Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Српска православна црква данас обележава Источни петак. Овај празник део је Светле недеље, седмице после Васкрса током које се сваког дана служи Света литургија, као и на дан Васкрса. Посвећен је Пресветој Богородици и у црквеном календару уписан подебљаним словом.

На овај покретан празник, као и у среду Светле недеље, не треба постити. Они који посте сваки петак у години, прескачу пост ове недеље, јер се цела прославља као један непрекидни дан.

Празник Мајке Божије

Источним петком зове се у народу празник Мајке Божије. Његово обележавање јр потекло у храму који је подигао је византијски цар Лав Велики у петом веку код извора поред Цариграда, који се називао “Живоносни источник”.

На данашњи дан 1893. године рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини (четнички покрет). У Други светски рат ушао је као пуковник а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918.

У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. После капитулације 1941. одлучио се на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактизирање, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци одлучили да подрже ефикаснији Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито.

Пре 210 година, од избијања Другог српског устанка, који је означио почетак краја турске владавине у Србији. Милош Обреновић је после празничног богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети, позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.

После двомесечних борби које су започеле 23. априла 1815. године, Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.

У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а, када је погинуло 16 запослених у тој медијској кући. То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.

Бивши директор РТС Драгољуб Милановић је 2002. осуђен на 10 година затвора, јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

Челници НАТО тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак

Oбележена је80. годишњица од пробоја јасеновачких логораша у селу Млака крај Јасеновца. Помен је служен у Храму Светог пророка Илије. 

Концентрациони логор Јасеновац, био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата.  Формиран је у августу 1941. године, обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац. Усташе су у априлу 1945. године почеле коначну ликвидацију логора, што је подразумевало да буду убијени сви преостали логораши, уништена архива, а објекти логора спаљени и уништени до темеља.

Српска Православна црква и верници славе данас други дан Васкрса, у народу назван Светли понедељак. Сутра је Васкршњи уторак, по народном веровању, једини добар уторак у години. Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени и данашњи Васкршњи понедељак и сутрашњи Васкршњи уторак. 

Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Врло је раширен и назив "Бела недеља", јер спада у трапаве седмице, током којих се не посте ни среда ни петак. 

Васкрс се слави од времена првих апостола, њиме хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу. 

Осим православних верника, Васкрс ове године истог дана прослављају и остали хришћани. Највећи хришћански празник, који симболизује победу живота над смрћу, данас славе католици, протестанти, англиканци и друге западне хришћанске цркве.

Хришћани широм света прослављају највећи хришћански празник - васкрснуће Исуса Христа. Осим православних верника, празник ове године истог дана прослављају и сви верници који припадају црквама западног обреда. 

Васкрснуће сина Божијег темељ је хришћанске вере, обнова живота, симбол неуништивости духа на коме почива вера у Бога.

Празник започиње одласком на свечану службу, која подсећа да је Исус Христ, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и деве Марије и постао човек, дошао у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха. Затим је васкрсао из мртвих.

Навршило се 26 година од када је у НАТО бомбардовању СР Југославије од касетне муниције у београдском насељу Батајница страдала трогодишња Милица Ракић. Девојчицу су погодили фрагменти бомбе док се налазила у купатилу на другом спрату породичне куће која је удаљена око километар од некадашњег аеродрома Батајница.

У том нападу је рањено још пет цивила.

Њен отац Жарко, пореклом из Босанског Петровца, сведочио је да је сцена удара била стравична и да је купатило из ког је на рукама изнео ћерку било пуно гелера.

Српској православној цркви раније је поднета иницијатива за канонизацију мале Милице.

На Калемегдану је данас свечаном церемонијом, полагањем венаца и почасном паљбом Војске Србије обelљежено 158 година од предаје кључева града Београда које је турски командант Али-Риза паша дао кнезу Михаилу Обреновићу.

Свечаност је одржана у оквиру манифестације Дана Београда која је организована од 15. до 17. априла.

Почасна паљба Војске Србије уприличена је са Калемгданске терасе, а испред спомен обelежја одиграна је драмско-сценска реконструкција примопредаје кључева.

Клуб љубитеља историјског плеса извео је "Коло кнеза Михиала" и "Коло мајора Гавриловића".

На данашњи дан 1999. године, убијен је Славко Ћурувија, новинар и власник "Дневног телеграфа" и "Европљанина". Ћурувија је убијен током НАТО бомбардовања, у хаустору зграде у којој је становао у центру Београда. Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио четворицу некадашњих радника Државне безбедности од оптужби за учешће у убиству.

Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, у хаустору зграде у којој је становао у центру Београда. Убице су у Ћурувију с леђа испалиле 17 метака. Ћурувију је према пресуди убило Н. Н. лице, док су му припадници Државне безбедности дали логистичку подршку.