање десеторо Срба