Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом Јовану Златоустом, великом светитељу и реформатору који је познат и као најчувенији проповедник у историји цркве.

Рођен је у Антиохији, где је студирао богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски. У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника.

Као ђакон пише "О свештенству", дело непревазиђено до данас, а као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт.

Трагедија у Алексиначком руднику када је у јами Морава погинуло 90 рудара, догодила се 17. новембра 1989. пре 35 година. Била је то највећа трагедија у историји рударства у Србији, погинула је целокупна једна смена, а у то време у Алексиначком руднику је било запослено укупно 178 рудара.

Пожар који је довео до масовног гушења, и страдања читаве смене, био је највероватније последица људске грешке и неодговорног понашања. Сматра се да су га изазвали вариоци приликом нестручног уклањања шине, апаратом за аутогено заваривање. Трагедија се догодила у транспортном ходнику, у северном ревиру на дубини од 700 метара. Размере су биле такве да у невеликој варошици Алексиначки рудник готово није било породице у којој неко није страдао.

На данашњи дан пре 25 година завршена је НАТО агресија на СР Југославију која је трајала 79 дана и током које је убијено 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције.

НАТО агресија је почела 24. марта 1999. године без одобрења Савета безбедности УН.

Последњи пројектили током агресије пали су 10. јуна 1999. године у зони села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30 часова, и на касарну у Урошевцу у 19.35 часова.

Пре краја НАТО агресије у Савету безбедности УН је 10. јуна усвојена Резолуција 1244, а дан раније у Куманову је, после петодневних преговора, потписан Војно-технички споразум којим је предвиђено повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије и улазак међународних трупа у покрајину. 

Код Спомен-обележја у месту Чемерно код Илијаша данас је служен парастос за 32 српска цивила из овог села које су пре 31 годину убили припадници такозване Армије БиХ. 

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и деце, а село су сравнили са земљом.

Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.

Српска православна црква данас прославља трећи дан Васкрса - Васкршњи уторак.

Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се речима Светог апостола Павла, записаних у апостолским делима: 

"Ако Христос не васкрсе, празна је проповед наша и празна је вера наша".

Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу.

СРНА


Резолуцијом објављеном 1. маја

Женска мировна конференција одржана је 28. априла 1915. године у Хагу, а конференција је имала две основне теме: да међународне спорове треба решавати пацифичким средствима и да жене треба да имају право глас у влади. На конференцији је било окупљено 1.136 жена делегата из 12 земаља.

Резолуција са конференције објављена је 1. маја, а подржавала је мере за међународну сарадњу, укључујући међународни суд и такозвано Друштво нација, опште разоружање и национално самоопредељење.

На конференцији је основан Међународни конгресе жена који је касније преименован у Међународну лигу жена за мир и слободу (WILPF), организацију која постоји и данас

Почела је седма, последња недеља Васкршњег поста. Сви дани у њој носе назив Велики, па је тако данас Велики понедељак. Последња седмица Васкршњег поста, Страсна или Страдална седмица уводи у Тајну страдања Господњег.

У овој седмици верници би требало да се потруде да опросте једни другима све међусобне грехе и увреде, јер, учи хришћанство, ако опростимо другима и Христос ће опростити нама. Црквеним типиком од најстаријих времена за ову недељу прописан је најстрожији пост, на води.

Једу се само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота потпуно су без хране. Уље и вино дозвољени су само на Велики четвртак, јер је тога дана установљена Света тајна причешћа.

Српска православна црква прославља данас празник Цвети или Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим. У хришћанским књигама описано је да је на Цвети, Христос на магарцу ујахао у Јерусалим. 

Дан по Васкрсењу Лазара, у недељу, Господ Исус Христос пошао је са ученицима у Јерусалим јер се приближавао јеврејски празник Пасха. Много народа похита да свечано прослави овај празник, а како пуче глас да долази Христос, многи из Јерусалима пожурише Му у сусрет. Народ га одушевљено дочека, али се на лицу Христовом видела туга, јер је знао да ће сву песму ускоро заменити урлици "распни Га, распни".

Праћен народом, Господ се упутио ка храму. 

Из њега је истерао све трговце, али је у храму било и много болесних, слепих и хромих. Све те тужне и немоћне људе Спаситељ је излечио.

Активисти за борбу против климатских промена окупили су се испред зграде британског парламента поводом Дана планете који се обележава данас, како би апеловали да се спроведу акције против глобалног загревања, док се волонтери широм света припремају да засаде дрвеће и очисте смеће, како би обележили 55. годишњицу очувања природе. У недељама уочи обележавања Дана планете забележене су екстремне температуре, од којих су неке биле рекордне, као на Тајланду, док је Индију захватио јак топлотни талас, где је умрло најмање 13 особа од топлотног удара на јавној церемонији прошлог викенда.

Просечне глобалне температуре су ббиле рекордне у 2023. али и 2024. години, упозорили су климатски активисти, пренео је Ројтерс.

Свим верницима који прослављају васкрсење Христово по Грегоријанском календару 'Радио Оаза' честита Ускрс, највећи хришћански празник.

Овај најстарији хришћански празник се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову победу над смрћу и над грехом. Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару православне цркве, односно Ускрс - Вазам у римокатоличком календару, или само Ускрс, како га именују протестантска, англиканска, лутеранска, баптистичка или друге заједнице настале реформацијом римокатоличке цркве, носи епитет најстаријег и највећег или празника над празницима, јер представља саму суштину хришћанства.