Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

У Трнову је обележен Дан страдања српског становништва те општине у Одбрамбено-отаџбинском рату. После литургије служен је парастос жртвама код централног споменика и положени венци. Убијен је 101 цивил, а за одбрану огњишта живот је положило 130 трновских бораца. Најмлађа жртва имала је 18 месеци, а најстарија 96 година. По броју убијених у односу на број становника, Трново је по страдању друга општина у Републици Српској у протеклом рату.

Венце и цвеће на спомен-обележју у Трнову положили су званичници Републике Српске.

Јединице Војске Републике Српске су 12. јула 1993. године ослободиле Трново, где су затекле само згаришта и рушевине, јер је 98 српских села уништено, као и сви привредни објекти.

У месту Велика код Плава обележена је 81. годишњица једног од најстрашнијих злочина над српским становништвом у Црној Гори, који су 28. јула 1944. године починиле јединице нацистичке СС дивизије „Скендербег“ уз помоћ локалних сарадника. У том монструозном покољу на зверски начин је убијено више од 500 цивила, међу којима и преко стотину деце.

Помен жртвама служили су митрополит будимљанско-никшићки г. Методије и епископ пакрачко-славонски г. Јован, у присуству бројних верника и представника јавног живота. Литургија и парастос одржани су као израз хришћанског сећања и народне туге, али и као подсетник на истину коју не смије прекрити заборав.

Српска православна црква данас литургијски обележава 26. јула Светог архангела Гаврила, слави га као благовесника који је најављивао све значајне догађаје у хришћанству.

Празник установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, где је прстом на камену исписао песму Богородици. Овај архангел саопштио је пророку Мојсију како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену Деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.

Светој Деви у Назарету благовестио је зачеће и рађање сина Божјег.

У шуми Машвина, на Кордуну, усташе су на данашњи дан 1942. године у збеговима и селима поклале више од 420 српских цивила, међу којима је било 20 деце, од пет до седам година, подсећа Удружење "Јадовно 1941".

О бестијалности усташког злочина сведочи и податак да су децу скинули голу, свезали им руке, положили на леђа у круг, како би од тела убијене деце формирали такозвано усташко "мртво коло".

Сведочанства о овом догађају показују да је геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској био манифестација исконског зла, тешко разумљивог и никада до краја објашњивог. Овај злочин описан је у књизи Милоша Гаћеше "Строј завичаја - Кордун 1942"... ДАЉЕ

СРНА

Никола Басара: Исконско зло - покољ деце у Машвини 

Пре 26 година, у селу Старо Грацко код Липљана, на свиреп и мучки начин, убијено је 14 жетелаца, док су сакупљали летину недалеко од својих кућа. Починиоци злочина још увек су на слободи.

Четрнаест жетелаца убијено је док су убирали летину. Најмлађи међу њима, Новица Јанићијевић, имао је само 17 година.

Убице нису пронађене, а међународно правосуђе на Косову и Метохији затворило је случај.

То је један од највећих злочина на Косову и Метохији од доласка међународних снага. Злочин се догодио десетак дана по доласку међународних војника. Старо Грацко је било под контролом британских војника Кфора.

Дан сећања на децу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ 1941-1945. године биће обележен данас у засеоку Мацуре код Пријердора у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

У Независној Држави Хрватској, према непотпуним историографским подацима, на најзверскије начине убијено је и уморено 74.642 деце старости од новорођенчета до 14 година, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, преноси РТРС.
Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су ти невини мали људи симбол најдубље неправде и вапај савести човечанства против мржње и људског зла.

У Великој Хочи обележена је годишњица од киднаповања и убистава Срба и Рома у општини Ораховац, где су између 1998. и 2000. године страдале 84 особе. Помен код спомен обележја киднапованим и несталим лицима у великој Хочи служио је епископ рашко-призренски Теодосије.

Укупно 84 особе српске националности убијене су и киднаповане. Међу њима, за још 13 се трага.

Срба има још у Великој Хочи. Истичу да за злочине Албанаца нико није одговарао. Траже да им се врате људски остаци или саопшти истина.

Разочарани су и у међународну заједницу, али су упорни.

Наоружани Албанци, представљајући се као припадници ОВК, упали су у Ретимље, Оптерушу и Зочиште, а онда и у Ораховац.

Српска православна црква данас обележава празник Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан.

У црквеном календару убележен је подебљаним словом, а посвећен је двојици светих врачева (лекара), бесребреника и чудотворца.

Благодат да лече

Ова двојица светитеља су били браћа родом из Рима. Као деца су крштени и у хришћанском духу васпитани.

Имали су велику благодат од Бога да лече људе и животиње од сваке болести и муке, обично полагањем руку на њих. Заузврат нису тражили никакву награду, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа.

Српска православна црква данас обележава Петровдан, празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу.

Апостоли Петар и Павле сматрају се првим проповедницима и учитељима хришћанства.

Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.

Петар је рођен у месту Витсаида, на обалама Галилејског језера, и био је један од 12 апостола и нераздвојни Христов пријатељ и следбеник. Његово право име било је Симон, а име Петар /на грчком значи "камен" или на хебрејском Кифа/ дао му је Христос због његове тврде вере. 

- Ти си, Петре, стена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи - каже Јеванђеље по Матеју.

У Залазју код Сребренице данас се обележава 33 година од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године, у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони, постао је синоним страдања Срба у средњем Подрињу.

Тада су на бруталан начин убијени заробљени српски војници чији су остаци пронађени 2010. године у масовној гробници на ђубришту у околини Сребренице.

Током ратних сукоба у средњем Подрињу, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, убијено је 2.428 особа српске националности. Од тога су 324 особе били цивили. 

У нападу Армије БиХ убијено је 198 жена и четрдесет седморо деце. Са овог подручја је 80 одсто српских жртава страдало или је убијено у периоду од маја 1992. године до јануара 1993. године.  

Па­ра­стос за Ср­бе стра­да­ле код Сре­бре­ни­це 1992. го­ди­не

ВИДЕО: Злочин без казне - Ратковићи